Ivica Stojanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet „Union - Nikola Tesla“, Beograd.

PERIODIKA

EKONOMSKA MISAO I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

Metodi i instrumenti ekonomske nauke ne uspevaju da objasne ciklična kretanja privrede i izbijanja velikih ekonomskih kriza. Šta je u pitanju? Više ekonomista je dobilo Nobelovu nagradu za formulisanje mnogih, vrlo razrađenih i preciznih ekonometrijskih metoda i modela. Međutim, kriza se opet pojavila. To je samo još jedan dokaz da ekonomija ne može da bude „čista ekonomija“, kako su je zvali predstavnici lozanske škole ekonomske misli, odno sno ne može da bude isključivo egzaktna nauka po ugledu na fiziku, hemiju itd. Ekonomija jeste nauka, ali njen karakter, metod i cilj, zavise od izražavanja interesa vladajućih socijalnih grupa.

PERIODIKA

GLOBALIZACIJA - ORVELOVSKA VIZIJA EKONOMIJE VAVILONA

Ekonomija kao nauka ide na jednu stranu, a ekonomska stvarnost, ekonomska zbilja, ide na drugu stranu. Dve milijarde ljudi je gladno. Svaki četvrti stanovnik planete živi od jednog dolara dnevno, a od gladi umire sto hiljada ljudi dnevno. Ekonomija kao nauka traži rešenje u formulama i matematčko-statističkim modelima, a ekonomija stvarnosti ima bezbroj demografskih i socijalnih proble­ma koji enormno rastu. Stanje prirodnih resursa, vode, kiseonika, zagađivanja i slično, kreću se ka riziku uništenja čovečanstva i planete. Pod dejstvom protivrečnih sila, buknuli su nacionalni, verski, kulturni i politički konflikti i ratovi većinom lokalnog karaktera i ograničenog inteziteta. Očekivanja da će krajem “hladnog rata” nastupiti zaokret ka miru, razoružanju i demokratskoj integraciji, nisu se obistinila. Naprotiv, na delu je proces jačanja tendencija ka autoritarnoj „orvelovskoj“ svetskoj državi. Revolucija modernosti, odnosno revolucija kapi­tala sa njenim svetskim (kapitalističkim) sistemom predstavlja najveće ubrzanje ritma istorije u dosadašnjem ljudskom iskustvu. To ubrzanje ritma istorije pod uslovima svetskog (kapitalističkog) sistema traje već 500 godina. I stiglo se do globalizacije. Da li je to kraj, poslednji ciklus poslednje krize?

PERIODIKA

PERSPEKTIVE PRILIVA STRANOG KAPITALA U SRBIJU

Efekti globalne ekonomske krize uslovili su smanjenje poslovne efikasnosti srpskih privrednih subjekata i uzlaznog trenda priliva stranih ulaganja. U tom kontek­stu potrebno je stvoriti podsticajne uslove za strane investicije koje treba da postanu značajna determinanta privrednog rasta i razvoja Republike Srbije. Budući da efikasno funkcionisanje i razvoj domaće privrede u uslovima krize nije moguće, između ostalog, bez stranog kapitala i okončanja transformacije posrnulih preduzeća, cilj rada je sagledavanje potreba domaće privrede za stranim kapita­lom u cilju postizanja konkurentnosti.

PERIODIKA

ISTORIJSKO GRANANJE SVETSKE PRIVREDE

Svetska privreda kao deo svetskog istorijskog sistema, stigla je do svog kraja, a „neka nova“ – ne nužno i bolja svetska privreda, ulazi u prve ritmičke cikluse svog razvoja. Primenjujući instrumente Kondratijevljeve teorije dugih talasa u ekonomiji, istraživači na tragu današnje primene Kondratijevljeve teorije pokazali su da današnji svetski, a to znači i privredni sistem neće postojati oko 2050. godine. Zameniće ga neki istorijski drugi, ne nužno i bolji, u svakom slučaju novi svetski sistem. I u američkoj administraciji, posebno u rukovodstvu FED smatraju da će finansijski „mehur“ biti najverovatnije probijen do polovine 2015. godine, što će izazvati masovna bankrotstva domaćinstava i finansijskih institucija u svetskoj privredi. To će biti poredak bez poretka, sloboda bez slobode, mir bez mira... To je poredak Orvelove '1984', Hantingtonovog 'Sukoba civilizacija', Fukujaminog 'Kraja istorije’. Da li je moguće zaustaviti grananje svetske privrede, preokrenuti tok istorije i stvoriti alternativni civilizacijski “model”u odnosu na onaj koji se nameće u procesu globalizacije? Prudens quaestio dimidium scientiae? (Mudro pitanje je polovina znanja, zar ne?) Istorija je uletela u zamku tehnološkog totalita­rizma. Na žalost, alternativa tehnološkom totalita­rizmu ne može da bude tehnološka demokratija. Alterna­tiva je zaista samo kraj Istorije. Ne može se zaustaviti istorijsko grananje svetske privrede. Kojim pravcima će to grananje ići bave se futurolozi i to ostavimo njima.

ç