Sreten Sokić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

EKONOMIJA I EKONOMSKE INSTITUCIJE

Ekonomske institucije su nerazdvojan segment ekonomije i ekonomskog sistema čiji se fundamentalni zadatak može svesti na „sistem ponašanja“ koji u svom pojedinačnom odlučivanju naglašava kriterije ekonomske optimalnosti i realnosti. Ove osobenosti krcate su racionalnostima u smislu njihovog funkcionisanja, fluktuiranja, suprotstavljanja... Otuda ih je nužno ceniti i uvažavati bez iluzija i onih apstraktnih ideja koje su očigledno antiekonomske, a koje uvek čine, na kraći i duži rok, gubitak dohotka i supstance kapitala. Tim pre, jer se niz procesa, pojava i tendencija, koje su zasnovane na osobenostima tržišta i subjektivnoj moći poli­tike, javljaju ... „neodređeno, lelujavo, haotično“... (Zigmund Bauman). Ekonomske institucije su postale nerazdvojni impuls savremenih ekonomskih i politič­kih tokova. Međutim, one su pokazale gotovo nepremostivu razliku između pokušaja njihovog objašnjenja u političkoj teoriji, u segmentu načela politike i njenih principa i prakse oragnizovanja i delovanja u jedinstvu procesa političkog organizovanja. Pojavljuju se kao institucija konzervativizma ili impuls promena unutar društvenog poretka sa tokovima ko­ri opredeljuju politički i društveni život. U svom istorijskom razvoju ekonomska misao nije razvijala misao o ekonomskim institucijama, njenim osobinama, svojstvima, uticajima na ekonomske procese i dr. To je i osnovni razlog da se u okviru istraživačkog projekta “Demokratski i nacionalni kapaciteti političkih institucija Srbije u okvi­ru međunarodnih integracija” (Br. 179009.), posebno analiziraju problemi i značaj ekonomskih institucija u ekonomskom, društvenom razvoju i neminovnoj perspektivi.

PERIODIKA

SAVREMENI PROCESI AKUMULACIJE I PRINCIPA INVESTIRANJA

Akumulacija je ekonomski najfiniji i najčistiji oblik investicija. Ona je trajna ekonomska zakonitost. Stalno potčinjavanje zakonu akumulacije kao ekonomskom zakonu progresa kapitala je ovde u funkciji uvećanja njegove vrednosti. Ovim se u prvi plan stavlja sposobnost jednog preduzeća ili društva za uvećavanje proizvodne osnove, a to podrazumeva i mobilnost akumulacije kao pojavnog oblika rasta ekonomije. Iz analize u ovome tekstu proizilazi zaključak da su mo­deli tržišta kapitala egzistentni, da se finansijska tržišta pojavljuju kao regularni segment investicija. Niz je faktora ekonomije koji su u isto vreme preduzetni, nacionalni ali oblik ekonomske integracije sveta. Savremeno svetsko tržište je preovlađujući oblik mada ima i tržišnog fundamentalizma u kome je presudna neekonomska osnova „vladajućeg modela globalizacije“. Ipak kapital u savremenim uslovima pronalazi mogućnost i značajne forme samostalnog kretanja i, nezavisno od geopolitičkih napora, opštih vrednosnih (sa aspekta ekonomske racionalnosti) tendencija. Ali takvih koje nisu van regularnih i nužnih tokova globalizacije. U tom kontekstu su i nužnosti intenzivne društvene akumulacije u Srbiji i projektovanja novog modela razvoja.

PERIODIKA

SAVREMENE EKONOMSKE PROMENE I RAZVOJ DEMOKRATSKIH PROCESA

Najnovije savremene međunarodne putanje razvoja demokratije nose sa sobom objektivne procese ujedinjavanja ali i subjektivne razjedinjavanja. Na sceni je obilje političkih i, pre svega, ekonomskih uslovljenosti. Sinteza su neumitnosti tendencija kapitala koje su bezgranični prosperitet i pravi put napretka. Procesi savremene uloge države mora pratiti i adekvatan razvoj demokratskih procesa. Naravno, uz posebne koncepcije ovladavanja zemljama i regionima. Sukobe ili jedinstvo domaćih mogućnosti i međunarodnih „pogleda“ i barijera prilagođavanja međunarodnom. Sva društva su na „međunarodnom fonu“ nužnih prilagođavanja koji veoma često otvoreno nameću određene geostrateške interese. Ne retko i svetske tokove kapitala i njihov otvoreni sukob sa nacionalnim identitetom. U isto vreme civilizacija teži za što razvijenijom demokratijom, tržišnom ekonomijom i adekvatnom ulogom države. Taj neminovno je da prati i Srbija. Kapaciteti i sadržaji postojećih političkih institucija u našoj zemlji daleko su od realnosti vladajućih savremenih demokratskih oblika. Još dalje od onih formi i sadržaja koje su pretpostavka modernosti i budućnosti. Otuda je pred naučnoistraživačkim aktivnostima u okviru projekta “Demokratski i nacionalni kapaciteti političkih institucija Srbije u okviru međunarodnih integracija” (Br. 179009.), u narednom petogodišnjem periodu, poseban zadatak kritički preispitati demokratske mogućnosti razvoja uz unapređenje osnovnih sadržaja reformskih procesa ka savremenosti. Ova rad je teorijski oblik ukazivanju na najvažnije probleme i dileme neposredne uslovljenosti ekonomije i demokratije i značaju države u njima.

PERIODIKA

EKONOMSKE FUNKCIJE DRŽAVE - GLOBALIZACIJA I REGIONI

Najnovija svetska ekonomsko-finansijska kriza dovela je raznovrsne aspekte ekonomije pod neminovno kritičko preispitivanje. Tragajući za uzrocima krize ujedno se pokušava održavanje svih preovlađujućih segmenata ekonomije i društvene organizacije. “Zapadnjačka teorija” i vladajući nosioci političkih odluka od samog njenog početka (2007) počeli su da primenjuju mere saniranja najrizičnijih pojavnih oblika krize (velike ban­ke) i potsticanja tražnje. Pune tri godine su prošle u pokušaju umanjivanja efekata krize a tendencija njenog uvećanja sve više snaži svoje izvore. Poslednji pokušaji u SAD i Evrozoni poka­zuhu da preovlađuje pragmatizam. Za naše tematsko opredeljenje je najvažnije kako se ponašaju brojni nosioci mera ekonomskih po­litika na međunarodnom planu. Znači, osim mera u sferi nacionalnih ekonomija (povećanje budžetskog deficita, promene u sferi fiskalne politike, stanje državnih dugova, u oblasti socijalne politike), posebno je značajno sagledavanje novih procesa globalnih ekonomskih funkcija države zarad nove faze uspostavljanja odnosa koji na nov način usmeravaju kompetencije države u ekonomiji ali i okolnosti i zbivanja. Globalizacija ekonomije i poli­tike se tu nameće kao “svetsko zemljište” ambicija i realnosti. U tom kontekstu je i ovo naše razmatranje.

ç