Stevan Rapaić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za međunarodnu politiku i privredu

PERIODIKA

OSNOVNA EKONOMSKA PITANJA U ODNOSIMA BEOGRADA I PRIŠTINE

U trenutku pisanja ovog teksta još uvek su na snazi carine od 100% koje je vlada u Prištini uvela na robu poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu da su pored ove carinske mere, vlasti u Prištini rešile da uključe i necarinske barijere, odnosno administrativne mere kojima se u potpunosti sprečava uvoz srpske i bosansko-hercegovačke robe, možemo reći da su na snazi sankcije Prištine prema Srbiji i Bosni i Hercegovini. Posledice ovih mera značajne su ne samo za privredu Srbije, već i za region, a postavlja se i pitanje da li je ovim CEFTA praktično prestala da postoji? Smatrajući da je trgovina jedno od osnovnih pitanja ne samo ekonomskih odnosa, te da je trenutno kamen spoticanja u pregovorima Beograda i Prištine, prvi deo rada predstavlja prikaz strukture i dinamike trgovine između Srbije i Kosova*, kao i analizu činilaca koji su doveli do uvođenja diskriminatornih carina. Posebna pažnja u radu posvećena je mogućnostima koje stoje na raspolaganju Republici Srbiji da odgovori na uvedene sankcije Prištine. Drugo važno pitanje koje se nameće sve češće kao tema i prepreka u pregovorima Beograda i Prištine, tiče se društvene i javne imovine na Kosovu i Metohiji, odnosno sprovedenih i planiranih svojinskih transformacija društvenih i javnih preduzeća. U tom smislu, cilj rada je da ukaže na mogućnosti isticanja nerešenih imovinskih problema u procesu pregovaranja, posebno imajući u vidu aktualizaciju ekonomskih pitanja u proteklim mesecima i posledice koje po dijalog ima propuštanje pretvaranja ovih problema u konkretne pregovaračke zahteve.

PERIODIKA

UTICAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA NA PRIVREDNI RAZVOJ GRADA NOVOG SADA

O stranim direktnim investicijama se puno govorilo u deceniji koja je za nama. Ova vrsta kretanja kapitala predstavljena je u javnosti kao najefikasnije sredstvo u borbi protiv nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji. Smatrajući da je uticaj stranih direktnih investicija najvidljiviji i najznačajniji upravo na lokalnom nivou, gde se jasno mogu uočiti razlike u kvalitetu života lokalne zajednice, autor se opredelio da svoje istraživanje veže za lokalni ekonomski razvoj grada Novog Sada. Ovaj grad je izabran, jer predstavlja pozitivan primer u privlačenju stranih direktnih investicija, od kojih je samo u nefinansijski sektor stiglo preko 2,5 milijarde evra u posmatranom periodu. S tim u vezi naše osnovno istraživačko pitanje glasilo je: Da li su strane direktne investicije doprinele privrednom razvoju grada Novog Sada? Teza od koje polazimo glasi da ne postoji nužna kauzalnost između stranih direktnih investicija i lokalnog ekonomskog razvoja, odnosno da strane direktne investicije neće samim svojim prisustvom, prouzrokovati efekte prelivanja na lokalnu privredu. Ovo smo uspeli i da dokažemo putem korelacione analize na nivou grada Novog Sada. Naime, dobijene vrednosti Pirsonovih koeficijenta korelacije između priliva stranih direktnih investicija i indikatora ekonomskog razvoja u Novom Sadu nedvosmisleno pokazuju da između ova dva kretanja ne postoji izražena linerana veza. Kao indikatori lokalnog ekonomskog razvoja korišćeni su demografski podaci, podaci o zaposlenosti i zaradama, kao i podaci koji se odnose na prihode budžeta lokalne samouprave. Istraživanje smo vremenski ograničili na period od 2001. godine, kada je država počela da liberalizuje svoju investicionu i spoljnotrgovinsku politiku, pa do kraja 2013. godine.

PERIODIKA

UTICAJ ZAKONA O ULAGANJIMA NA PRILIV STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SRBIJU

Srbija je jedna od država koje imaju liberalnu politiku kada je u pitanju privlačenje stranih direktnih investicija. Ova liberalna politka podrazumeva izjednačenost stranih investitora sa domaćim, a u nekim aspektima i njihovu favorizaciju. Iako je nesporno da mala država kao što je Srbija, mora da se velikim delom oslanja na strane direktne invesicije na putu svog ekonomskog razvoja, ipak svaka od tih investicija mora biti pažljivo razmotrena pre nego što se i ostvari. U ovom radu, autori će se osvrnuti kako na dosadašnju praksu privlačenja SDI, tako i na Zakon o ulaganjima, kao normativni akt koji se bavi primarno upravo investicijama, pa među njima i SDI. Osnovna teza ovog rada tiče se kako samog Zakona o ulaganjima tako i stepenu njegovog uticaja na politiku privlačenja SDI. Našu tezu o limitiranosti uticaja Zakona o ulaganjima i promenama koje novi donosi kada je u pitanju priliv SDI temeljimo ne na kvalitetima ili nedostacima samog Zakona (na koje ćemo se takođe osvrnuti) već pre svega eksternim sistemskim faktorima, kao što su transparentnost, korupcija i vladavina prava.

ç