Siniša Domazet

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za primenjenu bezbednost, Univerzitet Edukons, Sremska Kamenica

PERIODIKA

„FIŠING“ ‒ IZAZOV U ZAŠTITI BEZBEDNOSTI PODATAKA KORISNIKA INTERNETA

Cilj istraživanja u radu je analiza jednog od oblika visokotehnološkog kriminala, koji nosi naziv fišing („pecanje“). Istraživanjem je utvrđeno da je broj fišing prevara širom sveta u porastu iz godine u godinu, sa velikim štetama. Oblici i načini izvršenja ovog vida prevare evoluirali su tokom vremena i postali sve sofisticiraniji i samim tim, teži za otkrivanje. Pokazalo se da su fišing napadima pogođeni ne samo građani, već i privredni subjekti i važne državne institucije. U radu su prikazani primeri fišing napada u svetu i u Republici Srbiji. Analiza je pokazala da je Republika Srbija sve više ugrožena usled fišing napada i da ne postoji lex specialis kojim je uređeno ovo pitanje. Utvrđeno je da je neophodno preduzeti brojne preventivne mere za sprečavanje krađe privatnih podataka i drugih značajnih informacija. To podrazumeva povećan oprez kod otvaranja mejlova, pažljivo čitanje njihovog sadržaja, izbegavanje „klika“ na sumnjive linkove čime se aktiviraju maliciozni softveri, povećan oprez kod elektronske trgovine i korišćenja kreditnih kartica i druge mere. U radu je ukazano na potrebu donošenja posebnog zakona koji bi uredio oblast fišing prevare, kao i pooštravanje kaznene politike. U radu su korišćeni normativni metod i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.

PERIODIKA

SKANDAL „KEMBRIDŽ ANALITIKA“ – NOVI IZAZOV U ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI?

U ovom radu je analizirana afera u vezi sa kompanijama Fejsbuk i Kembridž analitika, u svetlu nove Uredbe EU u oblasti zaštite podataka (GDPR). Analiza je pokazala da postoji velika potreba za efikasnijom zaštitom ličnih podataka korisnika na internetu. Takođe, analiza je pokazala na koji način su vršene zloupotrebe ličnih podataka. S obzirom da se nova Uredba može primenjivati i van granica Evropske unije, u vezi sa njenom eksteritorijalnom primenom ukazano je na nekoliko ključnih problema. Prvo, utvrđeno je da u praksi postoje teškoće u vezi sa sprovođenjem Uredbe. Drugo, analiza je pokazala da se u slučaju eksteritorijalne primene Uredbe javlja problem sukoba jurisdikcija. Treće, nisu dovoljno razvijeni mehanizmi za rešavanje sukoba zakona između različitih država. Rešenje predstavlja zaključivanje bilateralnih međunarodnih ugovora između Evropske unije i trećih zemalja. Na ovaj način bi se omogućila primena Uredbe i u državama koje nisu članice Unije. U istraživanju su korišćeni normativni metod i pravno-logički metodi indukcije i dedukcije.

PERIODIKA

POLITIKA KONKURENCIJE EVROPSKE UNIJE I USLUGE OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA

Autor ovog članka se rukovodi sa dva različita me­toda. Prvi od njih je pozitivno-pravni metod koji je namenjen analizi pozitivnih pravila u pravu konkurencije EU u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa (SGEIs). Drugi od njih je pravno-logički metod indukcije i dedukcije, koji je primenjen u rešavanju mnogih pravnih i logičkih problema u vezi sa uslugama od opšteg ekonomskog interesa. Mnoga pitanja se javljaju kada govorimo o SGEIs: kako se definišu usluge od opšteg ekonomskog interesa, kada će se aktivnost okvalifikovati kao ekonomska za potrebe konkurentskih pravila, kada je aktivnost neekonomska, mogu li pravila Ugovora o državnoj pomoći da se primene na operatore usluga neprofitnog karaktera i tako dalje. Odluka u slučaju Altmark ustanovljava neke vodeće principe, ali mi smatramo da je poželjan dalji razvoj u pogledu definicije usluga od opšteg ekonomskog interesa.

 

PERIODIKA

DOBROSUSEDSKI ODNOSI NA BALKANU KAO USLOV ZA PRISTUPANJE EVROPSKOJ UNIJI: PREPREKA ILI DOBRA PRAKSA?

Ovaj naučni rad pokazuje da se pitanje dobrosusedskih odnosa na Balkanu kao uslova za pridruživanje EU, mora posmatrati pre svega kroz pravnu dimenziju zasnovanu na postojećem legislativnom okviru EU kojim se uređuje sam tok i uslovi prijema u EU. U dosadašnjoj praksi zemalja Balkana, u ovom radu obrađenoj kroz četiri studije slučaja međusobnih sporova između zemalja kandidata i/ili zemalja članica (Hrvatske, Srbije, Crne Gore, BJR Makedonije i Grčke), vidi se da je često prijem u EU imao i političku dimenziju. Zaključak koji se u istraživanju nameće je da bi u budućem periodu EU, prilikom procesa pridruživanja zemalja suseda na Balkanu, trebalo strogo da insistira na izbegavanju bilo kakve političke dimenzije u rešavanju njihovih međusobnih sporova, što će i sam proces pridruživanja znatno unaprediti i olakšati.

ç