Ksenija Đurić-Atanasievski

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Vojna akademija

PERIODIKA

ULOGA MEĐUNARODNOG PRAVA U SUZBIJANJU TERORIZMA

Međunarodno pravo ima značajnu ulogu u suzbijanju terorizma, jer definiše pojmove i primenjuje norme da bi sprečilo pojedine terorističke akte, koje ugrožavaju bezbednost i osnovne vrednosti više od jedne države, i otklonilo njihove posledice po odnose subjekata međunarodnog prava. Međunarodno pravo je moralo da odredi merila na osnovu kojih bi se neki akti, koji se smatraju terorističkim, suzbijali zajedničkom akcijom država. Međunarodno pravo je bilo uglavnom usmereno na stvaranje antiterorističkih instrumenata kao okvira za saradnju među državama kako bi se obezbedilo da svi teroristi budu pronađeni, optuženi i kažnjeni. Odvraćanje od terorističkih akata, kao posledica moguće represije, postalo je nedovoljno u vremenu jačanja nasilja i samoubilačkog terorizma. Bilo je potrebno da se međunarodnim pravnim instrumentima deluje preventivno i obezbedi sprečavanje terorističkih napada i stvaranje bezbednog međunarodnog okruženja. Osnovni cilj instrumenata za prevenciju je onemogućavanje pristupa sredstvima kojima teroristi mogu da izvedu svoje nasilne akte. U tom kontekstu unapređene su konvencije kojima treba da se onemogući dostupnost eksploziva, hemijskobiološkog i nuklearnog oružja, kao i pravni instrumenti koji sprečavaju finansiranje terorističkih aktivnosti. U članku se razmatra i efikasnost antiterorističkih instrumenata i potreba stvaranja opšte, sveobuhvatne konvencije protiv terorizma u Ujedinjenim nacijama. Srbija je ratifikovala sve univerzalne antiterorističke konvencije i Evropsku konvenciju, a daje svoj doprinos i na druge načine u pravnoj borbi protiv terorizma.

PERIODIKA

KOMUNICIRANJE I DEMOKRATIJA U 21. VEKU

Za ostvarivanje demokratskih prava civilnim društvima potreban je, s jedne strane, pristup informacijama koji im omogućava da naprave politički izbor, a s druge strane, dostupnost ka­nala komunikacije kojima mogu da se izraze mišljenja o pitanjima od društvenog interesa i da stvore respektabilno javno mnjenje koje uvažavaju nosioci političke vlasti. Rad se bavi uticajem razvoja komunikacija i komuniciranja u 21. veku na demokratske procese. Cilj rada je analiza potencijala novih i inoviranih oblika komuniciranja posredovanih globalnom mrežom na razvoj demokratije, odnosno analiza prednosti i nedostataka savremenog komuniciranja za demokratske procese u jednom društvu. U obliku naučne deskripcije predstavljene su prednosti novih oblika komuniciranja interaktivnost, dostup­nost, stvaranje zajedničke svesti i virutlenih grupa za demo­kratku. Prikazani su zatim nedostaci, koji postoje u svim parametrima sistema sa elementima: informaciono-komunikacione tehnologije informacije građani javna sfera i vlast povratne informacije. Članak se osvrće i na manjkavosti međuodnosa savremeno komuniciranje demokratija u srpskom društvu i navodi određene pretpostavke za bolje i adekvatnije korišćenje savremenih informacionih tehnologija i novih oblika komuniciranja u razvoju demokratskih procesa.

PERIODIKA

DEFICITI I OGRANIČENJA GLOBALNOG UPRAVLJANJA

U radu se analizira karakter i dinamika odnosa u međunarodnoj politici, u kojoj je sve snažniji povratak na realpolitičke sadržaje u spoljnopolitičkom delovanju velikih sila, što nedvovosmisleno potvrđuju da globalizacija ne radi, da jenjava njena snaga i da je sve manje kredibilan koncept uređenja savremenog svetskog društva. Analiza posledica globalnog finansijskog kolapsa koji je pogodio svet 2008. godine, turbulentnih geopolitičkih trendova, ekstremizma i haosa u islamskom svetu, kao i identitetski dezorijentisanog diskursa EU, kao postmodernog koncepta društvenog organizovanja, uverljivo pokazuju da je veći deo globalizacije diskreditovan, a vera u jedno čovečanstvo da je sve manje poželjan koncept. Globalno upravljanje svetom ispoljilo je brojne disfunkcionalnosti, koje su primarno posledica izraženih asocijalnih aspekata procesa globalizacije i njene ambivalentne prirode. Istovremeno, tehnološki razvoj savremenog sveta podstiče porast pitanja koja zahtevaju globalno rešavanje, kao i ljudske delatnosti koje podrazumevaju jedinstvenu ili međunarodnu regulaciju. Otuda cilj rada jeste da ukaže da ispoljene suštinske manjkavosti globalnog upravljanja svetom, iako su obeshrabrile veru u jedno čovečanstvo, one nisu umanjile objektivnu potrebu globalnog pristupa mnogima sadržajima savremene egzistencije ljudi. Posebno, mnogi aspekti bezbednosti, počev od bezbednosti pojedinca pa do energetske i ekološke bezbednosti u savremenim uslovima nisu zamislivi bez internacionalnog pristupa.

ç