Milovan Jovanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe

PERIODIKA

GLOBALNI TERORIZAM KAO EKSTREMAN OBLIK DEGRADACIJE LJUDSKIH PRAVA

Težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svih ljudi čini suštinu pojma ljudskih prava. Ona stavlja ljudsku ličnost u središte pažnje. Ljudska prava su nedeljiva i međuzavisna. Uticaj globalnog terorizma na sferu ljudskih prava može biti različit. Pre svega, teško da postoji i jedno međunarodno priznato ljudsko pravo na koje terorističko delo ne utiče. S druge strane, država prilikom reagovanja na terori stičke akte postojeća prava može ograničiti formalnim zakonskim aktivnostima, restriktivnim tumačenjem zakonskih odredbi, a strah i panika mogu uticati i na same institucije koje sprovode zakone. Zaključak je da se savremeni terorizam odražava višestruko na sferu ljudskih prava, što na direktan način, što indirektno. I sama borba protiv specifičnih terorističkih aktivnosti po sebi nosi nove rizike za tradicionalno shvaćene ljudske slobode i prava koje smo navikli da doživljavamo kao neotuđive elemente demokratije. S obzirom da se radi o složenoj materiji, u radu smo razmotrili pojam i prirodu ljudskih prava, kao i standarde na opštem i regionalnom evropskom nivou. Pored toga, osvrnuli smo se na neke opšte odrednice vezane za sam terorizam, kao i na osobenosti i značaj njegove povezanosti sa transnacionalnim organizovanim kriminalom.

 

PERIODIKA

TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA - ZLOČIN SAVREMENOG DOBA

Trgovina ljudima nije individualni fenomen koji ugrožava ograničen broj ljudi, već je fenomen koji ima duboke društvene i ekonomske implikacije, imajući u vidu činjenicu da mu pogoduju globalizacija i upotreba novih tehnologija. Trgovina ljudima pogađa gotovo sve: žene, muškarce, devojčice i dečake. Prisutna je na svakom kontinentu, svakom regionu sveta uz tendenciju permanentnog rasta. Vidovi eksploatacije iz kojih se akumulira velika dobit međusobno se razlikuju, ali svi podrazumevaju nasilnu eksploataciju i zloupotrebu ljudskih bića i njihovih prava. Oblici eksploatacije mogu imati širok dijapazon, od seksualne eksploatacije, eksploatacije radne snage, porobljavanja kao radnika u domaćinstvu, uključivanja u kriminal, prisilne vojne službe, ugovorenih brakova, itd. Nivo psihičkih i fizičkih oštećenja kod žrtava trgovine ljudima do te mere je izražen da ga je veoma teško iznova izbalansirati i osposobiti žrtve do odgovarajućeg telesnog i mentalnog zdravlja. Međutim, u ovom radu posebno apostrofiramo, jedan od najbrutalnijih zločina današnjice, trgovinu organima ljudskih bića, kao svojevrstan biznis na crnom tržištu organa, gde ukupna vrednost delova tela prosečnog odraslog čoveka dostiže na stotine hiljada evra. Pri tom, ukazujemo da naša svakidašnjica, na ovom stadijumu razvoja društva, obiluje nizom kontradiktornosti. Dakle, s jedne strane, imamo naučno-tehnološki i uopšte društveni napredak, do neslućenih razmera, a s druge strane, ima­mo najmonstruoznije zločine poput trgovine ljudima i trgovine njihovim organima, koji degradiraju dosadašnja civilizacijska dostignuća.

PERIODIKA

TERORIZAM KAO SAVREMENI BEZBEDNOSNI IZAZOV

Postizanje dovoljnog nivoa bezbednosti u savremenim društvima predstavlja osnov za obezbeđivanje lične zaštite članova društva od raznih oblika kriminogenog ponašanja drugih članova društva, ali istovremeno predstavlja i osnovni preduslov zaštite države. Bez pomenutog ne može se zamisliti napredak društva. Iz do sada iznetog, proizilazi da se na ovaj način štiti izgrađeni sistem vrednosti. Bezbednost koja se postiže krivičnopravnom zaštitom sama po sebi ništa ne stvara već samo omogućava, a ujedno predstavlja osnovni atribut svake države. Sa razvojem društva, razvijala se i krivičnopravna zaštita koja se može percipirati kao garant slobode kroz ograničavanje ljudske samovolje. Poslednjih godina najčešći bezbednosni izazovi država su teroristički napadi, stoga će u radu posebna pažnja biti posvećena upravo ovoj problematici. Postizanje višeg nivoa bezbednosti i zaštite društva, posebno od terorističkih napada, u najvećoj meri zavisi od rada mnogih bezbednosnih službi, ali nikako se ne može izostaviti i nužna krivičnopravna zaštita, stoga će se u radu sagledati i na koji način je ovo pitanje rešeno u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Na kraju sagledavanja ove problematike ukazano je i na nove bezbednosne izazove sa kojima se susreću evropske zemlje, pri čemu se misli na migrantsku krizu i njihovu povezanost sa poslednjim terorističkim napadima.

ç