Nikola Mladenović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

EVROPEIZACIJA SRBIJE I OTPORI: PONOVNI UVID NA OSNOVU RACIONALNO–TEORIJSKE PERSPEKTIVE

Članak se bavi problemom zašto je Srbija pokazivala „kreni–stani” šemu političkih prilagođavanja EU. Do sada su se autori koristili pretežno sociološkim institucionalizmom, dok ovaj članak počiva na racionalno–teorijskom pristupu. Sugeriše se da je krajem 2008. godine došlo do namernog usporavanja procesa integracije. Srpska vlast je preferirala izbalansiranu proevropsku i prokosovsku politiku. Međutim, akcijama EU ona je bila primorana da bira između dva dobra. Ona je faktički birala naklonost Uniji, ali je ovo retorički prikrivala. Vlast je izbegavala i odlagala proevropske politike kako se ne bi izrazito i očigledno udaljila od političkog centra. Članak sugeriše da otpori evropskim adaptacijama nisu samo izraz vrednosne neusklađenosti, već kalkulacija taktičke prirode. Politički akteri nisu isključivo zainteresovani za integraciju ili da joj oponiraju. Kao i u etabliranim demokratijama, političari maksimiraju koristi uvećavajući šanse za reizbor. Ovo postižu ostankom blizu političkog centra. Prihvatanje i odlaganje proevropskih politika je posledica maksimiranja koristi. Članak se koristi analizom jezika i prostornom metaforom politike.

PERIODIKA

POLITIČKE STRANKE I PROSTORNA KONVERGENCIJA: TEORIJA I SLUČAJ SRBIJE

Autor analizira pozicioniranje najvažnijih stranaka u Srbiji, u periodu od 2004. do 2012. godine. On analizira da li su stranke konvergirale ka medijani. Dosadašnja literatura koja potiče iz pristupa teorije racionalnog izbora ne nudi jasan zaključak kakvo pozicioniranje stranaka treba očekivati, naročito u višestranačkim sistemima. Da li za njih važi da velike stranke teže medijani kao u dvostranačkim sistemima? Članak se koristi prostornom metaforom stranačkog nadmetanja i kvalitativnom analizom jezika političara. Osnovni zaključak do kojeg autor dolazi jeste da su DS, DSS, stranke koje su formirale vlade, kao i SRS, uz novonastali SNS, u načelu težile da se približe političkom centru, ili da mu se vrate. Međutim, stranke nisu uvek bile slobodne da zauzimaju pozicije koje bi preferirale. U pojedinim trenucima posmatranog perioda na njihove pozicije su uticale akcije EU, koja ih je odvlačila od centra.

PERIODIKA

ULOGA RELIGIJE U PROGRAMIMA POLITIČKIH PARTIJA U SRBIJI

U ovom radu će biti reči o ulozi religije u programima njavažnijih političkih stranaka u Srbiji. Srbija je ustavom definisana kao sekularna država i najznačajnije političke partije načelno afirmišu princip odvojenosti crkve i države. Međutim, pažljiva analiza programskih dokumenata partija ukazuje na to da pojedine partije afirmišu značaj religije za državu. Stranke izbegavaju jasno definisanje politika prema religijskim pitanjima jer im to omogućava pragmatično ponašanje na vlasti. To pragmatično ponašanje je postojalo još u Jugoslaviji i zasnivalo se na „dualnom modelu odnosa.“ Rad se zasniva na interpretativnom pristupu kao jednom od osnovnih u politikologiji. Rad pokušava da odgovori kako se mogu interpretirati namere o odnosu stranaka prema religijama, na osnovu programa. U Srbiji se među najvažnijim strankama mogu uočiti one koje ne ističu značaj religije i one koje u programima ističu njen značaj za državu. U Srbiji se može uočiti rast uticaja religije i SPC i meka desekularizacija države.

PERIODIKA

POZICIONIRANЈE STRANAKA U SRBIJI U SVETLU PROSTORNOG PRISTUPA POLITICI

Rad primenjuje prostornu reprezentaciju stranačke konkurencije na analizu višestranačkog takmičenja. Dosadašnja literatura je bila fokusirana na analizu dvostranačkog takmičenja koje je povezano sa većinskim izbornim sistemima. Na osnovu skupa pretpostavki bliskih Daunsovim, rad teorijski dedukuje moguće pozicioniranje stranaka, a onda predlaže primenu analize na pozicioniranje stranaka u Srbiji, u periodu 2003–2012. U višestranačkom nadmetanju postoji težnja ka medijani (kao kod dvostranačkog takmičenja), ali i podsticaji za pozicioniranje na ekstremima dimenzije politike. U radu se argumentuje sličnost teorijskih predviđanja sa empirijskim podacima iz Srbije i ranijim sudovima eksperata o pozicijama najvažnijih stranaka u njoj.

ç