Mladen Lišanin

Iskustvo

Istraživač saradnik

Institut za političke studije

2010-

Istraživač-stažista

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

2010

Edukacija

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Doktorant

2015-

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Master studije

2015

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Diplomske studije

2010

Mladen Lišanin je istraživač saradnik u Institutu za političke studije, sekretar redakcije naučnog časopisa Serbian Political Thought. Bavi se istraživanjima međunarodnih odnosa (naročito teorijom međunarodnih odnosa), međunarodne bezbednosti i spoljne politike Srbije, a radove iz tih oblasti predstavljao je na domaćim i međunarodnim konferencijama i objavljivao u zbornicima i časopisima u Srbiji i inostranstvu. Profesionalno se usavršavao na evropskom odeljenju Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins University – School of Advanced International Studies) u Bolonji, Italija (2018). Alumnista je Evropskog foruma Alpbah (European Forum Alpbach, 2011) i doktorski stipendista misije OEBS u Srbiji (2016-2017 i 2017-2018). Član je Međunarodnog udruženja za političke nauke (International Political Science Association - IPSA), Udruženja za međunarodne studije (International Studies Association - ISA), Evropskog udruženja za međunarodne studije (European International Studies Association - EISA), kao i Evropskog konzorcijuma za politička istraživanja (European Consortium for Political Research - ECPR) gde učestvuje u radu Saveta Konzorcijuma kao ovlašćeni predstavnik Instituta za političke studije.

PERIODIKA

RUSIJA U NASTAJUĆEM MULTIPOLARNOM SVETU

Prikaz knjige: Jevgenij Primakov, Svet bez Rusije. Čemu vodi politička kratkovidost, prevod: Zagorka Zečević, Službeni glasnik - Fakultet bezbednosti, Beograd, Ido, 148 str.

PERIODIKA

OD PACIFIZMA DO MILITARIZMA: NEMAČKA PARTIJA ZELENIH

Politička transformacija nemačkih Zelenih, osobito pod rukovodstvom Jozefa Fišera, predstavlja specifičan slučaj u savremenoj istoriji političkih partija u Evropi. Dok izvesna odstupanja od prvobitno formulisanih programskih načela nisu neuobičajena pojava, potpuno odricanje od svojih temeljnih uverenja gotovo da ni jedna druga politička partija nije sprovela tako detaljno kao nemački Zeleni. Takođe, dok je većina partija umereno prilagođavala svoje stavove opredeljenjima članstva, dotle su ne­mački Zeleni transformisali partijsku ideologiju u direktnoj suprotnosti sa stavovima partijske ba­ze. Po mišljenju autora, ovaj fenomen ima tri grupe uzroka: partijsko neiskustvo, interese partijskih elita i podvrgavanje spoljašnjim uticajima. Svi ovi faktori su, manje ili više, uticali na promenu Ze­lenih od pacifističke u militarističku partiju, a ova promena bila je najvidljivija na primeru NATO agresije na SRJ 1999. godine.

 

PERIODIKA

SPOLJNOPOLITIČKI PRIORITETI SRBIJE

Spoljnopolitički prioriteti države za osnovu imaju bilo objektivne ili socijalno konstruisane opšte ciljeve i vrednosti države i društva. Njihovo precizno određivanje, u strateškom dokumen­tu poput nacionalne Spoljnopolitičke strategije, smanjuje mogućnosti za voluntarizam u spoljnopolitičkom procesu. Iako ne postoji formalna nacionalna Spoljnopolitička strategija, spoljnopolitički prioriteti Srbije određeni su 2009-2010. godine. To su: zaštita ustavnog poretka, evropske integracije, regionalna saradnja i ekonomski razvoj. Ove prioritete trebalo bi ostvarivati oslanjajući se na četiri „stuba“ spoljne politike: EU, Rusku Federaciju, SAD i NR Ki­nu. Autor u ovom radu analizira komplementarnost spoljnopolitičkih prioriteta i mogućnosti (a)simetričnog oslanjanja na „stubove“ spoljne politike. Zaključak je da se na ostvarivanju spoljnopolitičkih prioriteta u Srbiji uglavnom radi ad hoc i da se zanemaruje postojanje značajnih međusobnih nesaglasnosti između pojednih prioriteta. Kao nužna refor­ma koja bi trebalo da obezbedi preduslove za uspešno ostvarivanje spoljnopolitičkih prioriteta, izdvaja se razvoj političkih institucija i jačanje administrativnih kapaciteta države, kao i uspostavljanje hijerarhije među prepoznatim prioritetima.

 

PERIODIKA

EMOCIJE U SVETSKOJ POLITICI

Prikaz knjige: Dominik Mojsi, Geopolitika emocija. Kako kulture straha, nade i poniženja utiču na oblikovanje sveta, Prevod: Milica Čečur, Clio, Beograd, 2012, 203 str.

PERIODIKA

UGROŽAVANJE KAPACITETA BEZBEDNOSTI DRŽAVE

Prikaz knjige: Radoslav Gaćinović, Ugrožavanje kapaciteta bezbednosti države, Filip Višnjić, Beograd, 2013, 372 str.

PERIODIKA

SPOLJNA POLITIKA U KAMPANJI ZA PARLAMENTARNE IZBORE U SRBIJI 16. MARTA 2014. GODINE

U članku se istražuje položaj spoljnopolitičkih tema u predizbornoj kampanji za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, održane 16. marta 2014. go­dine. Primenom komparativne metode i analize sadržaja, autor klasifikuje političke partije prema njihovom spoljnopolitičkom opredeljenju i utvrđuje mesto spoljnopolitičkih tema u predizbornom ali i opštem diskursu srpske političke scene. Okolnosti raspisivanja parlamentarnih izbora, uglavnom vezane za borbu za prevlast unutar prethodne vladajuće koalicije, nametnule su (skromnu) poziciju spoljne politike u izbornoj kampanji. Ovakav is­hod može se smatrati delimičnim uzrokom izbornih rezultata i potonjeg rasporeda političkih snaga u Srbiji. Glavni nalazi autora jesu: 1) pomeranje pristupa najvažnijih političkih partija u pravcu spoljnopoli tičkog konsenzusa (pre svega u pogledu pitanja pristupanja Evropskoj uniji i kosovskog pitanja); 2) nastavak trenda umanjenja prisustva i značaja spoljnopolitičkih tema u odnosu na ranije izborne cikluse.

PERIODIKA

POST-UNIPOLARNI SVET I SPOLJNOPOLITIČKA STRATEGIJA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

Prikaz knjige: Ijan Bremer, Supersila: Tri moguće uloge Amerike u svetu, CIRSD, Beograd, 2015, 239 str.

PERIODIKA

ISLAM I ISLAMIZAM: POREKLO, PROBLEMI, PERSPEKTIVE

Cilj autora je da u radu predstavi osnovne tokove nastanka i razvoja, kao i moguće perspektive islama kao političkog izraza – drugačije određenog kao islamizam. Dok su kulturološki, geografski i političko-ekonomski izvori islamizma u velikoj meri poznati, oni se moraju konstantno iznova istraživati, imajući u vidu transformacije kroz koje, naročito u poslednjih nekoliko decenija, prolazi sam koncept islamizma kao političkog izraza islama. Unutar-islamske verske pa time i političke podele, odnos islama prema zapadnom svetu i modernosti kao jednom od najupečatljivijih obeležja zapada, kao i položaj religije u političkoj istoriji muslimanskih društava, neki su od faktora najčešće isticanih u savremenoj literaturi kao značajnih za formiranje savremenog islamizma. Pitanje pribegavanja upotrebi sile, posebno u vidu savremenog, transnacionalnog, terorizma, predstavlja posebnu oblast u savremenim islamskim studijama a od odgovora na ovo pitanje u velikoj meri zavisi ne samo sudbina islama i islamske politike već i globalnih političkih odnosa.

PERIODIKA

POREDAK U SVETSKOJ POLITICI

Prikaz knjige: Hedley Bull, The Anarchical Society, 3rd edition, Columbia University Press, New York, 2002, xxv+329 p.

PERIODIKA

NORMATIVNI VS. STVARNI MODEL KREIRANJA I REALIZACIJE SPOLJNE POLITIKE U POLITIČKOM SISTEMU SRBIJE (1)

U ovom delu studije, autor nudi određenje spoljne politi­ke i njenog mesta u političkom sistemu. Zatim se prikazuje proces kreiranja i realizacije spoljne politike, kroz njegove faze, od inicijative i odlučivanja do sprovođenja odluke i mehanizama kontrole i nadzora. Opis procesa kreiranja i realizacije spoljne politike u Srbiji započinje predstavljanjem državnih organa (predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane) i njihovih uloga u ovom procesu.

PERIODIKA

NORMATIVNI VS. STVARNI MODEL KREIRANJA I REALIZACIJE SPOLJNE POLITIKE U POLITIČKOM SISTEMU SRBIJE (2)

U drugom delu studije, autor predstavlja ulogu ostalih državnih organa i drugih subjekata u procesu kreiranja i realizacije spoljne politike u Srbiji. Reč je o Kancelariji za evropske integracije, Narodnoj skupštini, Savetu za nacionalnu bezbednost, Privrednoj komori, političkim strankama i udruženjima građana. Razmatra se funkcija kontrole i nadzora, kao završna faza spoljnopolitičkog procesa. Nakon toga, razmatra se pitanje da li nacionalni strateški dokumenti čine deo normativnog modela. Zauzima se stav da ovi dokumenti imaju izvesnu snagu u sklopu prikazanog normativnog modela. Studija se završava opisom i objašnjenjem načina i uzroka odstupanja stvarnog od normativnog modela spoljnopolitičkog procesa. Autor smatra dinamiku partijskog sistema u Srbiji glavnim neposrednim uzrokom ovog fe­nomena, dok kao ključni strukturni nedostatak političkog siste­ma Srbije izdvaja nizak nivo političke kulture, odnosno odsustvo načela odgovornosti.

PERIODIKA

Srpska politička misao: Posebno izdanje [special issue] (Edited by Đorđe Stojanović and Dušan Pavlović); Institute for Political Studies, Belgrade, 2014.

Journal review: Srpska politička misao: Posebno izdanje [special issue] (Edited by Đorđe Stojanović and Dušan Pavlović); Institute for Political Studies, Belgrade, 2014.

PERIODIKA

The Globalization of International Society

Book review : Tim Dunne & Cristian Reus-Smit (eds.) The Globalization of International Society. Oxford University Press, Oxford 2017.

 

PERIODIKA

What Is the Obama Doctrine, and Has There Ever Been One?

Review essay: David Unger, „The Foreign Policy Legacy of Barack Obama“, The International Spectator, 51(4), 2016, pp. 1-16.

PERIODIKA

REALISTIČKI PRISTUPI TEORIJSKOM PROMIŠLЈANЈU SPOLЈNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE EVROPSKE UNIJE

Namera autora je da istraži pravce i mogućnosti realističkog proučavanja spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. U istraživanju se polazi od činjenice da su evropske studije u celini, pa i studije evropske bezbednosti posebno, uglavnom ostajale izvan fokusa realističke teorije. Istražuju se, u tom smislu, sporadični pokušaji realističkog zahvatanja ove tematike, uz stavljanje naglaska na razliku između različitih škola u okviru realističke teorije. Nudi se klasifikacija realističkih pristupa, koja podrazumeva klasični, strukturalni i neoklasični realizam, pri čemu se poslednja dva javljaju u ofanzivnom i defanzivnom vidu. Tvrdi se da će, u zavisnosti od prihvatanja jednog od triju pristupa, biti proizvedena kvalitativno različita tumačenja i pretpostavke o položaju Evropske unije kao aktera u međunarodnom sistemu, kao i o njenoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Snažni državni akteri poput Nemačke, Francuske ili Sjedinjenih Američkih Država biće, tako, posmatrani na različite načine u okviru različitih pristupa: kao partneri, rivali ili protivnici. Istovremeno, opredeljivanje za jedan od realističkih pristupa proizvešće i različite predikcije o preovlađujućim međunarodnim strategijama: uravnotežavanju ili svrstavanju uz jačeg, kao konkurentskim koncepcijama. Zaključak o kompatibilnosti realističkih pristupa sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom kao analitičkim terenom jeste da će potreba za teorijskim promišljanjem narastajućih unutrašnjih i spoljnih problema Evropske unije otvoriti nove i veće prostore za analizu ove vrste.

PERIODIKA

GEOPOLITIKA. IDEJE, TEORIJE, KONCEPCIJE

Prikaz knjige: Milomir Stepić, Geopolitika. Ideje, teorije, koncepcije, Institut za političke studije, Beograd, 2016, 690 str.

 

PERIODIKA

EKONOMIJA I POLITIKA U MEĐUNARODNOJ TEORIJI: REALISTIČKA PERSPEKTIVA

Odnos političko-bezbednosne i ekonomske problematike predstavlja specifičnu oblast u okviru međunarodne teorije. Kada u međunarodno-ekonomskim pitanjima postoji izražen element političkog, tada se međunarodna politička ekonomija može posmatrati kao deo nauke o međunarodnim odnosima: bilo kao njena pod-disciplina ili kao jedan od njenih teorijskih pristupa/paradigmi. Autor analizira specifičan pristup proučavanju međunarodne političko-ekonomske problematike: onaj koji nudi realistička teorija. U odsustvu politički neutralnog tržišta, privredno-trgovinski odnosi prožeti su političkim dimenzijama, uključujući, neretko, i bezbednosne kalkulacije svojstvene realističkoj teoriji. Uvek kada se odnosi političkih jedinica u međunarodnom sistemu kreću između saradnje i sukoba, oni su u svojoj osnovi potencijalno politički. Kao što se politička sredstva mogu upotrebljavati radi ostvarivanja ekonomskih ciljeva, tako se i ekonomske mere koriste za ostvarivanje ciljeva iz sfere politike – ovo je najočiglednije na primeru međunarodnih ekonomskih sankcija. Pored toga, savremeni međunarodno-politički trenutak sve češće uzrokuje uvezivanje ekonomskih i političko-bezbednosnih pitanja. U novim međunarodnim okolnostima, ali i nekada nekonvencionalnim oblastima, poput međunarodne ekonomije, postoji prostor za realističku teoriju međunarodnih odnosa. Ona je, svakako, morala da prođe kroz brojne i značajne transformacije – odbacujući, za početak, nekadašnji rigidni determinizam (vojne) moći – i može se tvrditi da upravo u ovoj sposobnosti da se menja i prilagođava, kako u pogledu sopstvenih tehnika i instrumenata, tako i u pogledu postavljenih istraživačkih programa, leži jedan od ključnih kvaliteta realističke teorije. Nesporno je da, u meri u kojoj su u savremenoj politici ekonomska pitanja isprepletena sa političko-bezbednosnim, nauka o međunarodnim odnosima i, u okviru nje, realistička teorija, predstavljaju nezaobilazno sredstvo njihovog razumevanja.

PERIODIKA

Dejana Vukčević L’émergence d’une Europe de la défense: difficultés et perspectives. Editions universitaires européennes, 2010

Book review: Dejana Vukčević L’émergence d’une Europe de la défense: difficultés et perspectives. Editions universitaires européennes, 2010, 628p.

ç