Nikola Lakić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

REPUBLIKA SRBIJA U KONTEKSTU ENERGETSKO-KLIMATSKE POLITIKE EU: RAZVOJ ZELENE EKONOMIJE U REPUBLICI SRBIJI

Cilj rada je analiza položaja Republike Srbije u odnosu na energetske ciljeve Evropske unije kroz prikaz potencijala i mera zarazvoj zelene ekonomije kao odgovora na izazove u procesu pristupanja. EU je usvajanjem energetsko-klimatskog paketa 2008. godine započela svojevrsnu “novu industrijsku revoluciju”. Srbija je 2006. godine potpisivanjem “Ugovora o Energetskoj zajednici” između EU i država iz regiona Jugoistočne Evrope već postala sektorski integrisana u EU i ujedno se obavezala na implementaciju direktiva EU iz oblasti energetike, životne sredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije. Srbija se suočava sa brojnim izazovima iz oblasti energetike: visoka energetska uvozna zavisnost, ugljenično-energetska zavisnost, mala stopa energetske efikasnosti i nedovoljno liberalizovana cena energije. Trenutno se Srbija nalazi među 10 ugljenik najintenzivnijih privreda u svetu. Od Srbije, kao države koja je kandi­dat za članstvo u EU, očekuje se da uvede upravljanje klimatskim promenama. Zato poslednji deo rada sagledava potencijale, prepreke i moguće mere za razvoj post-karbonskog društva u Srbiji kao imperativ sadašnjeg geološkog perioda. Razvoj ekonomskog pri­stupa u upravljanju klimatskim promenama predstavlja za intenzivno ugljeničnu i neefikasnu privredu Srbije neiskorišćenu ekonomsku mogućnost. Instrumentalno-racionalna logika ekološke modernizacije Srbije ogledala bi se, nezavisno od procesa pristupanja EU, u potencijalnom uticaju na socio-ekonomske varijable u trenutku duge privredne stagnacije naše zemlje. Rad je u metodološkom smislu zasnovan na korišćenju: naučnih radova, publikacija, strateških i zakonskih dokumenata, izveštaja i publikacija civilnog sektora.

PERIODIKA

BEZBEDNOSNE PRETNJE I IZAZOVI KLIMATSKIH PROMENA: HEURISTIČKA ULOGA NOOSFERE U SHVATANJU SAVREMENE BEZBEDNOSTI

Klimatske promene se zbog bezbednosnih implikacija nameću kao ključna tema međunarodnih odnosa u 21. veku. Realnost klimatskih promena nastala je antropogenom emisijom štetnih gasova u atmosferi. Neublažene klimatske promene preko 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa vodiće ka nestabilnim bezbednosnim situacijama. Za dostizanje bezbednosti od pretnji klimatskih promena nužna je adekvatna kaonceptualizacija. U radu ćemo pokušati da ispitamo zašto sadašnja konceptualizacija bezbednosti ne odgovara realnosti pretnji klimatskih promena. Konceptualna pretpostavka rasta ekonomske snage kao temelja bezbednosti koja se unapređuje jačanjem energetske bezbednosti kroz uvećanje globalnog pristupa energentima koji emituju štetne gasove upravo doprinosi neprekidnom menjanju sastava globalne atmosfere. Konceptualizacija bezbednosti kao očuvanje „načina života“ ili moderne političke ekonomije očigledno ne omogućava dostizanje bezbednosti od pretnji klimatskih promena i time ne odgovara realnosti. Heurističku ulogu u shvatanju savremene bezbednosti ima paradigma noosfera. Ona naglašava da kada duhovne vrednosti i shvatanja čovečanstva postoje u harmoniji sa životnom sredinom, nastaće glavni kriterijum nacionalnog i ličnog bogatstva (sigurnost). Noosfera ukazuje da je pretpostavka ugljeničko-industrijske demokratije kao osnove globalne bezbednosti pogrešna premisa na kojoj se gradi savremeni bezbednosni poredak. Životna sredina je najvažnija komponenta savremene bezbednosti. Noosfera je važna za savremeno shvatanje bezbednosti jer utvrđuje da je način za dostizanje bezbednosti odricanje tehnološkog imperativa eksploatacije prirodnih resursa i transformacija ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima.

ç