Jovanka Šaranović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja, Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

PERIODIKA

TRANSFORMACIJA RATA NA RAZMEĐU 20. I 21. VEKA

Nastanak novih teorija o ratu ili adaptacija starih uobičajena je praksa kako bi se objasnile značajne promene karakteristika oružanih sukoba u određenim istorijskim periodima. Time je transformacija rata na prelazu dva veka potvrda ovakve prakse s obzirom na pojavu novih teorija poput „netrojstveni rat“, „novi ratovi“, „ratovi četvrte generacije“ ili „hibridno ratovanje“. Međutim, i mnoge druge teorije su korišćene sa istom namerom jer, uslovno rečeno, druga polovina 20. veka predstavlja period revolucionarnih promena u svim sferama društvenog života, uključujući i vojnu. Pod uticajem tih promena transformacija rata dobija zamah uspostavljanjem bipolarnog globalnog poretka i odvijanjem hladnog nadmetanja super sila. Ovaj period se, uslovno, može odrediti kao prva faza promene karakteristika oružanih sukoba nakon završetka Drugog svetskog rata. Tokom unipolarnog i početkom multipolarnog perioda međunarodnih odnosa transformacija rata prolazi kroz naredne dve faze odvijanja. Razmatrajući bitne promene karakteristika oružanih sukoba tokom navedenih perioda autori nastoje da identifikuju najznačajnije faktore koji su do tih promena doveli.

PERIODIKA

ISLAMISTIČKI EKSTREMIZAM NA BALKANU I VOJNI ASPEKT PROBLEMA

Poslednja dekada dvadesetog, a naročito početak dvadesetprvog veka obeležene su novim okolnostima u kojima se na „pijedestal bitnosti“, i to na velika vrata, vratila religija. Pored nesumnjivog značaja koji bitne religije savremenog sveta imaju u artikulisanju duhovnih potreba vernika, činjenica je da su mnoge ekstremističke, a ne retko i terorističke organizacije, suštinu svog zalaganja i delovanja vezale za „uzvišene verske razloge“. S tim u vezi, glavni cilj ovog rada je da, počevši od definisanja pojma – ekstremizam, preko pojašnjenja pojave i etabliranja političkog islama – islamizma, elaborira savremeni kontekst u kojem se kao dominantan vid verski inspirisanog nasilja javlja islamistički ekstremizam, kao i da ukaže na najvažnije ekstremističke grupe u regionu Balkana i načine njihovog delovanja. Takođe, ovaj rad govori i o mogućnostima vojnog odgovora na ovu pošast savremenog sveta, u svetlu strategijskih i doktrinarnih dokumenata koji definišu mogućnosti istog.

ç