Hatidža Beriša

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Ministarstvo odbrane RS

PERIODIKA

VERSKI SUKOB U BOSNI I HERCEGOVINI I POSLEDICE PO BEZBEDNOST

Međuetničke napetosti koje su na teritoriji BiH kulminirale ratnim sukobima 1992-1995. godine bile su, po mnogim mišljenjima, potencirane i religioznim nabojima i simbolizmom, a dinamika i intenzitet sukoba je bio dodatno podržan verskim elementom. S obzirom na izuzetan uticaj koje verske zajednice imaju na prostoru Zapadnog Balkana, potrebno je objasniti uzroke nastanka ovog fenomena i negativne posledice takvih odnosa koji su još i dalje snažno prisutni. Cilj rada je da se kroz istorijski pregled geneze i uzroka, daju odgovori na pitanja, da li je u BiH došlo do verskog sukoba zbog koga je ugrožena njena bezbednost? Kolika je bila uloga religije i verskih zajednica pri eskalaciji sukoba, i da li je ugrožavanje bezbednosti bilo isključivo na verskoj osnovi? Ukazuje se na neophodnost objektivnog sagledavanja izazova, rizika i pretnji koji mogu da utiču na razvoj multikulturalnog i multireligijskog bosanskohercegovačkog društva i bezbednosti BiH. Jasno je da bez aktivnog pozitivnog odnosa verskih zajednica, istinski suživot i pomirenje nisu mogući, pa stoga ističu njihovu veliku odgovornost i uticaj na stanje bezbednosti BiH.

PERIODIKA

ZAJEDNIČKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA EVROPSKE UNIJE - IZMEĐU MEKE I TVRDE MOĆI

Sprovođenjem Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike zasnovane na zajednički utvrđenim principima, mehanizmima i institucijama Evropska unija želi preuzme veću odgovornost i ulogu u evropskoj bezbednosti i odbrani i ojača svoj uticaj i ugled u rešavanju brojnih pitanja u pogledu mira i bezbednosti u svetu. Upravo oslonac na tvrdu, meku i normativnu moć čini Evropsku uniju respektibilnim faktorom u odnosu na druge nadnacionalne organizacije. EU unutrašnjom transformacijom namerava da, kroz pragmatičan pristup, iskoristi komparativnu prednost u kapitalizovanju meke moći u odnosu na NATO, kao i da ispolji značajniji vojno-civilni potencijal za očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu. Takođe želi da novim i potencijalnim članicama Evropske unije nametne zajedničke normativne okvire i vrednosti za koje se zalaže kako bi ojačala svoje pozicije u uvećala svoju moć za delovanje na međunarodnom planu. U tom kontekstu analiza pokazatelja meke moći Nemačke, vodeće članice Evropske Unije i Srbije, kandidata za učlanjenje u EU, ukazuje na važnost ovog segmenta moći posebno imajući u vidu dugoročne aspiracije Republike Srbije ka punopravnom članstvu EU.

PERIODIKA

GLOBALNI DŽIHADIZAM – TEORIJSKA POLAZIŠTA SUPROTSTAVLJANЈA PRETNJI

Džihadizam kao ideološki i politički pokret predstavlja globalnu pretnju za međunarodni svetski poredak i demokratske vrednosti savremenog društva. Upravo zbog svoje bliskosti sa Islamizmom i Islamskim fundamentalizmom, nerazumevanja zapadnog, prevashodno hrišćanskog i sekularizovanog društva, pogrešne i nesmotrene politike velikih sila u regionu Bliskog Istoka i Severne Afrike, džihadizam je nošen talasom globalizacije poprimio neslućene razmere. Zamrznuti sukobi na prostoru Bliskog istoka i Afrike, dugotrajna politička i društvena tranzicija, loše ekonomske reforme i varvarska privatizacija potpomognuta korupcijom i organizovanim kriminalom, proizveli su velika društveno-ekonomska raslojavanja i nedostatak predvidive društvene perspektive posebno za manjinske i ugrožene društvene grupe. Time su stvoreni povoljni preduslovi za regrutaciju i mobilizaciju nezadovoljnih i razočaranih pojedinaca od strane islamskih džihadista. U radu će se razmatrati teorijska polazišta koncepta za suprotstavljanje globalnom džihadizmu, koji podrazumeva sveobuhvatno i dugoročno angažovanje države i društva u borbi protiv ove globalne pretnje.

PERIODIKA

ODNOS RUSKE FEDERACIJE, SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA I NATO PREMA VOJNOJ NEUTRALNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Svaka država na svetu u obavezi je da sagledava i procenjuje izazove, rizike i pretnje po njenu bezbednost. Na osnovu te procene i Republika Srbija usklađuje svoje spoljnopolitičke aktivnosti sa državama koje imaju interes izgradnje stabilne bezbednosti na svim nivoima. U političko-bezbednosnom smislu pokazalo se da su male države pokušavale da osiguraju sopstvenu bezbednost i kroz participiranje u vojnim savezima. Kao vojno neutralna zemlja Srbija se opredelila za saradnju i sa NATO savezom i sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čime se njen političko-bezbednosni položaj znatno usložio. Međutim, osnovni političko-bezbednosni problem Srbije jeste, što i dalje pokušava da sprovodi Jugoslovensku strategiju „balansiranja“ koja je bila delotvorna u bipolarnom svetu i za vreme „Hladnog rata“. Analizom Ustava i drugih zakonskih i podzakonskih akata uočava se da je Republika Srbija u Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka od 26. decembra 2007. godine unela i pasus o vojnoj neutralnosti Srbije.Ovoj odluci nije prethodila javna i stručna rasprava, shodno demokratskoj praksi, i ovako bitna odluka doneta je u jednoj rečenici, u dokumentu koji se načelno odnosi na nešto drugo. Osim toga, neutralnost se ne spominje ni u drugim zakonskim i podzakonskim aktima, pa je činjenica da je čitava spoljnopolitička i bezbednosna orijentacija države definisana samo jednom proširenom rečenicom.

ç