Milenko Bodin

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

KULTURA I ORGANIZACIJA

U radu se razmatra povezanost dubljih svojstava kulture sa pristupom organizovanom delovanju. Naročito se po duhovnim svojstvima organizacionim potencijalima vidi značaj transfera osobina nacionalne kulture na poslovnu kulturu. Razrada poslovne kulture u svetu globalizovanog poslovanja uslovljava dva pristupa, onaj koji teži objedinjavanju i onaj koji teži održanju različitosti poslovnih kultura. U radu se zato razmatraju konvergentni i divergentni koncepti poslovne kulture.

PERIODIKA

UNAPREĐENЈE KOMPETENCIJA MENADŽERA U SVETLU RAZVOJA LJUDSKIH I DRUŠTVENIH RESURSA

U ovom radu autor razmatra pitanje unapređenja kompetencija menadžera s ciljem unapređenja ljudskih i društvenih resursa. U tom kontekstu razvoj ljudskog kapitala je od izrazite važnosti za razvoj kako javnog, tako i privatnog sektora. Društveni resursi su i društvene ciljne grupe za testiranje razvoja ljudskih resursa pa i u smislu unapređenja poslovnih kompetencija. Unapređenje poslovnih kompetencija zaposlenih svakako treba da se razvija dalje, i same organizacije kao društveni resurs određenog sektora društva ali i društva uopšte. Na primeru istraživanja unapređenja kompetencija studenata Fakulteta bezbednosti pokazalo se kao neophodno za perspektivu njihovog zapošljavanja da se koncepti ljudskih i društvenih resursa posmatraju kao dinamička, teorijsko-praktična celina. Takva koja zapravo ima odlike feed – back celine, odnosno međuzavisnosti konceptualnih i praktičnih rešenja po načelu povratne sprege.

PERIODIKA

FILOZOFIJA MENADžMENTA I KONKURENTNOST NACIONALNE KULTURE

U radu se artikuliše društvena fenomenologija menadžmenta. Na osnovu toga se ispituje društvena i organizaciona relevantnost nacionalne kulture. Kriterijum konkurentnosti nacionalnih kultura ispituje se posredstvom veze između dimenzija nacionalnih kultura i učinka organizacione i poslovne kulture. U radu su osvetljeni neki aspekti društvene fenomenologije menadžmenta kao što su doživljavanje posla na različite načine, unapređivanje ljudskih potencijala kroz poslovno usavršavanje, načini motivisanja i spremnosti na promene u poslovnom životu. Na osnovu te analize izdvaja se kao jedan od nosećih aspekata filozofije menadžmenta povezanost nacionalne i organizacione ili poslovne kulture. Da bi se utvrdila dinamička priroda te veze kao i posledice po način organizacije poslovanja pribegava se Hoftedovoj koncepciji dimenzija nacionalne kulture. Razlikuju se četiri dimenzije: distanca moći u konkretnom društvu (kulturi); stepen izbegavanja neizvesnosti (otpor prema bilo kakvom riziku ili promenama uopšte); individualizam/kolektivizam; ženske naspram muških vrednosti. Komparativnom analizom vrednosti nacionalne kulture različitih društava (zemalja) prema predloženim dimenzijama utvrđuje se indeks konkurentnosti nacionalne kulture. Konkurentnost se nalazi prema učinku nađenih vrednosti nacionalne kulture po odgovarajuću organizacionu odnosno poslovnu kulturu. Prema tim saznanjima određuje se stepen (komparativne) konkurentnosti nacionalne kulture prema drugima ali i prema kretanjima i promenljivom stanju u svetu uopšte.

PERIODIKA

STRATEŠKI MENADŽMENT NACIONALNIH INTERESA - BUGARSKA I SRBIJA

U tekstu se razmatra strategija ostvarivanja nacionalnih interesa Bugarske i Srbije u prizmi proklamovanih vrednosti i ciljeva u strateškim dokumentima država s jedne strane, i stvarnog delovanja „na terenu“ s druge strane. Različitost situacija u kojoj deluju dve susedne zemlje ypućyje na zaključak o potrebi razvijanja strateškog menadžmenta koji bi se u slučaju Srbije morao da rukovodi kriterijumima obnove nacionalnog identiteta, nacionalnog integriteta i suvereniteta u prepoznavanju i ostvarivanju nacionalnih interesa.

PERIODIKA

IDENTITET MLADIH - BEZBEDNOSNO PITANJE LJUDSKIH RESURSA SRBIJE

Identiteti stvaraju i oblikuju interese ili po­trebe, u zavisnosti od konteksta analize. Mnogi interesi, na primer, nacionalne bezbednosti zavise od ličnog identiteta koji je u vezi sa shvatanjima drugih identiteta. Pojedini akteri u društvenim odnosima, često ne mogu da odluče koji su njihovi in­teresi, sve dok ne spoznaju šta predstavljaju „ko su “ i koja je njihova uloga u društvu. Jedan od najvažnijih, ali često i najprotivrečnijih ispoljavanja identiteta jeste nacionalni identitet, koji uslovljava razvoj i ispoljavanja ostalih oblika identiteta. Za mlade u jednom društvu, posebno je važan nacionalni identitet, jer pomaže definisanju njihovog odnosa prema nekim sredinskim entitetima i određuje interese ili potrebe koji će ih pokrenuti. Ovaj tekst je prilog nastojanju da se mladi, njihovi problemi, sa određenim aspektima identiteta što bolje protumače u svetlu savremenog (srpskog) društva, ali i evropskog okruženja. Mladi nisu problem ili potencijalni izvor problema koji treba rešavati, već važan nacionalni resurs, potencijal ili „vitalno društveno bogatstvo“ koji može doprineti društvenom razvoju. U tekstu će takođe biti uka­zano na mogućnost da se borba mladih za izgradnjom identiteta postavi u kontekst bezbednosnog pitanja ljudskih resursa. Obrazovne institucije su važne za socijalizaciju i regulisanje ponašanja mladih, a naročito izgradnju identiteta i njihovog oblikovanja kao društvenog resursa Srbije.

 

PERIODIKA

UNUTRAŠNJI DIJALOG KAO DRUŠTVENI RESURS SAZNANJA - OD SOKRATA DO MODERNIH SOFISTA

U radu se preispituje termin „unutrašnji dijalog“ kao način dolaženja do određenog oblika saznanja. Reflektuje se originalni smisao kakav je kod Sokrata u poređenju sa stavovima antičkih sofista, kao i u kontekstu moguće moderne sofističke upotrebe. Preispituje se smisao unutrašnjeg dijaloga primenjenog na slučaj države Srbije, čija je tema predlog rešenja problema pokrajine Kosova i Metohije. U tom kontekstu se ukazuje na nespremnost institucionalnog okvira na unutrašnji dijalog koji podrazumeva poznavanje nacionalnog identiteta i iz njega proizašlih vrednosti koji uključuju i staranje o nacionalnoj bezbednosti.

 

ç