Ljubodrag B. Savić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA ZEMLJE U TRANZICIJI - ČLANICE EU

U 2009. godini navršilo se dve decenije od pada Berlinskog zida i početka tranzicije bivših socijalističkih zemalja. Za većinu ovih zemalja tranzicioni hod po mukama nije bio lak, ali su 2004. i 2007. godine, neke od najuspešnijih zemalja postale članice Evropske unije. To je potvrda da su ove zemlje, za relativno kratko vreme, uspele da se prilagode zahtevima i kriterijumima Evropske unije. Pristupanje EU, je „preko noći“ značajno popravilo standard većine stanovnika ovih novoprimljenih članica. Slavlje i opijenost činjenicom da pripadaju zajednici evropskih demokratskih naroda je delimično splasnulo, kada se shvati­lo da članstvo u EU, osim značajnih prednosti, podrazumeva i velika odricanja. Dolazak stranog kapitala je doneo i drugačija pravila ponašanja. Tranzicija je za kratko vreme dovela do oštre polarizacije, na mali broj veoma bogatih i vrlo moćnih pojedinaca i veći broj pauperizovanih građana, koji su naporno radili da bi zadržali radno mesto i pristojna primanja. U ekstremno lošem položaju su se našli tranzicioni "gubitnici", koji su izgubili ranije pozicije i radna mesta. Dinamični razvoj ovih zemalja je vremenom malaksavao, a nezadovoljstvo radnika je bilo sve glasnije. Globalna i veoma teška ekonomska kriza, po svoj prilici, veoma teško će pogoditi ovu grupaciju zemalja, što nije neočekivano, imajući u vidu, da je strani kapital u ovima zemljama imao ključnu ulogu u podsticanju ukupnog privrednog razvoja. S obzirom da se i razvijene zemlje takođe nalaze u veoma ozbiljnoj krizi, sasvim je izvesno da će priliv stranog kapitala u narednih nekoliko godina biti ozbiljno smanjen. Osim toga, zbog politike očuvanja radnih mesta, kompanije iz razvijenijih zemalja će najpre zatvarati filijale u drugim zemljama. Da je kriza u ovim zemljama stvarnost, potvrđuju i zahtevi za pomoć MMF-a i Svetske banke, koji npr. u slučaju Mađarske iznosi čak 26,5 milijardi dolara. S obzirom da se i Srbija nalazi u sličnoj poziciji, kao i da ozbiljno aplicira za članstvo u EU, u referatu će bi­ti analizirani najvažniji aspekti proteklog razvoja ovih zemalja i Srbije, posledice dejstva tekuće ekonomske krize, kao i predlozi mera za njeno efikasno savladavanje.

PERIODIKA

KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE KAO PRETPOSTAVKA ULASKA U EVROPSKU UNIJU

Već nekoliko decenija u Srbiji se veoma ozbiljno razmišlja o ulasku u Evropsku uniju. I pored toga što se u poslednje vreme aktivno radi na ispunjavanju kriterijuma predviđenih za zemlje koje žele da postanu članice EU, trenutno se nalazimo na pola puta. Krajem prošle godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još uvek nije ratifikovala većina članica EU, dok Srbija ovaj ugovor jednostrano primenjuje od 1. januara tekuće godine. Naredna stepenica je sticanje statusa zemlje-kandidata. Na tom dugačkom i zahtevnom putu naša zemlja se suočava sa brojnim i čini se teško premostivim preprekama, vezanim za definisanje konačnog statusa Kosova i saradnju sa Haškim tribunalom. Ekonomski razvoj Srbije, temeljen na prilivu stranog kapitala, ozbiljno usporava, otkrivajući brojne i krupne strukturne probleme, koji nisu na adekvatan način rešeni, sprovođenjem tranzicionih reformi u poslednjoj deceniji. Većina naših trenutnih teškoća (negativne stope rasta BDP-a, visok i konstantan deficit spoljno-trgovinske razmene, ogromna nezaposlenost, deficit državnog budžeta, visok i rastući spoljni dug...) u krajnjoj liniji su posledica izrazito niske konkurentnosti srpske privrede. U odgovoru na pitanje kako povećati konkurentnost srpske privrede, kao neophodne pretpostavke za efikasniji razvoj, odnosno ubrzanje evropskog puta Srbije, najpre ćemo oceniti tranzicione efekte dosadašnjeg razvoja i globalnu konkurentnost Srbije i nekih zemalja iz neposrednog okruženja. Zatim ćemo analizirati osnovne uzroke slabe globalne konkurentnosti Srbije, a u zaključnom delu razmotriti moguće mere za njeno radikalnije i brže poboljšanje.

PERIODIKA

EFEKTI TRANZICIJE I EKONOMSKE KRIZE U DRŽAVAMA BIVŠE SFRJ

Pre raspada SFRJ, Srbija je po visini DP-a po glavi stanovnika bila na nivou prosečnih vrednosti u SFRJ. Slo­venija i Hrvatska su bile iznad, a BiH, Crna Gora i Makedonija ispod nivoa razvijenosti Srbije, odnosno SFRJ, merenih ovim pokazateljem. Raspad zajedničke države i poznati događaji iz poslednje decenije XX veka su različito uticali na razvoj novih samostalnih zemalja. Neke su imale veću, a neke manju štetu, dok je Srbija zbog uvođenja sankcija i brutalnog bombardovanja 1999. godine zapala u veoma duboku ekonomsku, socijalnu i društvenu krizu, čije posledice još uvek osećamo. Srbija je sa zakašnjenjem ušla u proces tranzicije. I pored toga, Srbija nije pronašla adekvatan i dugoročno održiv model razvoja, zbog čega su razlike u razvijenosti povećane u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku, dok su ostale tri države u mnogo čemu stigle i prestigle Srbiju. Krajem 2007. ekonomska kriza je najpre zahvatila SAD a potom i veći deo sveta. Suprotno od uverenja vlade a da kriza neće pogoditi Srbiju, naša zemlja se od 2009. našla u vrtlogu teške ekonomske krize, koja još uvek traje. Pošto ne postoji sveobuhvatan, jedinstven i uporediv indikator efekata razvoja, u radu ćemo analizirati četrnaest najvažnijih pokazatelja, ocenjujući relativno mesto svih šest država po uspešnosti razvoja u prethodnoj deceniji. U periodu od 2001-2010. godine Slovenija je bila najbolje a Srbija najlošije rangirana zemlja. Isto je bilo i u periodu 2001-2008, dok je ekonomska kriza najmanje pogodila Makedoniju, a najviše Crnu Goru.

ç