Sreten M. Jugović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Kriminalističko-policijska akademija, Beograd

PERIODIKA

REFORMA DRŽAVNE UPRAVE U REPUBLICI SRBIJI - S OSVRTOM NA POLICIJU-

Reforme uprave i policije, po pravilu, nisu moguće bez reformi (pozitivnog) prava. Stoga je u radu izvršena analiza novih, krucijalnih zakona za upravu i policiju: Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP-a) i Zakona o policiji. Međutim, nakon analize novog ZUP-a, zaključuje se da nije bilo neophodno, ni racionalno, nakon 86 godina primene donositi novi ZUP. Pri tome, novousvojeni ZUP je nomotehnički sporne dikcije, njegova terminologija poprilično odstupa od opšteprihvaćenih upravnopravnih materijalnih i procesnih pojmova i instituta. To može izazvati brojne probleme u upravnoj praksi i dovesti do zastoja u odnosima građana i uprave. Premda je reč o procesnom Zakonu, njegov predmet je neosnovano proširen upravnim radnjama i pružanjem javnih usluga, koje sada dobijaju upravnoprocesnu formu! Takođe, predmet rada je i analiza Zakona o policiji, koji je prepun nomotehničkih, redaktorskih i materijalnih propusta, ali, u osnovi (znači ne sasvim) predstavlja delotvoran pravni okvir za bezbednost građana i države.

PERIODIKA

PRAVO ZADRŽAVANJA LICA I SRODNI INSTITUTI OGRANIČAVANJA SLOBODE KRETANJA

Zadržavanje je jedno od ovlašćenja za ograničavanje slobode kretanja koje je zakonodavac predvideo u cilju održavanja javnog reda, sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela i prekršaja i sprečavanja ugrožavanja bezbednosti. Zadržavanje karakterišu kratkoročnost i akcesornost. Ponegde se koristi kao sinonim za lišavanje slobode ili preventivni pritvor, premda se u zakonodavstvu, sudskoj praksi i teoriji insistira na razlikovanju tih mera. Nakon analize pravnog režima zadržavanja primenom pozitivnopravnog, uporednopravnog i istorijskopravnog metoda, zaključuje se da su zakonska prava zadržanih iznad nivoa prava lica kojima je ograničeno kretanje u evropskom zakonodavstvu. Prava zadržanih, u formalnopravnom smislu, gotovo se poklapaju sa pravima i ustavnim garantijama lica lišenih slobode. Takođe, ona su u velikoj meri usklađena sa članom 5 EKLjP. Ako se ima u vidu da zadržavanje po Zakoniku o krivičnom postupku ima gotovo ista obeležja kao i lišenje slobode, onda se može reći da ono predstavlja svojevrsni eufemizam za lišenje slobode. Stoga je pohvalno rešenje našeg zakonodavca koji prava zadržanih gotovo izjednačena sa pravima lica lišenih slobode.

PERIODIKA

KORUPCIJA U JAVNOJ UPRAVI REPUBLIKE SRBIJE - SPECIFIČNOSTI I INSTITUCIONALNI MEHANIZMI ZA SPREČAVANJE

U radu se najpre pretežno sintetički određuju pojam i specifičnosti korupcije u javnoj upravi. Potom se, u skladu sa aktuelnom strategijom i stanjem u Srbiji analiziraju institucionalni mehanizmi sprečavanja (i suzbijanja) korupcije. Teza je autora da se jedino jakim političkim institucijama i snažnim administrativnim institucionalnim mehanizmima korupcija može držati pod kontrolom. U Republici Srbiji postoje institucionalni mehanizmi za borbu protiv korupcije, međutim njihova delotvornost nije na zavidnom nivou. Razlog tome je delimično normativne prirode (problemi sa primenom novijih „antikorup-cijskih“ zakona, nedostatak autoritativnih ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, i dr.), a u većoj meri to je, u načelu, nedostatak impulsa političke vlasti. Moguće rešenje je u permanentnom osnaživanju državnih institucionalnih mehanizama za suprotstavljanje korupciji, kao i efektivnom oživotvorenju antikorupcijskih strategija koje upućuju na odgovarajući zakonski okvir i naoptimalnije modele mera za sprečavanje korupcije. Konačno, u radu se daju i konkretni predlozi za jačanje institucionalnih kapaciteta za suprotstavljanje korupciji.

PERIODIKA

PRAVNO-POLITIČKI ASPEKTI ODUZIMANJA IMOVINE STEČENE KRIMINALOM U REPUBLICI SRBIJI

Posledice koje sobom nosi organizovani kriminal, ne proizlaze samo iz konkretnih kriminalnih radnji, već su one dalekosežne i ogledaju se u mogućnosti njegovog uticaja na donošenje državnih odluka u sferi ekonomije ili politike, pa čak i na međunarodne odnose u celini. Teza je autora da je sticanje finansijske koristi jedan od osnovnih motiva za vršenje teških krivičnih dela, a da nelegalno stečena sredstva služe za finansiranje novih kriminalnih aktivnosti, ili se peru u cilju infiltracije u legalne ekonomske tokove, čime se ostvaruje ne samo ekonomska, već najčešće i politička moć organizovanih kriminalnih grupa. U tom kontekstu, autori posebno apostrofiraju neophodnost oduzimanja imovine stečene kriminalom, kao mere sui generis, koja je moćno sredstvo slabljenja finansijske baze kriminalnih struktura, kojom se onemogućava njihovo aktivno delovanje i strateški ruše ekonomske poluge moći organizovanog kriminala. Konačno, u radu se daju i konkretni predlozi za jačanje institucionalnih kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala i povećanje nivoa efikasnosti sistema oduzimanja imovine stečene kriminalom.

ç