Igor Janev

Iskustvo

Од XXXX запослен у Институту за политичке студије

Специјални саветник Министра спољних послова Републике Македоније

2001-2002

Edukacija

Флечерова школа права и дипломатије, Универзитет Тафтс (The Fletcher School of Law and Diplomacy at Tufts University), Масачусетс, САД

Постдокторске студије

1995-1996

Школа спољне политике Универзитета Џорџтаун (Edmund A. Walsh School of Foreign Service, Georgetown University), САД

Постдокторска специјализација

1995

Одељење за владу и спољне послове Универзитета у Вирџинији (Woodrow Wilson Department of Politics, University of Virginia), САД

Постдокторске студије

1994

Правни факултет Универзитета у Скопљу

Докторске студије

1994

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Магистарске студије

1991

Факултет музичке уметности Универзитета у Београду

Основне студије

1987

Dr Igor Janev je naučni savetnik u Institutu za političke studije, član redakcija naučnih časopisa Srpska politička misao i Politička revija. Objavio više desetina naučnih radova i monografija, od kojih su najskorije: “Međunarodno pravo i međunarodni odnosi” (u izdanju Instituta za političke studije, 2012), Diplomatija (Institut za političke studije, 2013) i Uvod u diplomatiju (AGM knjiga, 2015). Član je Američkog društva za međunarodno pravo, Akademskog saveta za sistem UN-a i NJujorške akademije nauka.

PERIODIKA

TEORIJE O DRŽAVI KOJE IMPLICIRAJU ESENCIJALNOST POVEZIVANJA SA DRUGIM MEĐUNARODNO-PRAVNIM SUBJEKTIMA

U ovom radu razmatramo državne teorije koje se oslanjaju na suverenu interakciju države sa drugim državama, čime se ispoljava suverenitet i samo-definiše država. Državna teorija interakcije i svojevrsnog samo-određenja kroz interakciju uspostavlja najpre međunarodno-pravni subjektivitet (pored unutrašnje-pravnog koji nastaje kasnije) i nadalje ovakav entitet sa određenim pravnim i političkim kapacitetima određuje i razvija elemente i dimenzije svog državnog interesa. Nacionalni interes jednog međunarodnog lica (ili subjekta) odlikuje se uvek spoljnom politikom prema drugim međunarodno-pravnim licima odnosno, u užem smislu, prema državama koje takođe interaguju (tj. imaju diplomatski kapacitet). Ovakve teorije o samoodređenju države kroz međunarodnu državnu interakciju, gde državni ili nacionalni interes ima bazičnu ulogu, imaju posebno mesto u redefinisanju političke teorije države i prava.

PERIODIKA

NEZAKONITOST REZOLUCIJA KOJIMA JE OSNOVAN TRIBUNAL ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU I LEK ZA PROGLAŠAVANJE OVIH ODLUKA NEZAKONITIM

U ovom radu dokazujemo nezakonitost Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Ovo dokazujemo analizom zakonitosti rezolucija kojima je ovaj Tribunal osnovan. Tu je upotrebljena logika vezana za dokazivanje pravnih normi i njihovih osobina u slučajevima članova 4-6. Povelje. Princip egzostivnosti i izričite interpretacije našao je ovde posebno mesto u interpretaciji članova Glave VII Povelje. Na bazi analize članova 41. i 42. Povelje dokazujemo da su UN počinile ultra vires akt osnivanjem Tribunala. S ovim u vezi, predlaže se lek u vidu provere zakonitosti rezolucija kojima je ovaj Tribunal osnovan, postavljanjem pitanja, posred­stvom glavnog UN organa, Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

PERIODIKA

OSNOVE POLITIČKOG SISTEMA EVROPSKE UNIJE

U ovom radu izložićemo važnije aspekte ustavnog prava Evropske Unije sadržanog u Ugovoru o Ustavu za Evropu. Ovaj će biti analiziran u svetlu bitnih istorijskih izmena u institucionalno-pravnom si­stemu Evropske Unije. U političko-pravnoj analizi posebno mesto je dato odnosu organa Unije i odnosu unutrašnjeg prava članica Unije i prava Unije (kao celine-subjekta). Osnovna hipoteza koju postavljamo je da u Ustavu EU postoji demokratski “deficit” ukorenjen u sistemskim odredbama i normama s težnjom da se favorizuju interesi manjeg broja vodećih država.

PERIODIKA

SOCIJALNA DRŽAVA I POLITIKA NA LOKALNOM NIVOU U EU

Rad koji je ovde predstavljen sadrži klasifikaciju osnovnih usmerenja u profilisanju socijalne politi­ke u Evropskoj Uniji. Ovde je pokušano da se deriviraju opštiji modeli socijalne politike koje nalazimo u okviru članstva Evropske Unije. Veći broj usmerenja vezanih za praktične politike svedeni su na jednostavniju klasifikaciju osnovnih modela socijalne politike. S ovim modelima u vezi doneti su i opšti zaključci u vezi potrebnih rekonstrukcija usmerenih ka jedinstvenoj socijalnoj politici Evropske Unije. Nužnost centralizovanie socijalne politike u Uniji proizlazi iz kretanja ka višem stepenu ekonomske integracije i profilisanju objedinjenije zajedničke ekonomske politike koja ima dejstvo na (socijalnu sferu) populaciju Evropske Unije.

PERIODIKA

UREĐENJE VLASTI U USTAVU SRBIJE

U ovom radu izložena je ustavna struktura vlasti koja je izražena u tekstu Ustava Srbije. Ona otkriva inovativne elemente, kao i elemente koje je moguće kritikovati. Kao što je pokazano, određene opštije formulacije položaja poslanika u odnosu na svoju stranku i raspolaganje mandatima unose mogućnost dobronamerne kritike u okviru dela ustavnog teksta koji povezuje njihove mandate sa partijskim poretkom.

PERIODIKA

POJAM I DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I TEORIJA RELACIONIZMA U RAZMATRANJU BEZBEDNOSTI

Svrha ovog rada je da se identifikuju i podvrgnu odgovarajućoj metodologiji najbitnije teorije bezbednosti. Istraživanjem komparativnog vida klasične i savremene teorije, došlo se do zaključka da pojam bezbednosti najpodesnije određuju savremeni međunarodni koncepti. Neoliberalizam i Neorelizam postepeno dovode do zaključka o potrebi uključivanja sistemskog aspekta u cilju dopune osnovnih varijabli kolektivnim zavisnim promenljivima. Bezbednost se ovde može sagledati kao multivarijantna pojava koja se može izučavati operacionim istraživanjima, a posebno oblicima programiranja. Kritikom postojećih grupa teorija, uključujući i sistemski pravac, dolazi se do zaključka da je najkonzistentniji način definisanja bezbednosti, onaj koji uokviruje nova Relacionistička filozofija i metodologija.

 

PERIODIKA

INTEGRISANJE U ŠIRE EKONOMSKE STRUKTURE I KAPACITET DRŽAVE ZA EKONOMSKE INTEGRACIJE

U ovom radu je prikazan pravac ekonomske teorije vezan za procenjivanje efekata od trgovine, sa posebnim osvrtom na merenje kapaciteta države za integrisanje u ekonomsku uniju. Analiza započinje Smit-Rikardovim modelom komparatovnih prednosti i završava teorijom kapaciteta za pridruživanje uniji koji bi bio prihvatljiv za statističku obradu kod država koje mogu da mere agregatni nacionalni profit zemlje. Kao što je pokazano, već teorija komparativnih troškova pokazuje da trgovinsko povezivanje predstavlja saradnju koja se može smatrati pretečom ekonomskog integrisanja kao bližim i integrisanijim vidom te iste saradnje koja je dobila novu formu objedinjenog tržišnog prostora. Posle preteča integrativnih teorija kod Smita, Rikarda i Mila, teorija saradnje se ekspanduje kroz nove eko­nomske elemente i relacije. Njima se dopunjuje znanje o ekonomskoj sili i motivima od značaja za približavanje država. Nikolson i Graham ukazuju na značaj veličine državne ekonomije i teritorije za odrđivanje ekonomskih prednosti i troškova. Po Nikolso­nu odnosi razmene tendiraće unutrašnjim odnosima razmene veće države. Shvatanju Nikolsona priklanja se Bestebl i Maršal. Prema Grahamu bitni faktori za raspodelu dobiti su: 1) geografska dimenzija države; 2) demografska dimenzija države; i 3) ekonomsko trgovinska dimenzija države (tržište, proizvodnja, dohodak, i posebno dohodak per kapita). Slabije razvijene države će uz veće troškove, prema ovom konceptu, moći da transformišu svoju ekonomiju nego razvijene države. Po Grahamu slabije razvijene države nemaju iste mogućnosti efikasnije diverzifikacije i njihov razvoj zavisi od preorjentacije proizvodnje na izvoz, a post-trgovinski odnos razmene predstavlja osnovni pokazatelj efikasnosti. Haberler je povezao princip oportunih troškova i marginalnih troškova. Marginalni troškovi su troškovi potrebni za proizvođenje jednog dodatnog (u odnosu na postojeći obseg proizvodnje) proizvoda. Jedinični prirast bitniji je od prosečnog rasta i on određuje cene roba i efikasnost. Dalje, Ohlin-Hekšerov model upućuje na zaključak o potrebi analize prednosti i trgovinskih performansi pri razmatranju kapaciteta za integracije. Ovde se komprativne pred­nosti redefinišu efektima mobilnosti faktora, koji tendiraju ka izjednačenju cena u nekoj ekonomskoj zajednici. Kejnsov model veze investiranja ili trošenja generalno ukazuje na kapacitet nacionalnog tržišta koji je izražen kroz dohodak. Kod merenja integrativnog kapaciteta bilo koje ekonomije koja treba da se priključi grupi ekonomskih tržišta koje funkcionišu kao jedno tržište, dohodak te nacionalne ekonomije određuje mogućnost potrošnje takve privrede koja ukoliko uđe u integrcionu celinu povećava ukupnu visinu potršnje. Po Mahlupu povećanje dohotka od promene izvoza dovešće (u zavisnosti od marginalne sklonosti uvozu i marginalne sklonosti štednje) do novog dohotka kroz ciklusna ponavljanja koja će smanjivati nov prinos do skoro nulte vrednosti. Umanjenje izvoza, kao i investicija dovo­di do suprotnog efekta (više nego proporcionalnog) umanjenja nacionalnog dohotka. Kapacitet za integrisnje neke privrede je, kako ovde zaključujemo, posebno zavisan od uvoznog kapaciteta zemlje koja se integriše, kao i u odnosu na ovu državu uvoznog kapciteta grupe država koje predstavljaju carinsku ili ekonomsku uniju. Uvozni kapacitet ekonomske integracije unije predstavljaće izvozni kapacitet države koja je predmet mogućeg priključenja ovakvoj zajednici. Na posletku, kroz razmatranje ostalih teorija došlo se do definicije ekonomskog kapaciteta koja je bila predmet našeg rada. Kapacitet države priključenju je sposobnost da neka država promeni visinu njene profitne marže ili njenog modifikovanog vida (Pi-ex-post -Pi-exante) / Ptot Ki pri prelasku u vezano integrativno stanje. Sposobnost da se promeni marža pri vezvanju (oblika Pi / Pi-tot je kapacitet države za integra­tivno stanje obeležen Ki. Pi-tot ovde predstavlja agregatni nacionalni profit državne ekonomije.

PERIODIKA

DEMOKRATSKI KAPACITETI SRBIJE U PROCESU PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI

Predmet ovog rada je merenje institucionalnog kapaciteta Srbije za reforme. Reforme institucija Srbije su ovde vezane za zahteve približavanja Evropskoj uniji. Pretpostavljajući da postoji linearna korelacija između jačine kapaciteta institucija i sposobnosti za njihovo menjanje, kapacitet institucija izražavamo kao odnos agregatnog obima institucija koji se može promeniti u vremenu. Ana­lizom dinamike promene institucija u okviru ovog istraživanja, došli smo do zaključaka o opštem institutcionalnom kapacitetu Srbije, koji je li­nearno korelisan sa reformskim institucionalnim kapacitetom. Ovaj kapacitet je u slučaju Srbije, kao što zaključujemo, veoma visok.

PERIODIKA

OKVIRI SAVREMENE DIPLOMATSKE DOKTRINE I KRITERIJUMI KLASIFIKACIJE DIPLOMATSKE TEORIJE

U ovom radu je izvršena analiza i razmatranje teorijskog razgraničenja doktrine i teorije diplomatije od drugih teorija u okviru spoljno-političke i međunarodno-političke metodologije i teorije. Opšti predmet analitičko-sintetičkog razmatranja diplomatskih pojava i klasifikacija je vezan za disciplinu uvod u diplomatiju ili opštu metodologiju diplomatije. Poseban naglasak je stavljen na doktrinarnu klasifikaciju savremene diplomatije i praktične funkcije ovog vida pravno-političkog delovanja.

PERIODIKA

OSNOVI INTELEKTUALNE SVOJINE I PROBLEM NJENE DEFINICIJE

Ovo istraživanje razmatra međunarodnu zaštitu intelektualne svojine. Analiza ukazuje na razvijenost propisa na međunarodnom planu i daje presek važnijih ugovora u ovoj sferi. Prezentovani su instrumenti od Pariske konvencije doSporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine TRIPS. Došlo se do zaključivanja da treba bliže definisati osnovne pojmove intelektualne svojine i prava nad njom.

 

PERIODIKA

MEĐUNARODNA LIBERALNA IDEOLOGIJA I DOKTRINA NEOLIBERALIZMA U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA

U ovom radu se razmatra razvoj teorije međunarodnih odnosa u sferama politike, prava i ekonomije. Nastoji se da se pronađu zajednički aspekti u njihovom kretanju. Cilj je doći do zaključaka o potrebi inoviranja metodologije naučnog rada u ovim disciplinama nauke.

PERIODIKA

BRISELSKI SPORAZUM I PROBLEM VIRTUELNOG PRIZNANJA KOSOVA I METOHIJE

U ovom radu vrši se pravna i politička analiza Briselskog sporazuma i posledica ovog akta. Ova analiza daje i presek međunarodnih uslova u kojima je ovaj akt nastao. Utvrđeno je da su bezbednosni međunarodni pritisci, uz stalne unutrašnje pritiske, a posebno narušena situacija na Kosovu i Metohiji (KiM) rezultirale Briselskim sporazumom, koji je jedan od najnepovoljnijih aranžmana koje je Srbija ikada zaključila. Pravna analiza je pokazala da ovaj dokument i pored značajnog broja međudržavnih elemenata, ipak nije međunarodni ugovor. Pokazalo se da nedostaje samo jedan osnovni elemenat za tumačenje ovog akta kao međunarodnog sporazuma. Nedostaje implicitna saglasnost (kao i eksplicitno data saglasnost) da se ovde radi o međudržavnom (međunarodnom) aktu. Isto, tu nedostaje i implicitna i eksplcitna saglasnost da se drugi subjekt prizna kao država do de jure, pa ni de facto priznanja, ali je ipak zaključen akt koji obiluje međunarodno pravnim dimenzijama. Ovakav akt, kao što je primećeno predstavlja presedan međunarodnog - ugovornog prava. Sa političkog stanovišta, zaključeno je da sporazum otvara i daje određene mogućnosti da se Srbija u Ujedinjenim nacijama bori protiv priznavanja i učlanjenja „Kosova“ u Ujedinjene Nacije. Ovde stoga postoji prostor za dalju političku borbu u univerzalnim međunarodnim organizacijama, kako bi se zaštitila nacionalna bezbednost Srbije i najviši interesi države.

ç