Srđa Trifković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Direktor Centra za međunarodne odnose Rokford Instituta u Ilinoju, SAD, i spoljnoolitički urednik američkog mesečnika "Chronicles".

PERIODIKA

JUGOSLAVIJA: NEIZNUĐENI PROJEKAT SRPSKE ELITE

Sedam nedelja pre nego što je januara 1919. sazvana konferencija u Versaju nastala je jugoslovenska država. Ovaj članak ukazuje da nijedna od sila-pobednica nije bitno uticala na takav ishod (bilo u pozitivnom ili u negativnom smislu), niti je imala političku volju da to učini. Geopolitička logika novostvorene države kao eventualne brane novom prodoru Miteleurope ka Jadranu uklapala se ex post facto u težnje pojedinih, pre svega britanskih, planera posleratnog poretka. Anahrono je i istorijski netačno, međutim, zaključiti da naknadno odobravanje svršenog čina od 1. decembra od strane Saveznika ukazuje i na njihov prethodni angažman da vladu Kraljevine Srbije ohrabre – a kamoli prinude – da krene putem ujedinjenja. Naprotiv, sve do završnice rata opredeljenje srpske vlade za „veliko” rešenje predstavljalo je za sile Antante neželjen remetilački faktor. Taj projekat u krajnje kritičnim trenucima na bojištima nosio je potencijal usložnjavanja odnosa sa Italijom i sprečavanje separatnog mira sa Dvojnom monarhijom, koji je dolaskom cara Karla na presto novembra 1916. delovao realno. Autori zaključuju da je ujedinjenje sprovedeno pre svega voljom regenta Aleksandra i uskog kruga srpskih političara. Oni su se za taj čin opredelili bez mandata naroda u čije su ime donosili presudne odluke, bez ozbiljnog konsultovanja sa saveznicima i bez strateški valjanog odmeravanja dugoročne cene i benefita takvog poteza. Zajednička država bila je neiznuđeno htenje srpske političke elite.

PERIODIKA

SRPSKI NACIONALNI INTERES I IZAZOVI XXI VEKA

Uzroci srpskih gubitaka tokom XX i početkom XXI stoleća su u istorijskim diskontinuitetima nacionalnog razvoja Srbije, od kojih je najvažniji ulazak u Jugoslaviju stvorenu posle Prvog svetskog rata. Uslov izlaska iz sadašnje krize je racionalno razumevanje odnosa međunarodne zajednice prema Srbiji i srpskom narodu, jačanje njihove unutrašnje kohezije i razvoja i konsenzus srpskih elita o bitnim nacionalnim interesima i strategiji njihovog dugoročnog ostvarivanja. Sa tim pretpostavkama perspektive srpskog oporavka su povoljne i realne.

ç