Јован Б. Душанић

Данас када се српска привреда налази у колапсу наша политичка и економска управљачка елита све економске проблеме третирају као последицу светске кризе, а озбиљнија анализа наше економске збиље показује да је катастрофално стање у српској привреди последица, пре свега, погрешне економске политике, а светска економска криза само је убрзала и заоштрила неизбежно суочавање са суровом истином да рачуни за неодговоран рад, пре или касније, обавезно стижу на наплату.

Корени актуелне кризе као и оне из 30-их година прошлог столећа налазе се у тријумфу (нео)либералног капи­тализма, то јест економског дарвинизма као права јачег, моћнијег, егоистичнијег и похлепнијег. Либерални капитализам заговара неспутано деловање тржишта и радикално повлачење државе из економске сфере. Неолиберализам je савремеиа формула капитализма који се заснива на вредностима класичног либералног капитализма (на слободном тржишту, индивидуализму и приватној својини) и игнорише било какву националну особеност, социјалну одговорност, те морал и етичке принципе. Богатство мањег броја јаких и моћних (и све егоистичнијих и похлепнијих) расте на рачун сиромаштва већине у свету, где огромна маса људи остаје ван процеса рада.

Велике неједнакости у расподели и богатству нису последица актуелне глобалне кризе, али су оне у њој дошле до још већег изражаја. До свe већег раслојавања долази како међу државама тако и међу грађанима једне државе. Вели­ко раслојавање и неједнакости неприхватљиви су не само с моралног становишта, те са становишта идеала једнаких могућности, него и стога што оне у себи крију огромне економске и политичке опасности.

Расправа поводом текста "Неолиберализам - економска неефикасност уз социјалну неодговорност и моралну неосетљивост", послатог Академији економских наука (АЕН).