Miroslav M. Talijan

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija

PERIODIKA

ISLAMSKI FAKTOR U ATLANTISTIČKOJ GEOPOLITIČKOJ KONCEPCIJI

Prostor Evroazije je oduvek bio poligon za nadmetanje sila mora i sila kopna, o čemu nam dokaze daje istorija, a ukazuje Spajkmenovo, Mekinderovo i shvatanja drugih autora geopolitičkih teorija povezanosti evroazijskog prostora u borbi za svetsku dominaciju. Civilizacijski stereotipi o ideološkoj i tradicionalnoj sukobljenosti hrišćanske i islamske civilizacije ne mogu u dovoljnoj meri objasniti povremene partnerske aranžmane između velikih sila zapadne (post)hrišćanske civilizacije i versko-političkih centara islamske civilizacije. Ključ za razumevanje povremenog sklapanja geopolitičkih saveza velikih sila sa islamskim faktorom (islamske države, islamski nedržavni akteri), nalazi se, pre svega, u razumevanju prirode odnosa velikih sila na globalnom i regionalnom nivou. Oni su rezultat stalne geopolitičke borbe, u kojoj je ulog ceo svet, a delovanje na pojedinim geografskim prostorima definiše se u odnosu na opšti cilj. U takvim uslovima, politike velikih sila, ali i njihovi saveznici, često se menjaju u raznim regionima sveta. Uvažavajući civilizacijske postavke u objašnjavanju društvenih pojava, objašnjenje ovog fenomena trebalo bi, ipak, potražiti u sferi racionalnih i realnih geopolitičkih interesa velikih zapadnih sila usmerenih ka različitim svetskim prostorima, kao i na ulogu islamskog faktora u njihovim geopolitičkim koncepcijama, u ostvarenju globalne dominacije i kontrole svetskih energenata. Stoga, ovaj rad, putem analize uticaja pojedinih aspekata atlantističke geopolitičke koncepcije i njenih nosilaca na islamski faktor, u stvarnosti, nastoji da kroz interese i ciljeve osmotri i bliže objasni značaj islamskog faktora.

PERIODIKA

ZAJEDNIČKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA EVROPSKE UNIJE - IZMEĐU MEKE I TVRDE MOĆI

Sprovođenjem Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike zasnovane na zajednički utvrđenim principima, mehanizmima i institucijama Evropska unija želi preuzme veću odgovornost i ulogu u evropskoj bezbednosti i odbrani i ojača svoj uticaj i ugled u rešavanju brojnih pitanja u pogledu mira i bezbednosti u svetu. Upravo oslonac na tvrdu, meku i normativnu moć čini Evropsku uniju respektibilnim faktorom u odnosu na druge nadnacionalne organizacije. EU unutrašnjom transformacijom namerava da, kroz pragmatičan pristup, iskoristi komparativnu prednost u kapitalizovanju meke moći u odnosu na NATO, kao i da ispolji značajniji vojno-civilni potencijal za očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu. Takođe želi da novim i potencijalnim članicama Evropske unije nametne zajedničke normativne okvire i vrednosti za koje se zalaže kako bi ojačala svoje pozicije u uvećala svoju moć za delovanje na međunarodnom planu. U tom kontekstu analiza pokazatelja meke moći Nemačke, vodeće članice Evropske Unije i Srbije, kandidata za učlanjenje u EU, ukazuje na važnost ovog segmenta moći posebno imajući u vidu dugoročne aspiracije Republike Srbije ka punopravnom članstvu EU.

PERIODIKA

SAVREMENI TERORIZAM I OBLICI ISPOLJAVANJA SAVREMENOG URBANOG TERORIZMA

Terorizam pripada postojanom zlu kao jednom od obeležja ne samo stare, već i naše civilizacije. Postoji otkad i ljudska civilizacija, a na sadašnjem stepenu svog razvoja došao je u fazu kada može da utiče na ljudsku civilizaciju. Ima podmuklu ćud i jaku moć te iznenađuje i može ugroziti čak i velesile, što savremeni i najnoviji teroristički akti i potvrđuju (a pre svih oni od 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington, zatim teroristički napadi na Moskvu od 23. do 26. oktobra 2002. godine i na Pariz od 13. novembra 2015. godine). Savremeni terorizam je dobio svoju globalnu ili svetsku dimenziju, a postojanje savremenih terorističkih organizacija međunarodnog karaktera, poput Al Kaide i Islamske države, radikalno usložava međunarodnu političku scenu. Danas, svaka država može biti „domaćin“ terorizmu i gotovo je nemoguće naći državu ili grad u svetu za koje bi moglo da se tvrdi da nisu potencijalna meta terorističkog napada. Republika Srbija, kao deo svetske zajednice, deli sudbinu današnje civilizacije suočene sa izazovima terorizma u regionalnim i globalnim okvirima. U uslovima globalnog terorizma, naša zemlja, teritorija i gradovi Republike Srbije mogu biti meta terorističkog delovanja kako neposredno, tako i posredno korišćenjem njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Zato je i predmet ovog rada usmerem na određenje i sagledavanje savremenog terorizam, te formi (oblika, sistema) i metoda ovovremenskog urbanog terorizma.

ç