Suzana G. Mihajlović Babić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

PERIODIKA

EFEKTI REFORMI U OBLASTI RADA U SRBIJI

Predmet analize su reforme u oblasti rada i radnih odnosa u Srbiji iz ugla socijalne politike. Cilj autorki je da analizom njihovih efekata, posredstvom opisa stanja na tržištu rada, ukažu na prilike, ali i na prepreke za realizovanje agende zapošljavanja. Teorijski okvir analize predstavljaju postavke Gaja Stendinga (Guy Standing) o prekarijatu, pod kojim se podrazumeva klasa ljudi koja se ubrzano uvećava, a kojoj pripadaju svi oni čiji su životi obojeni različitim vrstama nesigurnosti, koje su u vezi sa radom. Metodološki pristup zasniva se na prezentovanju regulatornih instrumenata i statističkih podataka. Rezultati analize ukazuju na opstajanje niza nepovoljnih trendova u oblasti rada, prvenstveno kao posledica dva trenda: uvođenja određenih neadekvatnih regulatornih odredbi, uporedo sa odsustvom mehanizama implementacije regulatornih odredbi koje bi potencijalno imale pozitivne efekte.

PERIODIKA

SOCIJALNE REFORME U POSTKOMUNISTIČKIM DRŽAVAMA – TRI DECENIJE TRANZICIJE SOCIJALNOG MODELA U REPUBLICI SRBIJI

Nakon sloma komunizma u Centralnoj i Istočnoj Evropi između 1989. i 1991. godine, u bivšim komunističkim državama otpočeo je proces opsežne ekonomske, socijalne i političke tranzicije. Razvoj slobodnog tržišta i demokratije u ovim zemljama rezultirao je promenama koje su za cilj imale modernizaciju nacionalnih sistema socijalne sigurnosti. Nastojeći da ukažu na osnovne karakteristike aktuelnog socijalnog modela u Republici Srbiji, kao i faktore koji su doprineli njegovom kreiranju, autori polaze od sledećeg istraživačkog pitanja: koji model države blagostanja je zastupljen nakon tri decenije tranzicionog procesa? U radu se koriste ideaciona i institucionalna argumentacija, kojima se nastoje objasniti postepeni ideološki zaokreti u kreiranju programa sistema socijalne sigurnosti, dok se istraživanje zasniva na analizi sadržaja dokumenata. Zaključna razmatranja ukazuju na to da socijalni model Republike Srbije predstavlja kombinaciju svih socijalnih modela, uz izraženije elemente korporativnog socijalnog modela usled karakteristika sistema socijalnog osiguranja, kao i sve prisutnije elemente liberalnog socijalnog modela koji se razvijaju pod uticajem transnacionalnih monetarnih institucija.

PERIODIKA

PROCENA IZAZOVA ZA PROFESIJU SOCIJALNOG RADA OD STRANE SOCIJALNIH RADNIKA U REPUBLICI SRBIJI

U ovom članku su prikazani rezultati iz kvalitativnog dela istraživanja „Izazovi za profesiju socijalnog rada nakon ekonomske krize u Republici Srbiji“. Cilj rada je da se identifikuju izazovi za profesiju socijalnog rada iz perspektive socijalnih radnika zaposlenih u centrima za socijalni rad u Republici Srbiji, u kontekstu reforme socijalne zaštite. Istraživanje je sprovedeno upućivanjem upitnika centrima za socijalni rad, dok je analiza 75 odgovora socijalnih radnika izvršena metodom analize okvira. Rezultati istraživanja su ukazali na sistemske probleme vezane za profesiju socijalnog rada, na nacionalnom i lokalnom nivou. Uslovi rada u Centru za socijalni rad su opterećeni kadrovskim i organizacionim problemima, pri čemu je bezbednosni rizik jedan od ključnih izazova. U okviru specifičnih izazova povezanih sa obavljanjem poslova socijalnog rada, socijalni radnici su ukazali na kompleks problema koji se tiču obimne administracije, ugrožene bezbednosti i izloženosti stresu i različitim oblicima zlostavljanja. Nalazi upućuju na hitno preduzimanje mera u cilju zaštite fizičkog i psihičkog integriteta socijalnih radnika, unapređenja i drugih uslova rada sa najširim ciljem unapređenja položaja profesije socijalnog rada u nacionalnom kontekstu.

PERIODIKA

POLITIKE AKTIVACIJE U FUNKCIJI NEOLIBERALIZACIJE SOCIJALNIH PRAVA U EVROPI NAKON EKONOMSKE KRIZE

Ekonomska kriza koja je zahvatila prostor Evrope 2008. godine dovela je, između ostalog, i do porasta stope nezaposlenosti i stope siromaštva u evropskim državama. S obzirom na utvrđenu međupovezanost nezaposlenosti sa pojavom siromaštva, preporuka Evropske unije odnosila se na povećanje zaposlenosti u državama članicama. Predmet ovog rada su programi aktivacije na tržištu rada u evropskim državama od početka ekonomske krize, dok su ciljevi određeni kao deskripcija sadržine nacionalnih programa aktivacije na tržištu rada i klasifikacija programa aktivacije u odnosu na karakteristike programa i povezanost ovih programa sa programima podrške minimalnom prihodu. Rad je zasnovan na ideacionom i institucionalnom pristupu u istraživanju, uz primenu komparativne metode, studije slučaja i analize sadržaja dokumenata. Rezultati ukazuju na postepeno usklađivanje politika aktivacije na tržištu rada u državama Evrope u pravcu neoliberalnog modela aktivacije, kao i jačanje uslovljenosti učešćem u ovim aktivacionim merama za pristup programima podrške siromašnoj populaciji.

PERIODIKA

REFORME PENZIJSKIH SISTEMA U EVROPSKOJ UNIJI – PRIMENA OTVORENOG METODA KOORDINACIJE

Polazeći od premise o neraskidivoj povezanosti politika država članica Evropske unije, naročito socijalne politike koja se nalazi na presecima komunitarnih politika, koordinacija se proširuje i na pitanja iz oblasti penzione politike. Izazovi sa kojima se suočavaju države članice su istovrsni, ali ne i priroda njihovih sistema socijalne sigurnosti usled čega je značajno otežano postizanje konsenzusa na evropskom nivou. Primenom Otvorenog metoda koordinacije nastoje se, dobrovoljno koordinisanom akcijom država članica, kontinuirano unaprediti performanse njihove penzione politike. Ciljevi rada su sistematizacija hronologije razvitka koordinacije u oblasti penzija na evropskom nivou, kao i istraživanje i verifikacija efikasnosti primene ovog Metoda na nacionalnom nivou. Ocena efektivnosti Otvorenog metoda koordinacije u ovoj oblasti primene prati strukturu rada kroz hronološko identifikovanje osnovnih pravaca reformi penzione politike EU, proceduralnih karakteristika primene Otvorenog metoda koordinacije u specifičnoj oblasti i analizu relevantnih indikatora za zaključivanje o rezultatima procesa. Uporedna analiza ustanovljenih indikatora u trećem delu rada dovodi do zaključka o smanjenju stepena divergencije ishoda nacionalnih penzionih politika, kao i približavanju politike država članica preporukama EU.

PERIODIKA

SOCIJALNA AGENDA EVROPSKE UNIJE – PRIMENA OTVORENOG METODA KOORDINACIJE U POLITICI SOCIJALNE UKLЈUČENOSTI

Socijalna agenda Evropske unije zvanično je uspostavljena sednicom Evropskog saveta u Lisabonu 2000. godine uvrštavanjem oblasti socijalne uključenosti u koordinaciju nacionalnih politika. Široka divergencija sistema socijalne sigurnosti država članica otežavala je postizanje konsenzusa o rešavanju problema i izazova iz ove oblasti. Iz toga je proistekla potreba da se, uz očuvanje nacionalnih nadležnosti u oblasti socijalne politike, razvije novi mehanizam koordinacije, drugačiji od stroge zakonodavne procedure, čime je označen nastanak Otvorenog metoda koordinacije kao soft metode. Ciljevi rada su prikaz razvoja komunitarne politike socijalne uključenosti, analiza primene OMK u ovoj oblasti, kao i istraživanje rezultata ovog procesa na nivou država članica. Kroz analizu razvoja socijalne dimenzije OMK, uloge aktera i proceduralnih pravila primene metoda sistematizuju se nedostaci i prednosti procesa. Komparativnom metodom u završnom delu rada ustanovljeno je približavanje reformskih pravaca i ishoda politika, uz prisutan uticaj strukturnih faktora različitih socijalnih modela država članica.

ç