Ratko Ljubojević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Akademija za nacionalnu bezbednost, Beograd.

PERIODIKA

KLJUČNI FAKTORI KOJI UTIČU NA RAZVOJ POLITIČKOG SISTEMA REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu iskustava iz novije prošlosti, posebno od 2000. godine, može se zaključiti da je uticaj stranog faktora na centralnom Balkanu bio veoma izražen i uvek je bio povezan sa geopolitičkim, ekonomskim, vojnim i drugim interesima koji su kroz različite forme i oblike vršili permanentni uticaj na stabilnost političkog sistema Republike Srbije i većine zemalja u njenom bližem okruženju. Međutim, na dalji razvoj političkog sistema Republike Srbije konstantno utiču interakcije činilaca političke vlasti i naroda unutar same države, što se definiše zajedničkim imeniteljem „unutrašnja politika”. Međutim, na istu tu unutrašnju politiku utiču spoljašnji faktori, prvenstveno iz zemalja regiona. Ovi spoljni faktori refleksivno usmeravaju svoja interna političko-sociološka dešavanja na tok života i odvijanja sveukupnih društvenih procesa u Republici Srbiji. Efekte tih dešavanja osećamo intenzitetom kojim deskriptivna svest ne može da perceptuje. Stepen demokratskog razvoja države, izgradnja i jačanje političke kulture nacije esencijalna su osnova daljeg progresivnog kretanja političke realnosti savremenog društva u Republici Srbiji, što direktno implicira oslikavanje fluentnih parametara uzlazne fizionomije političkog života i državnog uređenja Republike Srbije, što je svakako imperativ današnjice, od nacionalnog interesa. Međunarodni odnosi u regionu su stabilna i značajna kordinata za ekonomsku, bezbednosnu, socijalnu i kulturnu stabilnost, jer od međunarodnih komplementarnih kordinata uslovljen je dalji razvoj političkog sistema Republike Srbije.

PERIODIKA

NEKONTROLISANA SILA KAO INSTRUMENT OSVAJAČKE POLITIKE OSMANSKIH VLASTI NA BALKANU

Nekontrolisana sila osmanskih vlasti nije bila stihijna već sistematična, u funkciji njihove osvajačke politike. Nasilje osmanskih vlasti u balkanskim zemljama različito se ispoljavalo u periodu jake centralne vlasti i u periodu njenog slabljenja. Dok je centralna vlast bila snažna, osnovni oblici nasilja na još neosvojenim teritorijama bili su u funkciji pustošenja pograničnih teritorija radi njihovog lakšeg zauzimanja i materijalnog iscrpljivanja u periodu vazalstva. Kada bi neka teritorija bila konačno zauzeta, nasilje je bilo u funkciji podmlađivanja vojnih redova i državne administracije hrišćanskim robovima, kao i u funkciji prikupljanja poreza za carsku blagajnu. Kada je oslabila centralna vlast, nasilje je poprimilo nove oblike zastrašivanja i materijalnog iscrpljivanja.

PERIODIKA

KORENI SAVREMENIH GEOPOLITIČKIH PODELA NA BALKANU

Autor polazi od hipoteze da su koreni savremenih geopolitičkih podela na Balkanu nastali kao plod moći i nadmoći velikih sila, čiji je rezultat nasilje i podela. Predisponirana prirodnim i rudnim bogatstvom, teritorija Balkana bila je i ostala zanimljiv i poželjan plen svim osvajačima. Razvezivanje balkanskog čvora autor prepoznaje u vladavini prava, a nikako u brzom i nasilnom rešenju, kao što nam čuveni filozof Nikolaj Berđajev šalje poruku: “Svako dobro koje se uvodi na silu postaje zlo”.

PERIODIKA

O POLITIČKOM NASILJU U SRBIJI U VREME RASPADA OSMANSKOG CARSTVA

U radu se razmatraju različiti osnovni i složeni pojavni oblici političkog nasilja na primeru terora osmanskih vlasti nad srpskim narodom u vreme raspa­da Osmanskog carstva na kraju 18. i početku 19. veka. Srpski narod je za vreme osmanske vlasti stalno bio izložen različitim oblicima političkog nasilja. U tom smislu se nasilje osmanskih vlasti nad srpskim narodom može smatrati političko-istorijskom pojavom dugog trajanja. Oblici nasilja su se menjali u zavisnosti od moći centralnih vlasti, ali je strahovlada, kao njihov način ispoljavanja stalno opstajala. Dok su u vreme uspona carstva Osmanlije sprovodile političko nasilje u funkciji svoje osvajačke politike, dotle je u vreme raspada osmanske države ovo nasilje bilo u funkciji održanja na vlasti. U vreme rasula legalne osmanske vlasti, na kraju 18. i početku 19. veka, političko nasilje dobilo je najgore oblike. Teror i odmazde nad rajom kao i politički atentati nad srpskim starešinama primeri su nekontrolisane sile janičarskih predvodnika koji su bili nezadovoljni gubljenjem položaja u hijerarhiji osmanske države.

PERIODIKA

NEIZVESNI PRELAZAK: demokratija i tranzicija

Prikaz knjige: Miloš Knežević, Neizvesni prelazak: demokratija i tranzicija, Institut za političke studije, Beograd, 2012, 264 str.

PERIODIKA

SRBIJA IZMEĐU VELIKIH SILA - POLITIČKE PRILIKE U DECENIJAMA UOČI VELIKOG RATA

Autor polazi od hipoteze da u vreme raspada Osman­skog carstva, nejaka politička vlita balkanskih naroda nije mogla da ima jasnu viziju o interesima velikih sila u njihovim geopolitičkim osvajanjima. Još manje su politički predstavnici od Osmanlija tek oslobođenih naroda mogli da imaju svest o tome koliko su ovi interesi bili sukobljeni. Autor pokazuje kako si se ovi suprotstavljeni interesi prelamali na prostoru Srbije, da bi na kraju kulminirali Velikim ratom.

ç