Slobodan P. Orlović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

PERIODIKA

KRATAK OSVRT NA NAČELO PODELE VLASTI SA ISTORIJSKIM I SAVREMENIM ASPEKTOM

U ovom radu autor kroz sliku podele državnih funkcija tokom istorije do savremenosti, istine važnost načela podele vlasti. O vremenskoj i prostornoj univerzalnosti ovog načela kazuje činjenica da razmišljanja o podeli vlasti nalazimo još u antičkom sve­tu, a da danas nema demokratske države bez podele vlasti. Nadvladavši u jednom istorijskom trenutku konkurentsko načelo jedinstva vlasti, načelo podele vlasti proizvelo je dva danas najzastupljenija oblika državne vlasti: parlamentarni i predsednički si­stem. Oba ova sistema u svojim pojavnim oblicima i podvrstama imaju specifičnosti, od države do dr­žave. Zajedničko im je dosledno ili manje dosledno prihvatanje načela podele vlasti.

PERIODIKA

USTAVNI SUD REPUBLIKE SRBIJE U PRAVU I POLITICI

U ovom radu autor komentariše položaj čuvara ustavnosti ustavni sud iz ugla politike i prava. Ustavni sud u tranzicionom sistemu punom promena i obrta, kakav je srpski, objektivno nema uslove da u potpunosti izgradi autoritet jednog od najviših državnih organa u horizontalnoj ravni vlasti. Pravna regulativa nije jedina vodilja rada Ustavnog suda; politički ciljevi i interesi, artikulisani delovanjem „političkih“ vlasti, nezaobilazno usmeravaju rad Ustavnog suda u Srbiji. I pored niza značajnih ustavnih nadležnosti, Ustavni sud za sada ne uspeva da opravda ulogu koja mu je ustavima dodeljena. Nedovoljna izgrađenost, stabilnost i poštovanje parlamentarnih instituta omogućava politici da prelazi ustavne granice. U tom smislu, Ustavni sud jedan od stubova sistema, u ostvarivanju svojih prava deluje kao organ koji je i pod politikom i pod pravom, što se odražava na funkcionisanje državne vlasti u celini.

 

PERIODIKA

USTAVNOPRAVNI OSVRT NA TEORIJU I POJAVNE OBLIKE ELITIZMA I POPULIZMA U SRBIJI

Republika Srbija ima Ustav koji sadrži mnoga načela li­beralizma ali koji nije u praksi potpuno ostvaren. Ustavna projekcija liberalnog društva nije dovoljna da bi se realno oživela liberalna demokratija pa tako ni osnovna načela koja se tiču svakog pojedinca sloboda i jednakost, na primer. Za liberalnu demokratiju je potrebno vreme i to nije upitno. Ali za taj nivo demokratije, liberalnu demokratiju zadovoljnih građana, neophodno je i svojstvo, kvalitet onih koji upravljaju, vode državu, kao i ostvariv plan i metod, ideologija, kojeg se upravljačka elita pridržava. Preneto na terminologiju ovog rada, politička elita je ta koja donosi odluke koji se tiču svih građana Srbije, i ona mora biti elitna, najbolja, da bi te odluke bile plodotvorne za sve. Upravljanje državom je, samo po sebi, složen posao. Vođenje države koja iz nižeg nivoa kapitalizma (liberalizma) treba da preraste u viši, u liberalnu demokratiju, još je složenije, a kada je Srbija u pitanju, zbog posebnih spoljnih i unutrašnjih pitanja, vršiti vlast je posebno zahtevno. Politička elita, dakle, ima liberalni ustavni osnov po kojem donosi odluke i preduzima mere vlasti, ali sa druge stane, ima liberalno nerazvijeno društvo, bez autoriteta institucija i po raznom osnovu degradiranog građanina. Taj jaz između propisanog i ostvarenog liberalizma i demokratije, politička elita pokušava da prevaziđe populizmom. Ali na duge staze, populistička politika nije put u liberalnu demokratiju i ostvarenje slobode i jednakosti svih.

PERIODIKA

PRAVNI POLOŽAJ I REALNOST USTAVNOG SUDA SRBIJE

U Srbiji postoji kontinentalni tip ustavnosudske vlasti organizovan u instituciji Ustavnog suda. Njegov uloga je prvenstveno da čuva ustav i ustavni poredak, posebno ustavnost i zakonitost i najvažnija ljudska prava. Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da Ustavni sud ima važnu, nedovoljno iskorišćenu političku ulogu da organe vlasti drži, koliko je to moguće, unutar ustavnih granica. Drugim rečima, to bi bila hrabrost da se odluči i u predmetima sa velikom političkom težinom na način da se zaštiti Ustav. Obradom tema o izboru ustavih sudija, njihovom statusu, nadležnostima Ustavnog suda, otvoriće se neka pitanja promene ustavnih odredbi koje se tiču Ustavnog suda. S druge strane, sam Ustavni sud, odnosno njegove sudije, moraju rešavati najteže (najvažnije) ustavne sporove držeći se jedinog kriterijuma – ustavnosti. Tako će podizati rang i ugled ovog organa do neophodnog nivoa što, nažalost, nije uvek bio slučaj u dosadašnjem radu Ustavnog suda.

ç