Маја Ружић
МЈЕСТО РУСИЈЕ У ОКВИРИМА ЕВРОПСКИХ БЕЗБЕДНОСНИХ СТРУКТУРА: ‘ЗАПАД’ КАО ДЕТЕРМИНАНТА У ФОРМУЛАЦИЈИ И РЕАЛИЗАЦИЈИ РУСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ
Крај двадесетог века, када су у питању односи на међународној сцени, значајним дијелом је протекао у знаку успона нових центара моћи, који су својим успоном покренули питање о оправданост тезе о униполарном пост-хладноратовском поретку. Као једнао о регионалних сила у успону, на међународној сцени се појавила насљедница Совјетског савеза – Руска федерација. Њен неочекиван економски успон, заснован прије свега на успону енергетског сектора, пропратила је и жеља за активнијом и одлучнијом улогом на међународној сцени. С тим у вези, циљ овог рада је да покуша да пружи одговор на питање које је обиљежило ову нову фазу у међународним односима: Да ли је Руска федерација сила у успону? Рад одговор на наведено питање пружа кроз анализу спољне политике Руске федерације од распада Совјетског савеза до догађаја који су условили сукобе на територији Украјине. Узимајући у обзир поменути сукоб, рад се бави међузависним односом спољне политике Руске федерације и структура које су познате као западне безбједносне структуре, односно Сјеверноатлантским савезом и Европском унијом. На основу увида у односе између поменутих актера, у раду се закључује да је заснивање западних безбједносних структура на пост-Вестфалским принципима и вриједностима које се препознатљиве као западне вриједности утицало у значајној мјери на циљеве и ток спољне политике Руске федерације како са краја двадесеток вијека тако и данас.
КОНЦЕПТ НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА У ТЕОРИЈИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
Концепт националног интереса временом је постао део свакодневног политичког, али и политиколошког речника. Данас тешко да можемо наићи на расправе о спољној политици и националној безбедности у којима концепт националног интереса не заузима централно место. Научна литература која анализира и користи овај концепт је једна од најобимнијих тематских области у међународним односима. Стога, интересовање за изучавање националног интереса још увек не јењава, о чему сведочи пораст научних радова који се баве овом темом. Без обзира на широку прихваћеност, дефиниција националног интереса није нешто око чега у академској и професионалној заједници постоји сагласност. У овом раду се анализира концепт националног интереса кроз развој теорије међународних односа и, унутар ње, различитих истраживачких праваца, а у средишту су теоријски основи концепта националног интереса и класификација тих интереса, као и питање да ли се национални интерес треба посматрати као средство политичке анализе или средство политичке акције.
