Nikola Fabris

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

KRETANJE DEVIZNOG KURSA U SRBIJI: krizno prilagođavanje ili posledica dubljih strukturnih neravnoteža

Nivo deviznog kursa je važna determinanta ekonomske politike svake zemlje. On utiče na kretanje inflacije, platnobilansnu (ne)ravnotežu, socijalni položaj stanovništva, nivo zaduženosti, profitabilnost privrede i mnoge druge varijable. Kroz kretanja nivoa deviznog kursa prelamaju se različiti društveno-ekonomski, ali i politički i socijalni odnosi u Srbiji. Nagla gubljenja vrednosti kursa dinara krajem 2008. i krajem 2009. godine su otvorila brojna pitanja, počevši od toga koji faktori utiču na kretanje nivoa kursa dina­ra, do toga da li se ekonomskim politikama može uticati na kretanje kursa. Ona su uticala na brojne debate i vrlo različite stavove čak i eminentnih ekonomista. Stoga je cilj ovog rada da pokuša da ukaže na faktore koji utiču na kretanje nivoa deviznog kursa u Srbiji. Rad će se sastojati iz četiri dela. U prvom delu su data teorijska razmatranja politike deviznog kursa. U drugom delu rada biće analizirano kretanje nivoa deviznog kursa i njegove reperkusije na različite ekonomske varijable. U trećem delu će se analizirati faktori koji utiču na kretanje nivoa deviznog kursa u Srbiji. U četvrtom delu će se analizirati kakvu bi politiku deviznog kursa trebalo voditi u narednom periodu.

PERIODIKA

ŠTA JE NACIONALNI INTERES SRBIJE: „PAKT ZA RAST“ ILI „PAKT ZA STABILNOST“?

Poslednjih godina se kod kreatora ekonomske politi­ke javlja dilema da li merama ekonomske politike kreirati makroekonomsku stabilnost, koja bi onda bila podsticaj rastu ili su imajući u vidu recesione pritiske neophodni državni stimulansi u cilju oživljavanja proizvodnje i podsticanja zaposlenosti. Na ovo pitanje ne postoji nedvosmislen odgovor, ni u ekonomskoj teoriji ni u ekonomskoj praksi. Autori rada smatraju da je potrebno imati u vidu specifičnosti svake pojedinačane zemlje pre nego što se opredele za jednu ili za drugu varijantu. U radu je primenjen metodološki pristup da se prvo sa teorijskog aspek­ta razmotre teorije koje sugerišu podsticanje ekonomskog rasta (kejnzijanizam) i teorije koje sugerišu kreiranje makroekonomske stabilnosti (monetarizam i nova klasična makroekonomija). Potom se u radu analiziraju specifično­sti Srbije. Autori su kao cilj rada postavili odgovor na pitanje kakvu ekonomsku politiku treba da vodi Srbijau narednom periodu da li treba podsticati rast ili kreirati makroekonomsku stabilnost. U radu se zaključuje da, imajućiu vidu narušenu fiskalnu ravnotežu, eksternu neravnotežu, ali i brojne strukturne poremećaje, dominantno tre­ba voditi politiku koja bi se mogla okarakterisati kao „pakt za stabilnost“ uz određene podsticajne elemente.

ç