Radovan Radinović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beogradski forum za svet ravnopravnih

PERIODIKA

KRIZA STRATEGIJE ODVRAĆANJA

U tekstu se razmatraju činioci koji ugrožavaju efikasnost strategije odvraćanja. Zahvaljujući toj strategiji i ravnoteži straha na kojoj ona počiva velike sile sprečava da one direktno stupaju u međusobno vojni sukob, a naročito onaj u kome bi došlo do neograničene i nekontrolisane upotrebe nuklearnih borbenih sredstava. Od negativnih činilaca koje ugrožavaju strategiju odvraćanja u ovom radu se razmatraju sledeće: 1. Širenje NATO na Istok i gomilanje vojnih snaga na granice Rusije; 2. Instaliranje antiraketnog štita u istočnoj Evropi, na Dalekom istoku i na Aljasci, čiji je cilj da se Rusiji oduzme vreme neophodno za uzvraćanje na prvi nuklearni udar NATO-a i SAD. 3. Minijaturizacija nuklearnog oružja, odnosno proizovdnja tzv. malih bombi ograničenog razornog dejstva; 4. Proliferacija tog oružja ili povećanje broja njegovih posednika. Imajući u vidu navedene trendove, kao i opasnost da to oružje dođe u posed neke terorističke organizacije, sve to objektivno povećava verovatnoću primene toga oružja i istovremeno obezvređuje strategiju odvraćanja.

PERIODIKA

SRBIJA IZMEĐU NATO-a I RUSIJE

Naslov ove teme implicira geopolitički diskurs, u nameri da se odgovori na pitanja gde se nalazi Srbija danas, kuda je krenula, da li njeno državno i političko vođstvo uopšte imaju ikakav strateški plan u tom smislu, a naročito gde se Srbija, svojom voljom ili bez nje, može naći u sagledivoj budućnosti. U radu autor ne posmatra probleme isključivo kroz geopoltičku optiku već svoja saznanja oslanja na istorijske fakte i politički kontekst proteklih decenija. Važne su neke krajnje pragmatične političke činjenice, koje danas bitno određuju međunarodni položaj Srbije i koji predstavljaju objektivni kontekst svakog pozicioniranja Ruske politike prema Srbiji. U prvom planu su svakako položaj Srbije između dva velika grozda moći - Evropske unije sa NATO i Ruske Federacije.

PERIODIKA

KOSMETSKO PITANJE I ODBRANA SRBIJE

U radu se razmatra uticaj Kosmetskog pitanja na geostrateški položaj Srbije. Kod toga se uzima u obzir činjenica da je Kosmet privremeno okupiran i da je na njemu izgrađena jedna od najvećih vojnih baza SAD u Evropi. Sve to se sagledava i u kontekstu mogućih daljnjih prekomponovanja Balkana, što ne bi moglo proći bez novih oružanih sukoba. Prvorazredni bezbednosni izazov Srbije koji bi mogao dovesti do oružanog sukoba je eventualno nasilno pripajanje Severa KiM u sastav samoproglašene države Kosovo. To bi nesumnjivo izazvalo vojno reagovanje Srbije sa nesagledivim posledicama. Opstanak Republike Srpske je takođe ugrožen, a pod određenim okolnostima, ta ugroženost bi mogla poprimiti i oblik oružanog sukoba. U ulozi interventnih snaga koje bi imale nameru da ukinu Republiku Srpsku, mogle bi se naći oružane snage Hrvatske ili BiH, ili njihova koalicija, što bi moralo dovesti do vojnog angažovanja Srbije i to u njenoj ulozi garanta Dejtonskog sporazuma. Za navedene bezbednosne izazove Srbija se mora pripremiti i to u vidu konkretnih vojnih radnji i postupaka.

PERIODIKA

GEOSTRATEŠKI POLOŽAJ SRBIJE I OPSTANAK REPUBLIKE SRPSKE

U radu se razmatraju glavni činioci koji uslovljavaju geostrateški položaj Srbije i to: 1) Svetski poredak moći, struktura, glavne karakteristike, činioci i njihovi međusobni odnosi; 2) Odnosi glavnih faktora svetskog poretka prema nacionalnim i državnim interesima Srbije; 3) Stanje u susedstvu Srbije i njegov uticaj na geostrateški položaj Srbije; 4) Karakteristike državnog prostora Srbije od uticaja na njen geostrateški položaj; 5) Stanje države i nacije, resursi i razvoj kao faktor geostrateškog položaja Srbije. Takođe, geostrateški položaj Srbije je razmatran i u kontekstu opstanka, odbrane i očuvanja Republike Srpske kao jedinog dobitka srpskog naroda iz procesa razbijanja Jugoslavije.

ç