Ivica Mladenović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd.

PERIODIKA

NOVE KLASNE BORBE U FRANCUSKOJ: SLUČAJ „ŽUTIH PRSLUKA”

Jedanaestoro mrtvih, preko četiri hiljade lakše i više od stotinu teško povređenih (od čega sedamnaest izbijenog oka i četiri pokidane ruke): ovo je dosadašnji crni bilans represije nad „Žutim prslucima”. Francuska ne pamti ovako dramatičnu društveno-političku situaciju – izazvanu unutrašnjim rascepima – još od ubistva alžirskih studenata 1961. Čak je i Evropski parlament, 14. februara 2019. godine, osudio nesrazmernu upotrebu sile i korišćenje, u ostatku Evrope inače zabranjenih, GLI-F4 granata za razbijanje demonstracija, dok je UN, kada je reč o policijskom nasilju, Francusku svrstao u isti rang sa Sudanom i Zimbabveom. O situaciji u zemlji najslikovitije možda govori izvođenje vojske na ulice tokom tzv. akta XIX „Žutih prsluka”, u subotu 23. marta 2019. godine. Ovaj rad nudi odgovore na nekoliko pitanja: Da li je ovaj specifičan pokret moguće tumačiti u svetlu novih klasnih rascepa u Francuskoj, i na koji se on način uklapa u Marksov koncept klasne borbe? Koje su socijalne grupe koje čine njegovo jezgro i po čemu se one razlikuju od tradicionalnih klasa? U kojim socijalnim grupama nalazimo najveću podršku metodama borbe ovog pokreta? Koje su njegova ključna svojstva i po čemu se razlikuje u odnosu na prethodne socijalne pokrete u Francuskoj, kao i, generalno, savremene društvene pokrete u Evropi? Kakva je politička artikulacija i politički potencijal „Žutih prsluka”?

PERIODIKA

SOCIJALIZAM PROTIV KOMUNIZMA U RADU EMILA DIRKEMA

U radu se analizira Dirkemova distinkcija između socijalizma i komunizma. Prvi deo teksta sadrži nekoliko važnih crtica o klasiku sociologije, kao i o političkom i intelektualnom kontekstu u kome je on stvarao. Naročit naglasak se stavlja na njegovo proučavanje socijalizma i nameru da ovu politički i intelektualno potentnu ideju jasno razgraniči od sociologije. U drugom delu rada autor daje prikaz interesantnog, ali politički interesno obeleženog, shvatanja odnosa između socijalizma i komunizma u delu Emila Dirkema. Sociologova namera je bila da napravi jasnu distinkciju između dve „spekulativne“ doktrine: socijalizma, kao izrazito moderne pojave, i komunizma, koga smešta u ono što se obično označava kao „utopistička tradicija“.

PERIODIKA

„SOCIJALDEMOKRATSKA“ LEVICA U SRBIJI: AKTERI I MOGUĆNOSTI

U radu nastojimo da, naročito u postizbornoj atmosferi njenog poraza, analitički razložno i „hladno“ odgovorimo na politički i vrednosno visoko kontaminirano pitanje o akterima i šansama „socijaldemokratske“ levice u Srbiji. Pošavši od minimalnog zajedničkog određenja umerene levice, za odgovorom tragamo odgonetajući tri ključne zagonetke. Prvu čini dilema u kojoj je meri socijaldemokratija prihvaćena kao kulturna i vrednosna preferencija u srpskom društvu. Drugo pitanje obuhvata kontroverze oko toga ko čini i/ili treba da čini socijalnu bazu socijaldemokratije u Srbiji. I najzad, treću, ključnu i stratešku „organizacionu“ zagonetku sadrži pitanje da li je moguća evolucija od (fragmentiranih) partija, ali i sindikata i drugih organizacija civilnog društva, ka jedinstvenom pokretu. Na kraju, kao neku vrstu odgovora, ili tek idealtipskog modela, nudimo pet teza o delatnoj postkriznoj socijaldemokratiji.

ç