Radojica S. Lazić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Akademija za nacionalnu bezbednost, Beograd

PERIODIKA

CIVILNO DRUŠTVO, MEDIJI I JAVNOST U KONTROLI SLUŽBI BEZBEDNOSTI U SRBIJI

Institucije civilnog društva, udruženja građana, istraživački centri, mediji, kao i javnost, u najširem smislu, predstavljaju značajan instrument nadzora nad radom službi bezbednosti. To pokazuje i praksa u mnogim razvijenim demokratskim društvima. Osnov njihovog interesovanja za rad službi bezbednosti je pravo građana na obaveštenost, sopstvenu bezbednost i učestvovanje u upravljanju javnim poslovima. Pretpostavka za vršenje ove vrste kontrole je pristup informacijama od javnog značaja. Zato ovaj rad na sveobuhvatan način istražuje odnos civilnog društva i javnosti, kao neformalnog vida kontrole nad službama bezbednosti u Republici Srbiji. U istraživanju autor je koristio metod analize sadržaja, metod uporednog pristupa u analizi pravnih normi, kao i metod neposrednog opažanja. Značaj, kao i društvena opravdanost sprovedenog naučnog istraživanja zasnovana je na potrebi produbljivanja saznanja o neformalnim oblicima kontrolnih mehanizama koje ostvaruju nevladine organizacije i udruženja građana nad sektorom bezbednosti.

PERIODIKA

MEHANIZMI ZA USPOSTAVLJANJE DEMOKRATSKE I CIVILNE KONTROLE NAD SLUŽBAMA BEZBEDNOSTI

U savremenim državama na početku 21. veka promena globalnog bezbednosnog okruženja dovela je do porasta pretnji kao što su: proliferacija oružja za masovno uništenje, međunarodni terorizam, međunarodni organizovani kriminal, ilegalna trgovina ljudima i robom koja podleže kontroli, masovna imigracija, pranje novca i sl. Ove pretnje donose i nove izazove u pogledu funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti, a to se prirodno odražava i na nove složenosti u uspostavljanju valjanih mehanizama za njihovu kontrolu. U takvim okolnostima bezbednosno-obaveštajni sistemi moraju da se prilagode novonastaloj situaciji i da poboljšaju svoju efikasnost. Ipak, to stvara i potencijalne pretnje ravnoteži između efikasnosti sistema nacionalne bezbednosti i njegove demokratske i javne kontrole.

 

PERIODIKA

ZAŠTITA TAJNOSTI PODATAKA – OD PRAVNOG OSNOVA DO PRAKTIČNE PRIMENE

U svakom društvu, bilo ono demokratsko ili ne, postoje određeni podaci, koji nisu dostupni javnosti. Oni su izuzeti od mogućnosti ostvarivanja uvida građana u njihove sadržaje i kao takvi proglašeni su tajnim. Tokom razvoja ljudskog društva tajni podaci, političke. ekonomske, bezbednosne i druge prirode, bili su moćno sredstvo u rukama vlasti. Tačna i pouzdana informacija i podatak su oduvek bili od posebnog značaja za postizanje željenih ciljeva. Cilj rada je kritička analiza problema zaštite tajnosti podataka od pravnog osnova pa sve do praktične strane ovog veoma složenog problema. Donošenjem novog Zakona o tajnosti podataka na jedinstven način ustrojena je ova oblast u Republici Srbiji. Iako je implementacija navedenog zakona tekla veoma sporo, jer su određena rešenja teško primenjiva u praksi, ipak, on predstavlja veoma značajni pomak u ovoj oblasti. Dakle, u ovom radu su analizirani pravni propisi, procedure za ostvarivanje pristupa tajnim podacima (sertifikacija), koje su uspostavljene tim zakonom, kao i u kojoj meri se, do sada, njegova primena ostvarila u praksi.

PERIODIKA

OBAVEŠTAJNI RAD I DIPLOMATIJA

Savremene obaveštajne i diplomatske aktivnosti vezuju se za nastanak modernih država. Ipak, od kada istorija pamti i zapisuje odnose između društvenih grupa, postoji u izvesnoj meri i obliku i obaveštajna aktivnost i diplomatija. Skoro svi stari narodi su imali neku vrstu glasnika za pregovore o miru, ali isto tako i za objavu rata. Valjani obaveštajni podaci o protivniku, veoma često, bili su odlučujući u postizanju pobede u ratovanju. Poznati kineski vojskovođa i strateg Sun Cu, u delu Umeće ratovanja, poseban značaj pridavao je obaveštajnom radu u sagledavanju protivnika. S druge strane, već u antičkom periodu se pojavljuje svest o neophodnoj nepovredivosti izaslanika – pregovarača, a mnogo godina kasnije uspostavljaju se i pravila o tome. Već sa prvim pojavama organizovane diplomatske aktivnosti postavlja se vrlo jasna granica šta je dozvoljeno, a šta nije. Ono što nije dozvoljeno, odnosno što prelazi tu granicu, svakako, spada u obaveštajnu aktivnost. U ovom radu glavni akcent istraživanja fokusiran je na odnos između obaveštavanja, kao jedne od osnovnih funkcija diplomatskih predstavnika i obaveštajnog rada, kao delatnosti službi bezbednosti. U pokušaju da se napravi razlika između ovih aktivnosti, na osnovu dostupnih izvora, analiziraće se i određeni primeri iz političke prakse u različitim delovima sveta, kao i politizacija obaveštajnih podataka.

ç