Славољуб Лекић

У чланку се разматрају односи великих сила после пандемије и могући одговори Србије. Од односа Русије, САД и Кине највише ће зависти развој догађаја на простору бивше СФРЈ и Европе. Следи скоро преуређење балканског провизоријума. Главни правци деловања српске елите усмерени су према великим и регионалним силама: САД, Русији, Кини, Турској и Немачкој. Српска елита данас стоји између политике несврставања утемељене у време СФРЈ и покушаја да достигне неутралност док трају преговори великих сила о новим интересним сферама. Особена космополитика Србије омогућила би држави и народу да на темељу географског положаја и духовног наслеђа, те високих идеала и циљева, ступи у сложене односе са утицајним елитама великих сила и изгради нови државотворни облик усклађен с наступајућим поретком света.

У чланку су размотрена два европска питања: украјинско и црногорско. Пошто су Украјина и Црна Гора формиране на руском односно српском националном и језичком супстрату, њихово упоредно разматрање може указати на судбину словенских држава смештених на рубовима романско-германске Европе. Две државе су погодне за поређење пошто се процеси њиховог одвајања од матичних земаља, Русије и Србије, понекада преклапају или показују сличне трендове у различитим епохама. На судбину Црне Горе и Украјине посебно би могао утицати даљи развој односа Русије и Немачке, али и других чланица Европске уније.

Грузијско питање, отворено руском војном интервенцијом 2008. године, по први пут после распада СССР-а, ставило је на дневни ред процену руске моћи. Све више јача уверење да процеси геополитичке транзиције започети распадом СССР-а нису завршени заузимањем Косова 1999. год. како се често мислило. Напротив, краткотрајни грузијски рат показао је да велика игра на евроазијској табли улази у деликатну фазу. Отуда је послератно уређење Грузије образац кога ће се Русија придржавати при решавању других спорних питања. Посебно је важно истаћи да су против Русије заратили православни Грузијци пошто су од њих желели да се одвоје Абхази и Осетини, православне и муслиманске вере. Грузијски рат поучан је за Србију пошто се два верна савезника САД, Арбанаси и Грузијци понашају слично према суседима. Изнуђена победа Русије дуготрајно је дестабилизовала Грузију и створила услове за њен распад.

Осврт на књигу: Милан Брдар, Српска транзициона Илијада, Стилос, Нови Сад, 2007.