- Насловна
- Истраживачи
- Вања Роквић
Вања Роквић
Faculty of Security Studies – University of Belgrade
ОСВРТ НА РАЗВОЈ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ У СРБИЈИ
На основу прегледа и анализе релевантне литературе у раду су хронолошки приказани догађаји и фактори који су утицали на настанак и развој војне индустрије у Србији, која је кроз историју чинила темељ за остваривање самосталности и слободе, као и за заштиту и очување националних интереса. У раду се полази од неколико питања значајних за разумевање војне индустрије, попут оних шта о овој индустрији знамо, шта не знамо и шта бисмо морали да знамо како бисмо боље разумели безбедносну политику и одлуке које се доносе у циљу остваривања националних интереса. Док су подаци за одговор на питање шта о овој индустрији у Србији знамо, почевши од историјског развоја, њеног одређења, власништва и значаја, доступни, остаје много непознаница који се односе на капацитете и стратешке правце развоја савремене војне индустрије. У раду је закључено да се управо због недостатака података, али и негативног наслеђа прошлости и недостатка програма и државне стратегије за ову индустрију, не може дати потпун одговор о способностима савремене војне индустрије у контексту остваривања и заштите стратешких интереса, али да је исто тако неопходно константно радити развоју и модернизацији војне индустрије, као и на освежавању и јачању колективног памћења, како не бисмо понављали лекције из прошлости.
Political discourse, military and securitization of health nexus: contemporary security challenges and the military role in public health security
The purpose of this paper is to provide answers to the questions why health is viewed through the lens of national and international security, and what might be the potential role of the armed forces in strategic response to health security challenges. Relying on theoretical settings of Foucault's discourse studies and securitization concept developed by the Copenhagen School of security studies, authors will try to illuminate the nexus between political discourse, military and securitization of health. The analysis of the political and academic discourse has found that with regard to security the most important health challenges are considered the occurrence and spread of infectious diseases, especially HIV/AIDS, and the ability to make use of biological agents as weapons. As the most important reasons why health is viewed through the lens of security are considered to be major economic losses incurred due to health crises, high mortality rates, migration, the impact of health crises on the armed forces and peacekeeping operations. The paper concluded that the armed forces play a role in the public health security through monitoring and early warning, through epidemiological and laboratory opportunities for early detection of new epidemics or pathogens, as well as through providing assistance after major natural disasters. The paper analyzes the public health and security in the Republic of Serbia, and it was concluded that it is necessary to undertake more efforts in recognizing health as a field of national security, and health risks as the risks of security.
ПРАВНЕ ДИЛЕМЕ УПОТРЕБЕ ДРОНОВА У БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА
У раду се разматрају правни аспекти употребе наоружаних дронова ради спровођења политике циљаног убијања у противтерористичким операцијама. Од терористичких напада 2001. године, политика употреба дронова ради спровођења циљаног убијања постала је централни део америчке противтерористичке стратегије. Међутим, употреба дронова у противтерористичким операцијама, са циљем извршења циљаних убистава, изазвала је бројне контроверзе и доспела у жижу интересовања јавности. С једне стране, апологете политике циљаног убијања путем наоружаних дронова сматрају да је у складу са правом на самоодбрану и адекватним резолуцијама Савета безбедности политика циљаног убијања легитимно средство борбе у рату против тероризма. Они истичу предности који проистичу из употребе дронова, наводећи како је реч о технологији која због хируршке прецизности смањује ризик од губитака живота недужних цивила. С друге стране, многобројни стручњаци, научници, новинари и невладине организације јавно су иступили против овакве политике, истичући да се употребом дронова крше неки од основних принципа права људских права и међународног хуманитарног права. У овом раду биће представљени аргументи за и против употребе наоружаних дронова, са акцентом на неке од најконтроверзнијих правних дилема, као што су циљано убијање и дистинкција.