Сања Полић Пенавић
ПОДРШКА ПОРОДИЦИ И ПОЗИТИВНОМ РОДИТЕЉСТВУ: ПРОГРАМИ ОБУКЕ ЗА ПРОФЕСИОНАЛЦЕ У СИСТЕМУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Подршка породици и позитивном родитељству значајна је за унапређење ресурса и компетенција родитеља за одгајање, васпитање, заштиту здравља, добробити и права деце. Циљ рада је идентификовање и анализа акредитованих програма обуке који се односе на подршку породици и позитивном родитељству, а доступни су професионалцима у социјалној заштити у Републици Србији како би се проценила доступност савремених знања о позитивном родитељству код стручних радника у социјалној заштити. Програми су мапирани из каталога акредитованих програма обуке о подршци породици на платформи Републичког завода за социјалну заштиту рандом. Анализирано је 15 од 37 програма обуке коришћењем деск анализе. Показало се да су програми обуке углавном усмерени на породицу као целину, док су питања родитељства слабо заступљена. За већину анализираних програма недостају транспарентни подаци о начину преношења знања и вештина професионалцима, коришћеним техникама обучавања и мониторингу. Подаци о броју обучених професионалаца и рађеним евалуационим студијама о ефектима програма актуелно нису доступни. Закључак је да програми нуде широк спектар општих знања и вештина за рад са породицама, док су специфична знања и вештине за пружање подршке и јачање компетенција родитеља за позитивно родитељство скромна. Налази се дискутују у светлу савремених теоријских приступа и истраживања и дају се смернице за унапређења у овој области.
СУПЕРВИЗИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ОКВИРУ АЛТЕРНАТИВНОГ СТАРАЊА О ДЕЦИ И МЛАДИМА У СИСТЕМУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТ
Супервизија је значајна за спровођење и унапређење професионалног рада у систему социјалне заштите, пружање квалитетних услуга корисницима и даљи развој владиног и невладиног сектора у овој области. Циљеви рада су: а) анализа кључних функција и аспеката супервизије у оквиру социјалне заштите, и б) анализа законских регулатива и истраживања супервизије у установама за алтернативно старање о деци и младима Републике Србије (РС). Даје се преглед функција супервизије у социјалној заштити. Указује се на компетенције успешног супервизора као важан аспекат супервизијског рада и на гледиште социјалног конструктивизма на интерекцију између супервизираног и супервизанта. Важећи Правилник о ближим условима и стандардима пружања услуга у социјалној заштити предвиђа да пружалац услуге обезбеђује одговарајућу стручну подршку свим лицима ангажованим на пружању услуге која укључује супервизију. Међутим, регулатива која даља уређују реализацију супервизије алтернативног старања о деци и младима углавном недостаје, са изузетком Центра за породични смештај и усвојење Београд. Занемаривање супервизије у подзаконским актима доводи до различитих тумачења и слабе примене у пракси. Супервизија алтернативног старања о деци и младима мало је истражена у свету, а код нас још мање. О њој више посредно закључујемо на основу истраживања у ширем или у сродном контексту. Ради унапређења и уједначавања квалитета супервизије, потребно је законски регулисати обавезно спровођење супервизије у оквиру свих облика алтернативног старања и дефинисати послове и компетенције супервизора, као и подстаћи истраживања супервизије у овој области. Интересантно би било истражити супервизијски однос између саветника за хранитељство и хранитеља, и између стручних радника и корисника услуга.
