Uroš V. Živković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

EVROPSKA UNIJA KAO GLOBALNI AKTER REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI I ISKUSTVO SRBIJE

Evropska unija poslednjih godina sve više teži da se promoviše i kao globalni bezbednosni akter kroz različite mehanizme i instrumente spoljnog delovanja. Tu svoju ulogu Evropska unija ostvaruje na više načina, a jedan od njih je i podsticanje, pomaganje i rad na reformi sektora bezbednosti u državama od interesa za Uniju i njene države članice. Autori kroz analizu procesa konceptualizacije reforme sektora bezbednosti, pravnog i institucionalnog okvira za delovanja Evropske unije u tom polju, kao i prikaza njenih aktivnosti na primeru Srbije i jedne posebne misije upravljanja krizom u Gvineji Bisao, nude odgovore na pitanja kako, kojim instrumentima i sa kojim uspehom Evropska unija pomaže državama koje prolaze kroz postkonfliktnu i postautoritarnu transformaciju u reformi sektora bezbednosti. Uprkos velikom trudu koji ulaže, ipak nema dovoljno razvijenu strategiju, ni mehanizme da taj proces sprovede do kraja, tako da se ona, još uvek, ne može smatrati uspešnim globalnim akterom u reformi sektora bezbednosti, posebno ne u državama koje ne izražavaju želju da postanu njene članice.

PERIODIKA

NARUŠENI BILATERALNI ODNOSI NA ZAPADNOM BALKANU I BEZBEDNOST EVROPSKE UNIJE

Predmet ovog istraživanja je odnos narušenih bilateralnih odnosa država Zapadnog Balkana i bezbednosti Evropske unije (EU) koji se istražuje kroz upotrebu klasifikacije nivoa konfliktnosti određenog bilateralnog odnosa koji daje dr Marta Zorko. Iako se ova klasifikacija, koja obuhvata četiri nivoa konfliktnosti i razvrstava ih u sporove ili sukobe, koristi za istraživanje bilateralnih graničnih sporova, smatramo da ista predstavlja najpogodniji okvir za ovo istraživanje. Istraživanje narušenosti bilateralnih odnosa i regionalne saradnje na graničnim pojasevima Evropske unije, koji predstavlja i Zapadni Balkan, postaje izuzetno značajno ako uzmemo u obzir da su neke od najvećih pretnji za EU terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje i nelegalne migracije, za čije je sprečavanje potrebna dobra saradnja država regiona. Rezultati istraživanja ukazuju na to da region Zapadnog Balkana još uvek nije transformisan u miroljubivu zajednicu i da se još uvek nalazi na nivou koegzistencije. Takođe, istraživanjem je utvrđeno da bilateralni odnosi Makedonije predstavljaju najveći bezbednosni izazov za EU, budući da je identifikovano da ona ima dva narušena bilateralna odnosa na nivou sukoba koji su socijetalne prirode i sa državama koje su već članice Evropske unije. Takođe, sprovedeno istraživanjeukazuje na to da je narušenost tzv. socijetalnih odnosa trajnija i intenzivnija, dok se oni oko granice mogu rešavati i sudskim putem, kao u slučaju Hrvatske i Slovenije.

PERIODIKA

POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE U IZMENJENOM STRATEŠKOM OKRUŽENJU

Politika proširenja Evropske unije se do sada smatrala najuspešnijim spoljnopolitičkim instrumentom koji EU ima na raspolaganju. NJen domašaj može se posmatrati kroz normativnu, institucionalnu i realističku perspektivu u zavisnosti kojem njenom faktoru se daje primat. Politika proširenja je nastala u kontekstu (geopolitičkog) strukturalnog prekomponovanja međunarodnog sistema posle Hladnog rata i ima strateški značaj za EU. Međutim, strateško okruženje EU se promenilo. Dok se struktura unipolarnog međunarodnog sistema ponovo menja i ide ka hibridnoj verziji multipolarnosti (unimultipolarnost), dotle se endogeni faktori i krize unutar EU umnožavaju i dobijaju na složenosti. Cilj ovog članka je da istraži kako se EU prilagođava ovim političkim okolnostima i koje je mesto i uloga politike proširenja u tom procesu, te koje su njena današnja obeležja. Imajući u vidu spoljašnje i unutrašnje pritiske na političko odlučivanje u EU i njenim državama članicama, te promenu prioriteta na političkoj agendi izazvane tim pritiscima, politika proširenja će vrlo verovatno izgubiti na značaju. Procesi samorefleksije i redefinisanja „evropskog projekta“ će biti prioritet političkih elita Evrope u narednim godinama, dok će proširenje postati od sekundarne važnosti, iako neće u potpunosti nestati, posebno ne na Balkanu.

ç