Nebojša Petrović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

DRUŠTVENE VREDNOSTI KAO PREDIKTORI PERCEPCIJE ODNOSA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE

Društvene vrednosti kao psihološka kategorija predstavljaju osnovu za predviđanje ponašanja pojedinaca i ciljeva kojima oni streme. Stoga su vrednosti važne i za analizu i predviđanje različitih vrsta političkog ponašanja, uključujući i kreiranje stavova o važnim društvenim pitanjima. Cilj ovog rada jeste utvrđivanje značaja sistema vrednosti pojedinaca za njihove stavove o odnosu Srbije i Evropske unije. Autori su analizirali podatke iz Srbije prikupljene u okviru istraživanja koje je deo šireg evropskog istraživačkog projekta o socijalnim reprezentacijama na uzorku koji je obuhvatio 123 ispitanika. Vrednosti su ispitivane kroz parove tako što se od ispitanika zahtevalo da odrede svoje mesto na kontinuumu opozitnih vrednosti (npr. sloboda – sigurnost). Takođe, ispitivan je i stepen nacionalne identifikacije i identifikacije sa Evropom, kao i stepen razvijenosti konstruktivnog patriotizma. Vrednosti su korelirane sa stavom ispitanika prema EU uopšte i pokazalo se da je ovaj stav najviše povezan sa poštovanjem međunarodnih obaveza (.46) i pravima žena (.43), nasuprot nacionalnom samoopredeljenju i autoritetu muškaraca. Vrednosti su povezivane i sa opažanjem prirode odnosa Srbije i EU, koja je utvrđivana preko sedam parova potencijalno percipiranih odnosa (npr. potčinjenost – dominacija). Rezultati dobijeni regresionom analizom pokazuju da ispitivane vrednosti objašnjavaju nemalih 35% varijanse stava prema EU, kao i da imaju značajnu ulogu u objašnjavanju niza odnosa Srbije i EU. Time ovaj rad ide u prilog gledištima da odnos građana prema EU iako ne mora biti potpuno racionalan, nikako nije bez vrednosne, racionalne osnove.

PERIODIKA

ZAŠTITA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE OD NETRŽIŠNIH RIZIKA

Kako je industrija poslednjih decenija sve više sla­bila u uslovima izolacije, bombardovanja i loše ekonomske politike koja se ogledalau netransparetnim i sumnjivim privatitizacija industrijskih giganata, poljoprivreda postaje aktuelna ekonomskopolitička tema i potencijalno najaznačajniji instrument razvoja države pre svega u kontekstu komparativnih prednosti naše zemlje koje se ogledaju u pogodnim prirodnim uslovima za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Prethodno pomenute komparativne prednosti naše zemlje poslednjih godina su pod velikim znakom pitanja uzimajući u obzir katastrofalne vremenske nepogode pre svih poplave i ekstremne suše koje i ovako krhkoj poljoprivredi nanose ogromnu štetu. Sama poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je još uvek neadekvatno i neplanski organizovana što je čini neproduktivnom, nekonkurentnom i neprofitabilnom, a samim tim i nemoćnom da se suoči sa štetnim posledicama devastirajućih vremenskih neprilika. U tim situacijama poljoprivreda ostaje oslonjena samo na državu i eventualno inostranu pomoć što predstaavlja možda kratkoročno spasonosno rešenje koje sistemski ne postavlja poljoprivredu na zdrave osnove jer funkcija državnog budžeta za poljoprivredu treba da ima prvenstveno razvojni, a ne socijalni karakter. Razvijene zemlje problem katastrofalnih rizika u poljoprivredi rešavaju sistemom osiguranja uz javno-privatno partnerstvo delatnosti osiguranja u reosiguranja odnosno društava za osiguranje, društava za reosiguranje i države. U ovom radu prikazuje se organizacija i struktura poljoprivredne proizvodnje Srbije, njeno učešće u bruto društvenom proizvodu, spoljnotrgovinskoj razmeni kao i perspek­tive u pogledu doprinosa privrednom razvoju naše zemlje. Dalje, izlaže se organizacija sistema osiguranja poljoprivrede, struktura premije i šteta osiguranja i ukazuje na odnos države i sektora osiguranja u Srbiji u pogledu zaštite poljoprivredne proizvodnje od netržišnih rizika. Na kraju, vrši se analiza rešenja osiguranja u poljoprivredi pojedinih razvijenih zemalja i istražuju mogućnosti i rešenja koja bi bila adekvatna za našu zemlju.

 

PERIODIKA

VREDNOSTI I OČEKIVANJA KAO ČINIOCI IZBORNOG OPREDELJENJA

U istraživanju obavljenom na prigodnom uzorku studenata dva fakulteta (N = 255) neposredno pred parlamentarne izbore 2008. godine, postavljena su tri zadatka: da se ispita kakva je veza između izbornog ponašanja, odnosno namere da se glasa za DS i SRS i 1) stepena prihvatanja karakterističnih 18 društvenih i 18 ličnih ciljeva (vrednosti), 2) očekivanja da ta stranka dolaskom na vlast može pomoći ili otežati ostvarivanje svakog od tih ciljeva i 3) proizvoda značaja svakog cilja i očekivanja da stranka može omogućiti njegovo ostvarivanje. Proizvodi prve dve tru­pe faktora, vrednosti i očekivanja, objašnjavaju tek nešto veći stepen varijanse nego isti faktori posebno (pre svega, sama očekivanja), čime se direktno ne osporava, ali se jasno i ne potvrđuje pretpostavka teorija očekivanje vrednosti. Upoređeni su glasači DS i SRS, osobito u pogledu očekivanja od preferirane i suparničke stranke. Generalna pravilnost je, bilo da je reč o društvenim ili ličnim ciljevima, da se od izabrane stranke očekuje da može više (često i drastično) nego suparnička stranka da doprinese ostvarivanju velikog broja ciljeva, uključujući i one koji nisu u programu ni u središtu politike izabrane stranke, pa čak i one do kojih ni biračima nije posebno stalo. Diskutovano je da li afektivna vezanost za stranke govori u prilog modelu stranačke identifikacije.

PERIODIKA

CILJEVI I OČEKIVANJA KAO PREDIKTORI SUBJEKTIVNOG ODNOSA PREMA DVEMA SUPARNIČKIM POLITIČKIM STRANKAMA

Za razliku od politikologa, koji se prvenstveno interesuju za ishod, psiholozi pokušavaju da prvenstveno razumeju proces, kako pojedinci dolaze do opredeljivanja za određenu opciju. I jednima i drugima važni su prediktori, faktori koji doprinose odnosu prema političkim partijama. Cilj ovog rada je da se utvrdi koliko ciljevi i očekivanja mogu biti prediktori stava i namere da se glasa za dve vodeće političke stranke u Srbiji u ovom trenutku. Osnovni zadatak je bio da se utvrdi koji od 18 ličnih i 18 društvenih ciljeva, odnosno koja njihova kombinacija, najbolje određuje stavove prema ove dve stranke, odnosno nameru za glasanje za jednu od njih. Drugi deo analize se odnosi na to kako umesto samih ciljeva, očekivanja da stranke ostvare svaki od njih determiniše iste te elemente političke participacije. Uzorak je činio 481 student, sa šest fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati pokazuju da je cilj „ulazak u EU“ najbolji prediktor bilo da se radi o stavovima, glasanju, ili pak davanju prednosti jednoj ili drugoj stranci u situaciji prisilnog izbora. Međutim, pokazuje se da postoje brojni suptilni mehanizmi na osnovu kojih određeni drugi ciljevi izbijaju u prvi plan u evaluaciji stranke, ali nisu nužno i glavni prediktori u odluci za glasanje. Značajno je i da očekivanja da će stranke uspešno ostvariti neki cilj, po pravilu bolji prediktori nego značaj koji ljudi pridaju tim ciljevima.

ç