Marko Anđelković Slijepčević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd.

PERIODIKA

PRAVNI ASPEKT URBANE KULTURE U SRBIJI

Imajući u vidu značaj razvoja urbane kulture za funkcionisanje opšte kulture u Srbiji, potpuno je razumljiv interes države da svojim uticajima omogući uslove za suštinski napredak ove izuzetno važne oblasti funkcionisanja našeg društva. Pravni aspekt razvoja urbane kulture u Srbiji je zasnovan pre svega na državno-pravnom uticaju koji se ostvaruje na sistemski uređenim načelima koja jedna uređena zajednica mora kroz primenu državno-pravnih instrumenata da sprovodi u praksi. Ovaj uticaj se suštinski realizuje kroz postojanje čitavog niza pravnih akata koji regulišu ovu oblast i tako stvaraju odgovarajući pravni ambijent za razvoj urbane kulture u našoj zemlji. U pitanju je jedna izuzetno dinamična oblast koja svoju elastičnost zasniva na obavezi prilagođavanja potrebama koje razvoj urbane kulture od nje zahteva. Tu je uloga gradova podjednako značajna kao i uloga države, jer oni moraju u sinergiji svojih aktivnosti, stvoriti najbolje moguće uslove za kvalitativni napredak ove vrste kulture, koja svakako u budućnosti mora biti na mnogo višem nivou. U tom kontekstu nikako ne smemo zanemariti ni ulogu subjekata u kulturi koji svojom energijom predstavljaju osnovni resurs razvoja urbane kulture i koji u skladu sa svojom efikasnošću, motivišu državu da svojim instrumentima još više učini za dalji razvoj urbane kulture u Srbiji.

PERIODIKA

ZLOČINI PROTIV ČOVEČNOSTI - Pravno-istorijski osvrt

Pored međunarodnog krivičnog dela u užem smislu Zločini protiv čovečnosti, u ovom radu smo dali i kratak opis razvoja Međunarodnog krivičnog prava, govorili smo o međunarodnim tribunalima koji su osnivani tokom 20-tog veka, kao i o pojmu međunarodnog krivičnog dela. Borba protiv ovakvih pojava, kao što su zločini protiv čovečnosti, od velikog je značaja za razvoj međunarodnog prava i Međunarodnog krivičnog suda, koji je nadležan da procesuira počinioce ovog krivičnog dela. Ovakva dela ugrožavaju osnovna ljudska prava i ljudske vrednosti koje uvek trebaju biti zaštićene. Zločini protiv čovečnosti smatraju se teškim krivičnim delom koje se vrši protiv stanovništva. Veliki korak u borbi protiv ovakvih pojava svakako je Rim­ski statut, kojim je osnovan Međunarodni krivični sud. Dugo vremena ovaj zločin nije bio definisan nacionalnim zakonodavstvima širom sveta. Ali danas je ta situacija u dobroj meri promenjena. Nadamo se da će budući razvoj međunarodnog krivičnog prava omogućiti da svi počinioci ovih užasnih dela budu privedeni pravdi i da će biti kažnjeni odnosno adekvatno sankcionisani za svoja nedela.

ç