Milija Cvijović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Privredna komora Srbije, Beograd.

PERIODIKA

MODELI IZBORNOG SISTEMA I ORGANIZACIJE LOKALNE VLASTI (SVETSKA ISKUSTVA I SRBIJA)

Pitanjima reforme sistema lokalne samouprave značajnije se pristupilo kroz donošenje novih zakonskih rešenja (Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o lokalnim izborima) iz 2002. i 2007. godine kojima su uvedeni drugačiji sistemi funkcionisanja i rada lokalnih samouprava u odnosu na period od 1992 do 2000. godine, a između ostalog i modeli lokalnih izbornih sistema i organizacije lokalne vlasti koji su bili u skladu sa iskustvima i rešenjima razvijenih evropskih i svetskih zemalja, što je jedan od značajnih aspekata ovog rada. Za ovih 20-tak godina praksa je pokazala određene slabosti lokalnih izbornih siste­ma koje su se ispoljile pre svega u većinskom izbornom sistemu do 2000. godine, a poslednjih 10-tak godina i u proporcionalnom izbornom sistemu Istovremeno se traži i odgovarajući model organizacije lokalne vlasti, praktično od uvođenja višestranačkog si stema, pri čemu svaki od modela ima svoje prednosti i mane. Ne postoji idealni model lokalnog izbornog sistema niti organizacije lokalne vlasti nigde u razvijenom svetu ali se u postojećim zakonskim uslovima i primerenim našoj istoriji i tradiciji mogu pronaći rešenja koja će ublažiti većinu negativnih posledica u pogledu karaktera izbornog sistema i pronalaženja adekvatnih odgovora na postojeće relacije i odnose u modelu organizovanja lokalnih vlasti između gradonačelnika, veća, gradske uprave i skupštine grada.

 

PERIODIKA

KOMUNALNE USLUGE U EVROPSKIM ZEMLJAMA I SRBIJI (REFORMSKI PROCESI)

Komunalni poslovi spadaju u grupu najznačajnijih vrsta javnih usluga koje pružaju vlasti na svim nivoima upravljanja, počevši od lokalnog, srednjeg (pokrajinskog, regionalnog) pa do centralnog. Reformski procesi koji su obuhvatili savremeni svet morali su da se odraze i na celokupan sistem javnih usluga, što uključuje i komunalne usluge. Razvijene zemlje zapadne demokratije vodeći se tržišnim principima izvršile su transformaciju javno-komunalnih preduzeća i poboljšale kvalitet usluga za relativno kratko vreme rukovodeći se saznanjima i iskustvima iz pri­vatnog sektora, kao i temeljima novog javnog menadžmenta koji naglasak stavlja na rezultate i efekte, a manje na inpute. Bivše socijalističke zemlje su u skladu sa svojim tradicijama vršile promene u strukturi i organizacieй svojih komunalnih sistema, pri čemu su rezultati tih promena negde bili sa većim, a negde sa manjim uspehom. Kada je u pitanju naša zemlja, sistem komunalnih usluga do sada nije zabeležio značajnije promene koje je trebalo da se dogode sa ciljem da se podignu njihov kvalitet, efikasnost i produktivnost kako bi građani dostigli veći stepen zadovoljenja svojih interesa u ovoj oblasti. Rešenja treba tražiti u skladu sa iskustvima drugih zemalja, ali i u skladu sa postojećim kapacitetima i resursima sa kojima raspolažemo.

PERIODIKA

REFORMSKI PROCESI JAVNE UPRAVE U SRBIJI

U poslednjih 25 godina savremeni svet pretrpeo je velike promene u političkom, ekonomskom, društvenom, informaciono-tehnološkom i kulturološkom smislu. U eri interneta i savremenih informacionih tehnologija ključni resursi postale su informacije i obrazovani ljudi. Promene su se reflektovale i na upravljanje državama kroz uvođenje modela „dobrog upravljanja“, naučno utemeljenog kroz „novi javni menadžment“ koji je izazvao promene u pogledu transformacije birokratije, regulacionim reformama, ugovaranja, usluga usmerenim ka građanima, budžetskom programiranju, upravljanju realizacijama, uvođenju e-tehnologija. Srbija nije bila pod uticajem svih tih promena i danas se suočava sa zakasnelim tranzicionim procesima i slabostima koje se ispoljavaju kroz nedoslednu primenu zakona, nedovoljno sprovođenje strategija na centralnom i lokalnom nivou, preobimnosti državnog aparata, neefikasnim procesima decentralizacije, odsustvu menadžerskom pristupa u upravljanju. Rešenja u vidu modernizacije javne uprave u Srbiji moraju se tražiti kroz donošenje i punu primenu svih zakona i strateških dokumenata, razvlašćivanje moći donošenja odluka od strane nekoliko ljudi iz političkog i ekonomskog miljea na centralnom nivou, smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru, rešavanje pitanja nefunkcionalnih državnih i društvenih preduzeća, kao i kroz uvođenje menadžerskog pristupa i sistema merenja i standarda u radu zaposlenih.

ç