Mile Rakić

Dr Mile Rakić je naučni saradnik u Institutu za političke studije. Njegova oblast ekspertize obuhvata pitanja međunarodne i nacionalne bezbednosti, i na tu temu je objavio više naučnih radova i studija. Član je Saveta časopisa “Defendologija”, koji izlazi u Republici Srpskoj.

PERIODIKA

AKTUELNI MODEL NACIONALNE EKONOMIJE MAĐARSKE VLADE PREMIJERA VIKTORA ORBANA

Aktuelni model nacionalne ekonomije mađarske vlade premijera Viktora Orbana predstavlja originalan i adekvatan odgovor na dominantni tok tranzicionih tendencija u zemljama Istočne Evrope, koje su na kraju 20. i početku 21. veka prošle kroz fazu transformacije od jednopartijskog ka višepartijskom političkom sistemu i period vlasničke transformacije, tj. privatizacije državne i društvene imovine u privatnu svojinu, čime su njihove nacionalne ekonomije i nacionalna ekonomska bogatstva postali u velikoj meri svojina transnacionalnih korporacija (TNK). Na taj način je tranzicija kao sistem velikih društvenih promena zahvatila kompletne društvene strukture i podsisteme kao što su nacionalna ekonomija, politika i država. Navedene tranzicione promene u ekonomskoj sferi su dovele do katastrofalnih posledica kao što su: niska stopa privrednog rasta, enormno nagomilani dugovi, stalno narastajuća inflacija, armija nezaposlenih ljudi, pad prosečnog prihoda stanovništva, nezapamćen nivo socijalne diferencijacije, apsolutno osiromašenje stanovništva i izuzetno uvećana stopa smrtnosti, koje su se manifestovale znatno pre svetske ekonomske krize koja je eskalirala u leto 2008. godine. Predmet istraživanja ove studije je nacionalna ekonomska politika vlade mađarskog premijera Viktora Orbana, koja predstavlja karakterističan model nacionalne ekonomije zemalja u tranziciji. Cilj istraživanja predstavlja utvrđivanje uzroka i posledica uticaja tranzicionih promena na nacionalne ekonomije zemalja bivšeg realnog socijalizma i definisanje adekvatnog modela ekonomske politike zemalja Istočne Evrope na početku 21. veka. Metod istraživanja je komparativna kvantitativna i kvalitativna analiza sadržaja domaćih i inostranih naučnih i stručnih monografija, studija i članaka, dostupnih relevantnih dokumenata i tekstova objavljenih u elektronskim i štampanim medijima.

PERIODIKA

KOSOVO I METOHIJA POLITIČKO-BEZBEDNOSNI PARADOKS

U svesti svakog naroda postoji predstava da mu njegova država mora osigurati samostalan, miran i bezbedan život. U narodnom shvatanju države to je od iskona važilo kao njena prirodna uloga. Po svemu sudeći to joj je i najstarija, a verovatno će i ostati najtrajnija uloga. Ugrožavanje bezbednosti društva i njegovih vrednosti javlja se još od njegovog nastanka. Gotovo sva društva su kroz istoriju bila, manje ili više, izložena ugrožavanju kroz različite oblike, bilo spolja bilo iznutra. Zaštita i odbrana suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta i danas predstavlja najdublji smisao državne organizovanosti svake konkretne zajednice. Zbog toga politika bezbednosti države mora biti koncipirana i izgrađena tako da omogućava nesmetan i kontinuiran razvoj države i društva što, između ostaloga, podrazumeva nepostojanje nejasnoća i nelo­gičnosti u tom nastojanju, a naročito kada je reč o njihovoj bezbednosti.

PERIODIKA

NEKI OD PREDUSLOVA BEZBEDNOSNOG INTEGRISANJA U EVROPSKU UNIJU

Međuzavisnost u globalnim međunarodnim odnosima se ispoljava u svim oblastima na više nivoa i u različitim oblastima odnosa, kao njihovim podsistemima i elementima. Ova međuzavisnost i uticanje na međunarodne odnose je ostvariva iz više razloga, a jedan od njih predstavlja objektivna potreba i sam razvoj demokratije u državama i u međudržavnim od­nosima. Razvoj demokratije i uopšte demokratske promene koje nastaju, između ostaloga, imaju znatan uticaj i na unutrašnju i na spoljnju bezbednost država. Uz činjenicu da je razvoj demokratije i evropska integracija kod nas nesporna potreba i želja (opredeljenje) lako se da uočiti da kada je reč o bezbednosti, posmatrane u najširem značenju tog pojma, posledice tog uticaja najčešće se manifestuju sa različitim intenzitetom, obimom obuhvaćenosti i potrebom redizajniranja egzistirajućeg sistema bezbednosti države. Zbog toga izgradnja, odnosno opredeljenost za razvoj demokratije zahteva prethodno sagledavanje postojeće, a potom i buduće projekcije bezbednosti i iznalaženje kompromisa te sagledavanje mogućih posledica nastalih tim uticajima na već dostignuti nivo i izgrađenost sistema bezbednosti države.

PERIODIKA

NOVA IDEJA ILI NOVA POLITIKA BEZBEDNOSTI

Izgradnja i funkcionisanje bezbednosti u savremenim uslovima mora se zasnivati na ideji izgrađivanja savremene bezbednosti koja mora biti prihvatljiva i prilagođena potrebama svakog pojedinca, nacije i svim državama sveta podjednako. Stvaranje savreme­ne bezbednosti mora odgovoriti savremenom ugrožavanju i bezbednosnim izazovima unutar same države uz realizaciju, pre svega, sopstvenih ideja rešavanja bezbednosne problematike. U suprotnom, nesumnjivo dolazi do polarizacije ideja o izgradnji teorije i prakse bezbednosti, kakvim se može oceniti današnji stepen bezbednosne stabilnosti u našoj zemlji.

PERIODIKA

PRIVREDNI RAZVOJ ZEMLJE I SISTEM BEZBEDNOSTI

Funkcionisanje sistema bezbednosti direktno je povezano sa mogućnošću privrede da finansira taj si­stem i u uslovima pojave raznih oblika ugrožavanja bezbednosti. Potreba permanentnog usavršavanja i jačanja bezbednosti zemlje, a naročito subjekata bez­bednosti je jedan od osnovnih zadataka i ciljeva ekonomskog razvoja naše zemlje. Savremeno koncipiran, izgrađen i funkcionalan sistem bezbednosti ima zadatak i ulogu da omogući bezbedan razvoj privrede zemlje. U ostvarivanju tih zadataka i ciljeva poseban značaj ima mogućnost privrednih delatnosti da trajno finansira sistem bezbednosti, a naročito u uslovima otežanog razvoja same privrede. Privreda, odnosno budžet se mora prilagoditi novom bezbednosnom kontekstu. Ovo ukomponovanje dva međusobno zavisna i veoma značajna sistema za državu je moguće uz uslov da se prethodno na nivou države odrede ciljevi i zadaci tih sistema za dalji razvoj zemlje.

PERIODIKA

IDENTIFIKACIJA NEKIH OD FAKTORA SIROMAŠENJA U SRBIJI

U poslednjih petnaestak godina siromaštvo sistematski pritiska sve države sveta, a nastalo je kao posledica efekata svetske privredne krize. Posledice takvog stanja nisu mimoišle ni Republiku Srbiju, Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu. U nastojanjima da se prevaziđe ova problematika i da bi razvoj BiH i dalje bio usmeren ka modernoj demokratskoj državi članici Evropske unije primenjuju se različiti načini prevazilaženja nastale problematike. Mnoge preduzete aktivnosti daju pozitivne rezultate, ali je očigledno da unutar BiH i Republike Srpske postoji u izvesnom smislu kvantum specifične (imanentne) problematike, koja dodatno otežava brži izlazak zemlje iz stanja privredne krize i njeno brzo učlanjenje u grupu savremenih demokratskih zemalja.

PERIODIKA

DEMOKRATIJA I MEĐUNACIONALNI ODNOSI U REPUBLICI SRBIJI

Cilj rada je da se jasno odrede neki od problema koji prate demokratski razvoj zemlje, kao nužne potrebe za celokupno stanovništvo koje je multinacionalnog sastava. Isti odražava nedvosmislenu potre­bu, a do koje se došlo primenom novije optike istraživanja i sagledavanja politike i međunacionalnih odnosa u Republici Srbiji. Ako se politika nekada definisala kao mudrost upravljanja ljudima i stvarima u svrhu ostvarivanja najviših vrednosti, danas se ona može definisati kao borba društvenih grupa i pojedinaca, vladajućih partija, a sve češće i nacionalnih manjina za osvajanje, očuvanje i povećanje moći, vlasti i koristi koje idu uz to. Uprkos nastojanja i potrebe da se naša zemlja razvija kao demokratska zemlja, a njeno stanovništvo maksimalno uživa u blagodetima demokratije, mira i mogućnosti razvoja svih nacija pod jednakim uslovima, sve češće se uočava isticanje pojedinačne nacionalne problematike. Činjenica je da se, kao i u mnogim drugim državama nastalim raspadom SFRJ, ali i državama nastalim nefunkcionisanjem koncepta socijalističkog uređenja država, i u Srbiji demokratija uči jer njeno sta­novništvo nema iskustva sa savremenim demokratskim oblicima mišljenja, odlučivanja i verovanja. Sve ovo najčešće rezultira remećenjem mađunacionalnih odnosa i bezbednosti države.

PERIODIKA

PROBLEM DROGE I SAVREMENOG DRUŠTVA

Imanentno dosadašnjem razvoju čoveka jeste problem vezan za droge. Svakako, najveći problem vezan za droge predstavlja narkomanija. Jasno se može uočiti da je danas cela planeta centar upotrebe droge. Tako ši­roko tržište i velika potražnja droge doprinosi konstantnom porastu proizvodnje i prometa iste pri čemu se ostvaruje ogroman profit koji sve češće i u sve većem obimu ima upliv u svetske (međudržavne) finansijske i političke tokove. Ovaj uticaj se odražava na sve države, a naročito na države u tranziciji. Naročito ovom uticaju doprinosi globalizacija i koncept slobodne trgovine, koji su doveli do situacije u kojoj je ugrožena bezbednost i nekih demokratskih država jer će se i one u trci za profi­tom i kurentnosti na svetskom tržištu najverovatnije u ograničenoj meri osloniti na sticanje pro­fita od prometa droge ili nekih drugih kriminalnih radnji koje na relativno jednostavan način donose neophodan profit.

PERIODIKA

NACIONALNA BEZBEDNOST I PARLAMENTARNA KONTROLA

Parlamenti u savremeno koncipiranim i izgrađenim državama imaju veliku ulogu i odgovornost u procesima civilne demokratske kontrole uključujući, između ostalog, i kontrolu donošenja Zakona o odbrani i bezbednosti, imenovanja ili razrešenja određenih rukovodećih lica, utvrđivanje rashoda i odobravanja budže ta za odbranu i bezbednost itd. Sama priroda i dinamika sektora bezbednosti predstavlja pravi izazov za delotvornu parlamentarnu kontrolu. Raznolikost često veoma tehničkih pitanja, znatna veličina i kompleksna organizacija subjekata bezbed­nosti, zakoni o tajnama, pravila i procedure umnogome otežaeaju parlamentarcima da delotvorno rade osim ukoliko su u stanju sprovesti nezavisno istraživanje i imati svoju stručnost, nezavisnu od drugih. Parlamentarna kontrola nad sistemam bezbednosti čini centralni organizacioni princip u državama u kojima su metode vršenja vlasti u skla­du sa demokratskom praksom. Na Parlament se gleda kao na manje adekvatnu instituciju za bavljenjem pitanjima vezanim za nacionalnu bezbednost države, a naročito zbog vremenski relativno duge procedur odlučivanja i nemanja najčešće potpunog uvida u sve rlevantne podatke kao i zbog nedostatka stručnog (kompetentnog) kadra za problematiku iz ove obla­sti.

PERIODIKA

SVET BEZ ZAPADA - PRILOG PROUČAVANJU POLITIČKIH PROCESA U SVETU I U SRBIJI

Prikaz knjige: Zoran Milošević: Svet bez Zapada - prilog proučavanju političkih procesa u svetu i u Srbiji, Slobomir P. Univerzitet, Bijeljina, 2010, str. 157.

PERIODIKA

KORUPCIJA KAO ODRAZ STANJA BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Rad se bavi fenomenologijom korupcije koja ima svoju relativno dugu istorijsku tradiciju, kako u drugim zemljama, tako i kod nas. Korupcija se razmatra sa aspekta uticaja na bezbednost društva, pa otuda i sa aspekta nacionalne bezbednosti u demokratskoj državi. Uprkos činjenici da se bezbednost, shvaćena u njenom najširem pojmovnom značenju, u kvantita­tivnom i kvalitativnom smislu smatra savremenom, korupcija i dalje egzistira. Obzirom na njenu učestalost, pojavne oblike, obim i intenzitet prouzrokovanih posledica, posebno dobija na značenju u novije vreme. Borbu protiv korupcije prati raznolika pro­blematika koja se ogleda u nedostatku homogene definicije, ali i njenoj povezanosti sa državnom vlašću, odnosno direktnom ugrožavanju temelja moderne države i vladavine prava, tj. institucije javne vlasti i uspostavljenog sistema bezbednosti.

PERIODIKA

SRBIJA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE I EVROPEIZACIJE

Iako se kaže da Srbija ima svoj trasiran razvojni put, u stvarnosti se često nailazi na različite prepreke koje su nastale uticajem spolja, ali i unutar Srbije. Načini koje te prepreke Srbija može savladati su različiti, a najviše zavise od percepcije istih i njenih nacionalnih interesa. U tom izboru metodologije rešavanja sadašnjih, ali i budućih problema, Srbiji su na raspolaganju iskustva drugih država koje su članice Evropske unije a na koje svoj uticaj danas ostvaruje i globalizacija. Neophodno je permanentno i objektivno sagledavanje uticaja globalizacije na državu, ali i analiza svih uslova koji su pred Srbijom u procesu integrisanja u Evropsku uniju.

 

PERIODIKA

PRODUKCIJA KRIZE U SRBIJI

Promenom svetske politike dvadesetprvog veka, pod uticajem globalnih trendova, postavlja se pitanje može li Srbija da se nosi sa sadašnjom krizom u kojoj se nalazi. Očigledno je da je Srbija bremenita unutrašnjom problematikom, a naročito u oblasti po­litike, privrede i socijalnog stanja društva. Čini se da upravljačke sposobnosti Srbije ne izazivaju poverenje pa se nameće pitanje njene budućnosti. Izla zak iz krize se nameće sam po sebi a moguće ga je naći samo u objektivnom sagledavanju najvažnijih, pre svega, unutrašnjih faktora koji produkuju krizu.

 

PERIODIKA

NEKI OD PROBLEMA KAPACITETA SRBIJE U SAVREMENIM USLOVIMA

Jedan od bitnih zadataka svake države jeste izgradnja sopstvenih kapaciteta među koje spada svakako i izgradnja bezbednosti kao jednog od njenih najznačajnijih kapaciteta. Po stepenu izgrađenosti i funkcionalnosti sistema bezbednosti, a naročito po načinu rešavanja nekih od aktuelnih problema u i oko države, može se odrediti stanje i odnos vlasti prema sistemu bezbednosti u kome su građani zemlje glavni subjekat i objekat tog sistema. U radu se analiziraju neki od najznačajnijih faktora od uticaja na razvoj kapaciteta bezbednosti zemlje, a naročito razvijenost demokratije i ekonomski faktor koji su nesumnjivo izloženi uticajima globalizacije i integracionim tokovima.

 

PERIODIKA

USTAVNI OSNOVI U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Osnovni uslov i cilj svake državne politike je opstanak države i društva u celini. Jedan od najvažnijih uslova za opstanak društva i države pored neophodnog razvoja demokratije i demokratskih institucija danas je izraženo postala potreba za stvaranjem zdrave životne sredine kao jednog od najznačajnijih kapaciteta savremenog razvoja Srbije. U tom smislu svrha svih delovanja državnih institucija, političkih stranaka itd. u Srbiji, mora biti usmerena ka ostvarivanju ovog plana.Uradu se ukazuje na stavove političkih partija prema životnoj sredini, koji najčešće u predizbornim kampanjama predstavlja jedan od njihovih najznačajnijih atribu­ta. Međutim, realnost ukazuje da mnoge političke stranke pa čak i neke od državnih institucija, na čijem čelu su najčešće predstvnici političkih stra­naka, znatno odstupaju od proklamovanih ciljeva datih u predizbornoj kampanji.

PERIODIKA

ULOGA POLITIČKIH ELITA U IZGRADNJI INSTITUCIONALNIH KAPACITETA SRBIJE

Rad se bavi razvojem i ulogom političkih partija, a naročito pitanjem ima li Srbija danas stvarno vredne, pre svega političke kapacitete i kapacitete tzv. političke elite. Može li se, kada je reč o političkoj eliti kod nas, govoriti samo kao o kvazi elitama? Obzirom na kvantitet i kvalitet egzistirajuće političke elite, odnosno njihovog kapaciteta, evidentno je da u Srbiji postoji njen zapažen uticaj, naročito političke elite, koji treba ima veoma veliki uticaj na budući razvoj bezbedan razvoj Srbije. U radu se razmatra i problematika umreženosti današnje elite u nekoliko oblasti značajnih za evrointegracije Srbije uz činjenicu da je sadašnja elita, dobrim delom, rezultat demokratskih prome­na u Srbiji u poslednje dve decenije. Naročito se analizira položaj i uticaj političke elite sa aspekta bezbednosti koja predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti za celokupno stanje u Republici Srbiji da­nas i njen budući razvoj. Korišćena je metoda analize sadržaja kao i metode indukcije i dedukcije.

 

PERIODIKA

GEOPOLITIČKI POLOŽAJ SRBA U REPUBLICI SRPSKOJ I IZBORI 2014. GODINE

Tradicionalno obeležje jugoistočne Evrope da je mesto multietničkog susretanja i sukobljavanja, imperijalnih težnji velikih sila na početku 21. veka veoma je ilustrativno baš na primeru BiH. Mada je srpski narod jedan od evropskih naroda, koji je u odnosu na svoju veličinu dao najveće žrtve, od te iste Evrope je za uzvrat nagrađen kaznom žrtvenog jarca. Nije samo put do mira bio težak i mukotrpan proces za srpski narod u RS, već je on i danas suočen sa stalnom borbom za očuvanje svog nacionalnog identiteta. I poslednji, cedmi od građanskog rata, skoro u oktobru mesecu održani politički izbori u BiH, po svojoj suštini tu ništa nisu mogli da promene.

PERIODIKA

ODNOS IZMEĐU ZAKONODAVNE I IZVRŠNE VLASTI NA PRIMERU USTAVA REPUBLIKE SRBIJE IZ 1990. I 2006. GODINE

U oblasti horizontalne organizacije podele vlasti ni ustavotvorac Ustava od 1990, niti Ustava od 2006. godine nisu uspeli da otklone nedostatke ustavnog sistema Srbije. Ustavotvorci nisu uspeli da do kraja izvedu dosledne ustavne reforme koje bi za rezultat imale stvaranje novog, skladnog, mešovitog i funkcionalnog ustavnog sistema Srbije. Ustavom od 2006. godine, u suštini, samo je neznatno izmenjen i korigovan postojeći racionalizovani parlamentarni sistem u kome su šefu države uskraćena, postojećim ustavnim normama, ovlašćenja koja bi morala da proističu iz njegovog neposrednog izbora. I pored toga što šef države raspolaže prvenstveno protokolarnim ovlašćenjima, ustavna i politička praksa Republike Srbije je visoko prezidencijalizovana. Metodom uporedne analize sadržaja dokumenata, ustavne i političke prakse u Srbiji, u vremenskom periodu od 1990. do 2014. godine, došlo se do potvrde hipoteze o racionalizovanom obliku parlamentarnog sistema koji je uveden po ugledu na francuski Ustav iz 1958. godine. Kvalitativnom analizom je potvrđeno da je u političkoj praksi u Srbiji od 1990. do 2014. godine došlo do prekoračenja ustavnih odredbi kojima se definišu položaj, uloga i ovlašćenja predsednika Republike Srbije, premijera i Narodne skupštine Republike Srbije.

PERIODIKA

ODRŽIVOST INSTITUCIONALNIH KAPACITETA REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE

Globalizacija kao neoimperijalni koncept po kapacitet malih država, pa tako i Republike Srbije, postaje stožer krize na socijalnom, političkom, bezbednosnom i dr. polju i inicijator je ugrožavanja demokratije, socijalnog raslojavanja na državnom i međunarodnom nivou. Globalizacija na državnom i međunarodnom nivou predstavlja trend desuverenizacije i prekrajanja državnih teritorija. Samo ove navedene okolnosti i obeležja su dovoljni indikatori da se ilustruje uzrok i tok današnje višedimenzionalne krize u Republici Srbiji u različitim oblastima sa manjim ili većim posledicama. Autori metodom uporedne analize sadržaja dokumenata ustavne i političke prakse ukazuju na činjenicu da se veliki broj nacionalnih država, pa tako i Republika Srbija, nalaze u stanju permanentne ugroženosti. Država se razara uticajem globalizma i globalizacije na različite načine. Kvalitativnom analizom je potvrđeno da u Republici Srbiji dolazi do prekoračenja ustavnih odredbi koje se odnose, pre svega, na pitanja suverenosti i nacionalne bezbednosti. Ovo tim pre jer novim svetskim finansijskim oligarhijama smetaju i nacije i nacionalne države. Republika Srbija za sada odoleva nastojanjima politike velikih sila, a mnogi indikatori ukazuju da Srbiji kao nacionalnoj državi još uvek nije mesto u muzeju starina.

PERIODIKA

UTICAJNI FAKTORI NA OSTVARIVANЈU NACIONALNIH INTERESA REPUBLIKE SRBIJE

U procesu oblikovanja nacionalnih interesa koji su od političko-strategijskog značaja za državu, prepliću se politički, ekonomski, ideološki, vojni, kulturni i drugi promenjivi i nepromenjivi činioci. Njihovo ostvarivanje vodi državu u kontakte sa drugim državama, pri kojima mogu nastati sukobi ukoliko se jedan ili više interesa jedne države kose sa interesima i ciljevima druge države. Države organizuju zaštitu interesa kroz sistem nacionalne bezbednosti. Racionalno i realno određivanje nacionalnih interesa, a isto tako i mehanizama zaštite, važni su elementi stabilnosti države i međunarodne zajednice. Cilj rada je da ukaže na imperativnu potrebu izgradnje modernog kapaciteta sistema nacionalne bezbednosti. U procesu modernizacije nacionalne bezbednosti, koristeći komparativne metode, analize sadržaja i druge relevantne metode, uočeno je da u paradigmi političko-bezbednosne izgradnje bezbednosti države leži kritična potreba države da poseduje efikasnu vojsku, kao jedan od elemenata jednačine nacionalne bezbednosti.

PERIODIKA

ODNOS RUSKE FEDERACIJE, SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA I NATO PREMA VOJNOJ NEUTRALNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Svaka država na svetu u obavezi je da sagledava i procenjuje izazove, rizike i pretnje po njenu bezbednost. Na osnovu te procene i Republika Srbija usklađuje svoje spoljnopolitičke aktivnosti sa državama koje imaju interes izgradnje stabilne bezbednosti na svim nivoima. U političko-bezbednosnom smislu pokazalo se da su male države pokušavale da osiguraju sopstvenu bezbednost i kroz participiranje u vojnim savezima. Kao vojno neutralna zemlja Srbija se opredelila za saradnju i sa NATO savezom i sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čime se njen političko-bezbednosni položaj znatno usložio. Međutim, osnovni političko-bezbednosni problem Srbije jeste, što i dalje pokušava da sprovodi Jugoslovensku strategiju „balansiranja“ koja je bila delotvorna u bipolarnom svetu i za vreme „Hladnog rata“. Analizom Ustava i drugih zakonskih i podzakonskih akata uočava se da je Republika Srbija u Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka od 26. decembra 2007. godine unela i pasus o vojnoj neutralnosti Srbije.Ovoj odluci nije prethodila javna i stručna rasprava, shodno demokratskoj praksi, i ovako bitna odluka doneta je u jednoj rečenici, u dokumentu koji se načelno odnosi na nešto drugo. Osim toga, neutralnost se ne spominje ni u drugim zakonskim i podzakonskim aktima, pa je činjenica da je čitava spoljnopolitička i bezbednosna orijentacija države definisana samo jednom proširenom rečenicom.

ç