Milovan Subotić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja, Beograd

PERIODIKA

BEZBEDNOSNI TROUGAO: EU – NATO – RUSKA FEDERACIJA, I POZICIJA SRBIJE

Koncept Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU svojevremeno je promovisan kao veoma važan segment u bezbednosnoj agendi savremenog sveta, a kako je u doktrinarnim dokumentima ovog projekta, kao jedan od ključnih elemenata evropske (ne)bezbednosti označen tzv. Zapadni Balkan, odnos država ovog regiona prema ZBOP je eksponiran kao jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva na evropskom putu svih država ovog područja ponaosob. Međutim, države Zapadnog Balkana koje se nisu integrisale u EU (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija) našle su se u novim međunarodnim okolnostima, koje trenutno nisu povoljne za pristupanje Evropskoj uniji. Glavni razlog je dugoročna kriza u Uniji (finansijska, ekonomska, izbeglička, politička) i promene granica (Bregzit), što utiče na to da je reč „proširenje“ postala nepopularna, a proces je stavljen u drugi plan. Iz finansijskih, ali i nekih drugih razloga poput novih okolnosti u geopolitičkom pregrupisavanju moći između najmoćnijih zemalja savremenog sveta, koje se ogledaju u porastu uticaja Rusije i određenim disonancama na relaciji ZBOP EU – NATO, koncept zajedničke evropske odbrane i bezbednosti je, čini se, po ko zna koji put na samom početku. Uvažavajući navedene okolnosti koje su šireg karaktera, rad se bavi analizom dosadašnjeg učinka ZBOP, njenog odnosa prema NATO i Ruskoj Federaciji, kao i pozicioniranju Srbije u novonastalim geopolitičkim okolnostima.

PERIODIKA

ISLAMISTIČKI EKSTREMIZAM NA BALKANU I VOJNI ASPEKT PROBLEMA

Poslednja dekada dvadesetog, a naročito početak dvadesetprvog veka obeležene su novim okolnostima u kojima se na „pijedestal bitnosti“, i to na velika vrata, vratila religija. Pored nesumnjivog značaja koji bitne religije savremenog sveta imaju u artikulisanju duhovnih potreba vernika, činjenica je da su mnoge ekstremističke, a ne retko i terorističke organizacije, suštinu svog zalaganja i delovanja vezale za „uzvišene verske razloge“. S tim u vezi, glavni cilj ovog rada je da, počevši od definisanja pojma – ekstremizam, preko pojašnjenja pojave i etabliranja političkog islama – islamizma, elaborira savremeni kontekst u kojem se kao dominantan vid verski inspirisanog nasilja javlja islamistički ekstremizam, kao i da ukaže na najvažnije ekstremističke grupe u regionu Balkana i načine njihovog delovanja. Takođe, ovaj rad govori i o mogućnostima vojnog odgovora na ovu pošast savremenog sveta, u svetlu strategijskih i doktrinarnih dokumenata koji definišu mogućnosti istog.

PERIODIKA

KONFLIKTNI POTENCIJAL POTISNUTOG ISLAMISTIČKOG EKSTREMIZMA NA KOSOVU I METOHIJI

U radu se analizira konfliktni potencijal verske komponente ekstremizma kosovskih Albanaca u vrlo složenom i iznijansiranom miljeu južne srpske pokrajine. Kao inicijalna teškoća prilikom elaboracije ovog fenomena javlja se nedvosmislena korelacija ovog ekstremističkog partikulariteta sa etnonacionalizmom. Ipak, kako je vokacijska tema ovog rada okrenuta ka analizi islamističkog ekstremizma na KiM, neophodno je dati genezu koketiranja albanskog etnosa na Kosovu i Metohiji sa ekstremističkim tumačenjem pristalica najmlađeg monoteizma na ovom prostoru i to kroz proces islamizacije i albanizacije i kontroverzeoko islamističke komponente u doktrinarnim dokumentima i sprovođenju načela Prve i Druge Prizrenske lige. Savremeni kontekst problema analiziran je kroz islamističke tendencije na KiM oličene u delovanju tzv. svetih ratnika u terorističkim aktivnostima OVK, dok se kroz islamizam pod ogrtačem tzv. humanitarnih organizacija daje pregled postratnog ekspanzivnog širenja najradikalnijeg ogranka sunitskog islama na KiM.

PERIODIKA

EKSTREMIZAM KOSMETSKIH ALBANACA: SUPREMACIJA ETNONACIONALIZMA NAD VERSKIM EKSTREMIZMOM

Ekstremistički potencijal balkanskih društava je neupitan. Ipak, kada bi endemske balkanske ekstremizme pokušali klasifikovati prema već utemeljenim kriterijumima savremene politikologije i ostalih društvenih nauka, nailazimo na problem oličen u fluidnosti, tako svojstvenoj ekstremizmu. Iz tog razloga je teško razlučiti koji ekstremistički varijetet je zastupljen, a još teže koji od njih ima supremaciju u odnosu na onaj drugi. Značajan broj autora koji su analizirali prirodu konflikata na Balkanu, na ratove iz devedesetih godina prošlog veka gleda kao na verske sukobe. Ovakvom gledištu se suprostavlja stanovište kako je priroda ovih sukoba primarno motivisana etničkim i etnonacionalističkim razlozima. Primer južne srpske pokrajine je, uz Bosnu i Hercegovinu, verovatno jedan od paradigmatičnijih u miljeu kohezivnog ekstremističkog potencijala religije i etnonacionalizma. Elaborirajući međuzavisnost termina etnonacionalizam, verski ekstremizam i etnoseparatizam, ovaj rad će, upoređujući potencijal verskog ekstremizma sa onim etnonacionalističkog karaktera, pokušati da da odgovori na pitanje: koji od ovih ekstremizama kod kosmetskih Albanaca ima izvesnu supremaciju u odnosu na onaj drugi.

PERIODIKA

NASILNI NEDRŽAVNI AKTERI I POZICIJA SRBIJE

Svedoci smo da danas, s početka XXI veka, nasilni nedržavni akteri preuzimaju dugo čuvani primat države kao najdominantnijeg, a u određenim vremenskim epohama i jedinog, aktera bezbednosti. Broj međudržavnih sukoba je sve manji, a sve je više onih u kojima bar jednu od suprotstavljenih strana predstavljaju nasilni nedržavni akteri. Primećeno je da je moć nedržavnih aktera obrnuto proporcionalna moći države. Što je država slabija, uticaj i broj nasilnih nedržavnih aktera je veći, i suprotno. Usled nesposobnosti da im se na najadekvatniji način suprotstave, slabe države zapravo postaju svojevrstan „inkubator“ u kome nasilni nedržavni akteri mogu da ojačaju do te mere da relativno lako prevazilaze nacionalne okvire i postaju regionalni, pa čak i međunarodni problem. Namera autora je da ovim radom ukažu na karakteristike nasilnih nedržavnih aktera, kao bezbednosnih aktera, ali i na njihovu relaciju sa slabom državom. Pored toga, na osnovu različitih parametara, autori analiziraju koliko je Srbija podložna delovanju nasilnih nedržavnih aktera i kojoj vrsti oni pripadaju.

ç