Салих Селимовић
ДАНАК У КРВИ (ДЕВШИРМА)
О девширми или данку у крви, аџами огланима и јаничарима писано је доста на основу историјских извора и наше и стране провенијенције. Многи наши историчари су се бавили овом темом као једним од најтрагичнијих процеса који су се дешавали у нашим земљама у првим вековима Османлијске владавине. Разуме се, да су се тиме бавили и бројни турски научници настојећи да томе дају значај једног оправданог процеса у време турско-османске империјалне експанзије ипак признајући да то по шеријату и Кур֨ ану није било дозвољено. Писано је и слободном нарацијом као што су често чинили књижевници и публицисти. Свако је имао неки свој поглед на ту специфичну појаву насталу на Оријенту коју су у наше земље донели Турци Османлије као освајачи и вишевековни окупатори. Овај рад је део ауторовог истраживања узрока и последица исламизације на српском етничком и и културном простору чему су значајно допринели девширма или данак у крви, аџами оглани, јаничари, турски високи државни и верски функционери који су били пореклом из наших крајева.
ИСЛАМИЗАЦИЈА И ДВОВЕРЈЕ КОД НАШИХ МУСЛИМАНА
Овај рад је део ширих ауторових истраживања феномена исламизације нашег народа и доста присутног синкретизма за време османлијске владавине у нашим земљама. Посебну специфичност је тај друштвено-историјски процес имао у областима Старе Рашке (Полимље, Колашин, Пештер, Бихор) с обзиром на њен геополитички положај, сеобе, миграционе и демографске процесе узроковане турско-османским освајањима и вишевековном владавином. И поред радикалне исламизације у 18. веку остаци хришћанских традиција су се одржале дуго, па и до данашњих дана. Чак је дуго било присутно и двоверје, најчешће прикривено, мада су жене то мање криле, јер су биле тврдокорније у пређашњој вери.
ПОЈАВА ИСЛАМА НА БАЛКАНУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Желимо да овај рад буде један скроман допринос упознавању са првим контактима Јужних Словена са исламом, а истовремено и да подсети на непостојање било какве везе са каснијом исламизацијом у османском периоду. Историјској науци су познати неки извори у вези са појавом ислама међу Словенима, а посебно Јужним Словенима на Балкану и Југоисточној Европи. Арапски, заправо исламски мисионари су скоро у исто време ширили своју веру када и хришћански. Међутим, Јужни Словени су се опредељивали за примање хришћанства из Византије или са Запада, зависно од тога коме су били ближи и потчињенији. И они појединци или групе које су прихватали ислам су касније били протерани или су постепено прешли у хришћанство било у источно или православно и у западно или католичко. Све се то догађало много пре освајања Балкана од стране Османлија. Муслимани из периода турске окупације нису ни у каквој вези и континуитету са оним ретким муслиманима из предтурског доба.
