Ivana S. Damnjanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

PARTICIPATIVNI EKSPERIMENTI U SRBIJI: DEMOKRATSKE INOVACIJE?

Od početka 21. veka u Srbiji je osmišljeno i sprovedeno više eksperimenata koji bi se mogli nedvosmisleno svrstati u kategoriju demokratskih inovacija. Uprkos tome, ovo polje istraživanja je u našoj političkoj nauci relativno nerazvijeno. Namera ovog rada je, stoga, da ponudi jedan okviran pregled inovativnih demokratskih inicijativa u Srbiji, kao početnu tačku za dalja istraživanja. Ovako postavljen cilj podrazumeva prethodno konstruisanje, na osnovu analize relevantne i recentne literature, teorijsko-metodološkog okvira koji bi omogućio identifikaciju i klasifikaciju demokratskih inovacija. Analiza javno dostupnih podataka o demokratskim inovacijama u Srbiji ukazuje na to da se one najčešće sprovode u okviru međunarodno finansiranih projekata, da su prevashodno usmerene na jačanje predstavničke demokratije i da u njima deliberativna komponenta ne dolazi dovoljno do izražaja.

PERIODIKA

POSTOJI LI SAJBERTERORIZAM?

Ekspanzija Interneta i na njemu zasnovanih tehnologija, kao i njihov sve veći uticaj na društvene pojave i procese, doveli su do povećanog zanimanja istraživača za sve fenomene koji su proizašli iz takvog razvoja. Jedan od takvih fenomena je i sajberterorizam, koji zahvaljujući svojim potencijalno razornim posledicama, ali i medijskoj atraktivnosti zaokuplja pažnju velikog broja autora. Uprkos tome, još uvek ne postoji definicija sajberterorizma koja bi bila opšteprihvaćena, kako u akademskim, tako i u političkim krugovima. Stručnjaci se takođe spore oko toga u kojoj meri je opasnost od sajberterorističkog napada realna i bliska. Pri tome se ne dovodi u pitanje tehnička izvodljivost sajberterorističkih akata, koliko osposobljenost danas prisutnih terorističkih organizacija da ih izvedu. Cilj ovog rada je da pokaže da do danas nije bilo napada koji bi se nedvosmisleno mogao nazvati sajberterorističkim, kao i da opasnost od takvog napada nije neposredna, odnosno da je sajberterorizam, kao politički feno­men, još uvek više u domenu potencijalnog, nego aktuelnog.

PERIODIKA

ELEKTRONSKA DEMOKRATIJA (E-DEMOCRACY) KAO MOGUĆNOST DEMOKRATIZACIJE

Koncept elektronske demokratije (e-demokratija, sajber de­mokratka, teledemokratija), iako nije do kraja razjašnjen u okviru političke teorije, neraskidivo je povezan sa konceptom demokratizacije. U dosadašnjoj naučnoj obradi ovog fenomena izvajaju se tehnocentrična i sociocentrična shvatanja. Zastupnici prvog pristupa smatraju da će nove digitalne informaciono-komunikacione tehnologija same po sebi neizbežno dovesti do određenih promena u domenu demokratije i demokratizacije, dok autori koji zastupaju sociocentrična shvatanja insistiraju na tome da posledice tehnologije zavise pre svega od društvenih činilaca. U okviru demokratske teorije sve glavne struje liberalna, komu­nitarna i deliberativna smatraju da bi elektronska demokratija mogla da unapredi demokratski proces. Oni se uglavnom razlikuju po shvatanju osnovnih prednosti elektronske demokratije i poželjnih pravaca njenog razvoja. Zajednički je takođe stav da elektronska demokratija predstavlja značajan potencijal za demokratizaciju na svim nivoima od demokratske tranzicije, preko dalje demokratizacije stabilnih poliarhija, do demokratizacije društva na lokalnom, ali i globalnom planu.

 

PERIODIKA

DRŽAVA I TEHNOLOGIJA

Država je politički činilac koji u najvećoj meri može da utiče (i faktički utiče) na razvoj i širenje tehnologije. Tokom istorije veza između države i tehnologije je uvek bila komplek­sna neki autori zaključuju da je tehnologija imala presudnu ulogu u formiranju država, dok drugi smatraju da država svojim angažmanom odlučujuće oblikuje tehnološki razvoj. Tipovi ovog angažmana mogu da obuhvataju aktivnosti, pre svega zakonodavne, države kao regulatora tehnologije, zatim njenu ulogu kao potrošača, naručioca i finansijera tehnologije i, konačno, delatnost države na planu pravedne raspodele tehnoloških rizika, odnosno predupređivanja i saniranja nepredviđenih posledica tehnologije.

ç