Slobodan Komazec

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd.

PERIODIKA

KRIZA EVROPSKE UNIJE I EFEKTI PRIDRUŽIVANJA

U radu se razmatra jedno od najvećih problema danas u svetu - kriza u Evropskoj uniji i evro zoni kao „srcu“ Unije, posebno iz aspekta finansijske i bankarske krize. U prvom redu se vrši dublja analiza finansijske kri­ze, veliki potresi u bankarskom, fiskalnom i berzanskom sektoru, a zatim narastanje i eksplozivno širenje dužničke krize. Posebno se istražuju faktori koji dovode do to­ga da Evropska unija ne može postati homogen sistem. Odstupanja od zahteva Mastrihtskog sporazuma i stvaranje dužničkih ekonomija, nemogućnost upravljanja dugovima u situaciji globalnog eksplozivnog rasta, emisija virtuelnog novca od strane ECB i odvajanje finansijsko-spekulativne od realne ekonomije su bitni faktori nastanka i produžavanja ove krize. Posebno je interesantno istraživanje sloma ekonomija periferije evrozone i same krize u ovoj zoni, s posebnim osvrtom na „konstrukcionu grešku“ pri formiranju evrozone i mogućnosti dekonstrukcije. U takvim krizom opterećenim odnosima u EU i evrozoni prelazi se na istraživanje svih najvažnijih pozitivnih i negativnih posledica u slučaju pridruživanja Srbije ovim integracionim celinama.

PERIODIKA

INOSTRANI DUG, PRIVREDNI RAST I DUŽNIČKI TERET

Dužnička kriza potresa gotovo cve razvijene privrede sveta. Eksplozija dugova i implozija razvoja karakteristična je i za privredu Srbije. Stalni rast spoljne zaduženosti i obaveza iz dugova doveli su do njihovog automatskog rasta, bez obzira na dinamiku privrednog rasta. Godišnje obaveze iz dugova prelaze u nekoliko poslednjih godina visinu prirasta bruto domaćeg proizvoda. Realno se otvara problem nesolventnosti u međunarodnim finansijskim odnosima. U radu se istražuju međusobni odnosi dinamike rasta i porasta inostrane zaduženosti, pritisak dugova, faktori i indikatori zaduženosti. Ukazuje se na cva ograničenja danas dominantnog indikatora visine zaduženosti preko odnosa visine spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda. Na kraju se vrši analiza niza indikatora dužničkog tereta i sagledavanje da li je u našoj privredi nastala dužnička kriza i eventualno k “zamka“ inostranog duga.

PERIODIKA

BUDŽETSKI DEFICIT, JAVNI DUG I KRIZA FINANSIRANJA JAVNOG SEKTORA

Fiskalna politika u okviru makroekonomske politi­ke, uz monetarnu politiku, u savremenoj ekonomskoj politici postala je osnovna poluga izabranih ciljeva razvoja i stabilizacije. Fiskalni sektor svojim prihodima, rashodima, javnim dugom, kamatama na dug, emisijom novca i kredita za pokriće budžetskog deficita i dr. postao je najsnažnija poluga razvoja, raspodele, stabilizacije, ali i oštrih sukoba inte­resa oko preraspodele budžetskih sredstava. Budžet i budžetska politika u poslednjim godinama su u središtu interesa javnosti, ali i velike glavobolje organa zaduženih za budžetsku politiku, posebno od početka nove svetske finansijske (i naše) krize. Uz praćenje koliko država stvarno opterećuje BDP svojom (uglavnom neproizvodnom i socijalnom) potrošnjom, pa do kontroverzi koliko je javna potrošnja izvor nestabilnosti privrede i neproizvodno opterećenje i gušenje poslovnog (preduzetničkog, privrednog) sektora. Narastanje deficita budžeta u poslednje tri godine, uz pravu eksploziju deficita, izbacili su opšti zahtev za smanjivanjem deficita, javne potrošnje, posebno ličnih i socijalnih izdataka, ali i velike dileme gde i kod kojih poreskih instrumenata povećati prihode, a da to ne ugrozi razvoj i standard stanovništva. Problem na koji ovde želim da ukažem jeste stvarna visina deficita konsolidovanog budžeta, zvanični deficit i sistem finansiranja deficita, ali i na ogromne probleme koji će nastati u sledećim godina­ma u budžetskoj politici. Kriza javnih finansija se kumulira već niz godina sa sve većim budžetskim de­ficitom i dominantno eksternim finansiranjem budžetskog deficita.

PERIODIKA

BUDŽETSKI DEFICIT, JAVNI DUG I KRIZA FINANSIRANJA JAVNOG SEKTORA

Fiskalna politika u okviru makroekonomske politike, uz monetarnu politiku, u savremenoj ekonomskoj politici postala je osnovna poluga izabranih ciljeva razvoja i stabilizacije. Fiskalni sektor svojim prihodima, rashodima, javnim dugom, kamatama na dug, emisijom novca i kredita za pokriće budžetskog deficita i dr. postao je najsnažnija poluga razvoja, raspodele, stabilizacije, ali i oštrih sukoba interesa oko preraspodele budžetskih sredstava. Budžet i budžetska politika u poslednjim godinama su u središtu interesa javnosti, ali i velike glavobolje organa zaduženih za budžetsku politiku, posebno od početka nove svetske finansijske (i naše) krize. Uz praćenje koliko država stvarno opterećuje BDP svojom (uglavnom neproizvod­nom i socijalnom) potrošnjom, pa do kontroverzi koliko je javna potrošnja izvor nestabilnosti privrede i neproizvodno opterećenje i gušenje poslovnog (preduzetničkog, privrednog) sektora. Narastanje deficita budžeta u poslednje tri godine, uz pravu eksploziju deficita, izbacili su opšti zahtev za smanjivanjem deficita, javne potrošnje, po­sebno ličnih i socijalnih izdataka, ali i velike dileme gde i kod kojih poreskih instrumenata povećati prihode, a da to ne ugrozi razvoj i standard stanovništva. Problem na koji ovde želim da ukažem jeste stvarna visina deficita konsolidovanog budžeta, zvanični deficit i sistem finansiranja deficita, ali i na ogromne proble­me koji će nastati u sledećim godinama u budžetskoj politici. Kriza javnih finansija se kumulira već niz godina sa cve većim budžetskim deficitom i dominantno eksternim finansiranjem budžetskog deficita.

PERIODIKA

NEOLIBERALIZAM, KRIZA I NEOKOLONIJALIZAM

U radu se istražuje savremena i danas dominantna ekonomska teorija i politika u obliku neoliberalizama i tržišnog fundamentalizma. Neoliberalni koncept se stavlja nasuprot državnom ekonomskom intervencionizmu (i njegovim osnovnim mehanizmima regulisanja privrede). Iza toga sledi istraživanje procesa globalizacije, liberalizacije, deregulacije i privatizacije kao osnovnih stubova širenja dogme neoliberalizma. Posebno se ukazuje da tržište nije jedinstven mehanizam i da se sastoji iz brojnih tržišta i ugrađenih neravnoteža na njima. Antiinflaciona (stabilizaciona) politika u sklopu neoli­beralizma nasuprot razvojnoj makroekonomskoj politici, je posebno aktuelno područje u sukobu monetarizma (kao osnove liberalizma) i kejnzijanizma (kao osnove državnog inter­vencionizma). Ovde se posebno istražuje odnos države i privatnog kapitala, delovanje države u privredi, država blagostanja, profitna stopa i finansijski kapital. Iza toga sledi izučavanje neoliberalne ekonomije i “šok terapija”. U posebnom delu se istražuje uticaj liberalizma i monetarizma na razvoj nerazvijenih privreda. U završnom delu se ukazuje na krah neoliberalnog modela razvoja i antirazvojne makroekonomske politike koji redovno “proizvode” krizu razvoja i zaposlenosti.

ç