Slobodan Divjak

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pisac u oblasti filozofije i direktor Radio-Beograda. Objavio četiri knjige i četrnaest prevoda sa engleskog i nemačkog na srpski jezik.

PERIODIKA

SLOBODA, IDENTITET I BEZBEDNOST

U radu se razmatra odnos nekih od najvažniji pojmova i koncepcija u filozofiji kao što su oni slobode i identiteta. U razvoju analize ona postaje kontekst filozofskog smisla interesovanja za interes bezbednosti. Analizira se karakter dve vrste normi, teleološke i neteleološke, koje odgovaraju karakterizaciji dve vrste koncepta slobode pozitivnom i negativnom. Na osnovu dobijenih filozofskih zaključaka ispostavlja se teza o slobodi kao umnoj strukturi umskog poretka prema kome se uređuje i formalno-pravni poredak društva. Identitet se u slobodi umnog izbora ispostavlja kao dominantno individualna baš kao što se interes za bezbednošću pojavljuje kao legitimacija ljudskog interesa za slobodom i sledstvenim institucionalnim uređenjem kojim se „napušta“ prirodno stanje apsolutne slobode koje vodi u svoju suprotnost.

PERIODIKA

NORME I NACIJE

Autor ukazuje da novijom istoriografijom o naciji dominiraju dve perspektive koje ce uobičajeno imenuju kao primordijalistička i civilna, odnosno liberalna. Obe te perspektive nalaze odjeka u filozofskim razmatranjima nacionalnog identiteta. Nacionalni identitet se s jedne strane može posmatrati kao nešto što je ukorenjeno u prepolitičkim svojstvima personalnog identiteta. Takav identitet se u izvesnom smislu može smatrati datim, što znači postojećim pre njegovog izražavanja u političkim i pravnim pojmovima. To je nešto što proističe iz različitih oblika kolektivne memorije zasnovane na zajedničkom poreklu, srodstvu ili lokalnosti. S druge strane, civilni ili liberalni pojam nacije je čisto politički koncept u kome nije izražena neka posebna kultura, već zajedničke obaveze iznad kulture, do političkih principa demokratije i slobode. Prava politička zajednica na taj način ne pridaje značenje identitetima, već pre svega raspravi o principima. Nacionalno samoopredeljenje je zato ravno saglasnosti individue o pripadnosti određenoj državi. Nacije imaju pravo da odrede politički i pravni poredak države čiju vlast prihvataju. Ovim različitim vrstama nacije odgovaraju dve različite vrete normi, koje nisu na istom konceptualnom planu, liberalne norme koje nisu ontološki i empirijski utemeljene, i primoradijalne norme koje su povezane sa konkretnom kulturnom tradicijom kao neotklonjivim kontekstom za poimanje dobrog života, socijalne pravde, ličnog identiteta i političke legitimnosti. Prve zaboravljaju na kontekst, druge su njime opsednute.

ç