Ilija Kajtez

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za međunarodnu politiku i bezbednost, Univerzitet Union–Nikola Tesla, Beograd

PERIODIKA

MARKSOVO (NE)RAZUMEVANJE SOCIJALNE STRATIFIKACIJE, DRUŠTVENIH KLASA I KLASNE BORBE

U radu se razmatra Marksova teorijska perspektiva u odnosu na pojam društvene stratifikacije, društvene klase i klasne borbe. Društvena klasa se, uopšte uzevši, odnosi na grupe ljudi koji dele sličan društveni ili ekonomski položaj. Od izuzetne je važnosti baviti se teorijskom analizom fenomena klase kao jednog od tri ključna aspekta strukturne nejednakosti. Savremeni kapitalizam ima brojne slabosti i protivrečnosti. Neki autori smatraju da je neoliberalna ideologija već dosegla svoj zenit i da nužno mora da siđe sa istorijske scene. Globalna konkurencija koja čini srž savremenog kapitalizma uzrokuje velike promene. Tri su ključne kategorije koje čine strukturnu nejednakost: klasa, rod i rasa. Marksistička teorijska perspektiva vezano za ovaj društveni fenomen je od izuzetnog značaja kako bismo ga mogli što potpunije i sveobuhvatnije razumeti i shvatiti. Iz marksističke teorijske perspektive, društvena klasa, kao kategorija, predstavlja najdublju i najznačajniju od svih društvenih podela. Marksisti zastupaju stav po kome u većini društvenih uređenja ljudska bića teže da misle i deluju zajedno sa drugima koji imaju isti ili sličan ekonomski položaj, odnosno interes. Prema marksističkom mišljenju, glavni činioci istorije, nisu pojedinci, nego društvene klase. Razumeti prirodu društvene klase i društvene stratifikacije od ključnog je značaja za razumevanje ne samo društvene i političke promene, nego i društvene i političke stvarnosti uopšte. Ipak, treba napomenuti da u okviru same socijalističke tradicije postoji podela u pogledu shvatanja i tumačenja prirode i značaja društvene klase. Sa jedne strane, u marksističkoj tradiciji, klasa je povezana sa ekonomskom moći koja se definiše pre svega odnosom pojedinca prema sredstvima za proizvodnju. Ovaj marksistički dvoklasni model karakteriše nepomirljivi sukob između društvenih klasa koji nužno vodi nasilnom rušenju kapitalizma kroz proletersku revoluciju. Sa druge strane, socijaldemokrate, imaju tendenciju da društvenu klasu definišu u odnosu na društveni dohodak i statusne razlike između ,,belih kragni“ ili nefizičkih radnika (srednja klasa) i ,,plavih kragni“ ili fizičkih radnika (radnička klasa). Iz ove perspektive, napredak socijalizma se povezuje sa ublažavanjem podela na srednju klasu i radničku klasu, koje se sprovodi kroz ekonomsku i društvenu intervenciju. Ipak, od sredine XX-og veka slabi teorijsko interesovanje za analizom klase. To je u velikoj meri posledica sve nižeg nivoa klasne moći, solidarnosti i kohezije, fizičkog smanjivanja tradicionalne radničke klase, opadanju klasičnih industrija zasnovanih na fizičkom radu, sve masovnije proizvodnje i potrošnje, rasta javnog sektora, povećanje ženske radne snage.

PERIODIKA

IDEOLOGIJA I PROPAGANDA KAO MASMEDIJSKA SREDSTVA GEOPOLITIKE I NJIHOV UTICAJ NA BALKAN

Ideološko i propagandno delovanje spadaju među najefikasnija sredstva u politici, koja ce primenom digitalnih medija na planetarnom nivou rasprostiru neverovat­nom brzinom. Ideologija podrazumeva “tvrde” ciljeve: osvajanje, kontrolu u potčinjavanje ljudi, država, regiona. U ranoj fazi obično je koristila sredstva čije je dejstvo bilo očigledno, da bi ce polako okretala suptilnijim metodama medijske i PR prirode. Otpočinjanjem hladnog pata metode “mekane sile ” dobijaju na značaju u evropskom prostoru, posebno na Balkanu. Jedan od razloga može biti što je tadašnja Jugoslavija strukturom bila pogodno tlo izmešanih kultura, nacija, vera, tradicije. U strateškom smislu ona je decenijama bila tampon zona dva vojno-politička bloka (Varšavskog pakta i NATO-a), ali i jedna od vodećih zemalja pokreta nesvrstanih. Rad analizira kako je ovaj proces, dobrim delom iskristalizovan upravo krajem XX veka kroz proces razgradnje SFRJ, i od strane velikih sila postao jedan od najkorišćenijih u međunarodnim odnosima, kao i njegov današnji uticaj na region Balkana.

PERIODIKA

BERKOV DOPRINOS TEORIJI PRAVEDNOG RATA I RAZUMEVANЈU PROBLEMA LEGITIMNOSTI VOJNIH REŽIMA

Edmund Berk može da se svrsta među one političke filozofe kojima je u središtu interesovanja bilo bavljenje političkom praksom, koji su svojim teorijskim opservacijama uzvisili tu praksu, dali joj specifični tonus zbog kog njihovo bavljenje politikom, bilo kao naukom ili kao društvenom delatnošću, predstavlja izvor inspiracija i to ne samo za njihove savremenike, nego i za nas danas. Delo Edmunda Berka karakteristično je po tome što je on imao specifičan pristup društvenim pojavama i procesima, koji je, kako su to nezavisno jedan od drugoga primetili Slobodan Jovanović i Džefri Hart, u svojoj biti sociološki. Upravo je takav pristup omogućio Berku da predvidi tok Francuske revolucije. U radu se analiziraju Berkovi stavovi o pravednom ratu, društvenom osamostaljenju vojske i politizaciji vojske, s ciljem da se ukaže na Berkov doprinos razumevanju fenomena rata i vojske kao društvene institucije, kao i na one aspekte Berkove misli o vojsci koji su još uvek aktuelni. Berk je pošao od pretpostavke da je pravedan rat koji se vodi po nužnosti, prihvatio je zahtev za moralnošću rata, ali je uveo i procenu probitačnosti ratovanja kao kriterijum pravednosti rata i povezao ove kriterijume u neraskidivu celinu. Berkova razmišljanja o pobunjenoj i politizovanoj vojsci bliska su velikim politikolozima XX i XXI veka kao što su Robert Dal i Đovani Sartori.

ç