Милица Бошковић

Изазови са којима се друштва и државе суочавају и на националном и на глобалном нивоу данас, показују значај јачања примене концепта хумане безбедности, више него икада. Сиромаштво, неједнака доступност образовања и запошљавања, кршење људских права и насиље међу људима и друштвеним групама, дестабилизују државе, а самим тим и стубове националне безбедности. Дискриминација и насиље према једној великој групи у друштву – женама, на глобалном нивоу показала је да таква стања у друштву и нормативама не могу водити стабилности и безконфликтној будућности. Друштво које има слабе механизме одговора на насиље над женама, њихову дискриминацију у економском погледу и у шансама да се нађу на кључним позицијама у политичким и безбедносним структурама, у суштини не може разумети концепт благостања, мира и напретка. Значајан допринос превазилажењу ових укорењених стереотипа и данас већ безбедносних изазова, даје Резолуција Савета Безбедности УН 1325 и акциони планови за њену реализацију на националном и локалном нивоу. У овом Раду приказани су резултати спровођења националних акционих планова у нашој земљи, а проистеклих из Резолуције 1325, познатије и као „Жене, мир и безбедност“. Захваљујући разноврсним анализама владиних и не-владиних институција, могу се сагледати досадашњи успеси, али и пружити препоруке за даље јачање механизама постизања родне равноправности и побољшања хумане безбедности у нашој земљи.

Многе актуелне дебате на тему људских права налазе се у оквиру модерних изазова и околности, нарочито у сектору безбедности. Током двадесетог века, институционална злоупотреба моћи угрозила је многе моралне перспективе, између осталог и ону која се тиче поштовања људских права. Људска права у том смислу не треба посматрати као секундарни феномен, већ као есенцију организационе и културне поставке данашњег света. Борба против тероризма је донела нове изазове и нове притиске за бројне владе. Политике и методе које се у овој борби користе, многи аутори карактеришу као неморалне и контра-продуктивне. Национална безбедност је један од најважнијих принципа за државе и грађане, али њени домети не смеју угрозити друге политичке, друштвене и моралне вредности.

С обзиром на специфичности у којима грађани Србије живе последњих деценија, истраживање и разумевање социо-економског положаја појединаца и узрочно-последичне везе са испољавањем насиља и криминогеног понашања, а у циљу унапређења свеукупног нивоа сигурности и безбедности, адекватно се може се начинити и из перспективе такозване peacemaking криминологије. Задатак анализе званичних докумената Републике Србије из области безбедности, као и две групе статистичких података и показатеља, о стопи криминала и макроекономском стању земље, имају за циљ да укажу на евентуалну потребу ревизије стратешких докумената и системског уређења политике, послова и субјеката безбедности. Поштујући препоруке помириљиве криминологије, у овом раду су изнете препоруке за ојачавање државних система и побољшања мера заштите појединаца и група, а у циљу подизања нивоа личне сигурности грађана и њихове перцепције о могућностима побољшања квалитета живота, као предуслова за стварање безбедног друштва.

Малолетничка деликвенција део је општег криминалитета у друштву, али по карактеристикама и последицама, такође је и својеврстан феномен. Циљ овог Рада јесте да пружи актуелнан и свеобухватан поглед на малолетничку деликвенцију у Србији, у периоду од 2010. до 2012. године, а анализирајући податке о броју и врсти почињених криминалних аката од стране малолетних лица. Званични подаци Министарства унутрашњих послова Републике Србије садрже регистроване преступе и кривична дела почињена од стране малолетника и биће коришћени у овом Раду. Основни циљ Рада јесте да објасни тренутно стање у области малолетничке деликвенције и да пружи референтну полазну основу за даља истраживања и дискусије.