Marko Vignjević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Beograd

PERIODIKA

ŠANGAJSKA ORGANIZACIJA ZA SARADNJU – RAVNOTEŽA U GEOPOLITICI CENTRALNE AZIJE

Azija je region pojačanog međudržavnog nadmetanja za uticaj i stratešku dominaciju. Cilj ovog rada je ispitivanje ravnoteže u geopolitici Centralne Azije (CA) kroz regionalni multilateralni format Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Ispitivanje započinje deskripcijom same geopolitike CA uzimanjem u obzir svih relevantnih faktora – istorijskog konteksta, fizičko-geografskih prednosti, bogatstva energetskih resursa i opšte bezbednosne situacije. Poseban deo toga je pitanje značaja CA u spoljnoj politici regionalnih i globalnih sila (NR Kina, Rusija, Indija i SAD) i njihovog nadmetanja u ovoj oblasti poznatog kao Nova velika igra. Nakog toga, sledi drugi deo u kom se razmatraju neke već prisutne bilateralne tenzije koje Novu veliku igru mogu učiniti bezbednosno osetljivijom, kao i opšti kontekst ŠOS. U tom opštem kontekstu prikazani su ciljevi, principi i pojedina radna tela organizacije kao prikladni mehanizmi ŠOS za uspostavljanje ravnoteže u geopolitici CA. U konačnom izvode se dva važna zaključka. Prvi je taj da je azijsko međudržavno nadmetanje najopsežnije u CA jer je ova oblast središnja tačka u geostrateškom obruču koji čine Rusija, NR Kina, Indija, Pakistan, Iran i Turska (ne zanemarujući pri tome ni spoljni faktor SAD). Drugi zaključak je da ŠOS, sa institucionalnim mehanizmima jačanja bezbednosne i ekonomske saradnje između zemalja članica, predstavlja najpogodniji i najsveobuhvatniji model ravnoteže u složenoj geopolitici CA.

PERIODIKA

SAVREMENA REAFIRMACIJA MONROOVE DOKTRINE

Spoljna politika SAD predstavlja jednu od najvažnijih tema u današnjim geopolitičkim diskursima koji za nezaobilazno polazište uzimaju multipolarizaciju međunarodnih odnosa. Stoga će predmetno istraživanje u ovom radu biti zasnovano na ispitivanju mogućnosti savremene reafirmacije Monroove doktrine. Smisao toga je i pokušaj da se dodatno sagleda diplomatija SAD i eventualno pretpostavi njen dalji kurs u odnosu na danas pojačani uticaj Rusije i NR Kine u Srednjoj i Južnoj Americi. Prvi deo rada vezuje se za 19. vek igeostrateški kontekst američkog kontinenta koji je odredio model zapadne hemisfere (Severna, Srednja i Južna Amerika) - osnovu Monroove doktrine. Zamisao datog modela, kao jedinstvene interesne sfere SAD, u radu dobija na značaju i ocenom da je isti poslužio kao princip prilikom geostrateške podele Evrope nakon Drugog svetskog rata.U drugom delu rada sledi prikaz implementacije Monroove doktrine i uspostavljanja zapadne hemisfere putem intervencionističke politike koju su SAD sprovodile u 19. i 20. veku. Primeri pojedinih zemalja Srednje i Južne Amerike pokazuju intervencionizam zasnovan na kombinaciji ekonomske i vojne moći SAD, što je matrica prepoznatljiva i u drugim delovima sveta u kasnijem posthladnoratovskom periodu. Treći deo konkretno otkriva današnje prisustvo Rusije i NR Kine u zapadnoj hemisferi ukazujući na modele saradnje ovih zemalja sa zemljama Latinske Amerike. Zaključak je da je zapadna hemisfera SAD ponovo ugrožena, jer se u poslednje vreme beležipojačani uticaj drugih zemalja u regionu koji su SAD davno proglasile za svoju interesnu zonu.

ç