Goran V. Nikolić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Viši naučni saradnik, Institut za evropske studije, Beograd

PERIODIKA

EKONOMIJA KAO DEZINTEGRATIVNI ILI INTEGRATIVNI FAKTOR DRŽAVE?

Referentne analize ukazuju da su glavni uzroci ne­stanka i nastanka država u novovekovnoj istoriji uglavnom nacionalni, religiozni, kulturološki, te da ekonomski faktor ima manji uticaj. Pri analizi ekonomskih argumenata za i protiv secesije krucijalna je procena efekata razdruživanja u kratkom i dugom roku. Sumarna analiza ne ide na ruku independistima; naime pokazuje se da secesija košta, odnosno da ima sasvim izvesne gubitke dok su dobici u dugom roku neizvesni što, uz inherentnu nesklonost eko­nomskih aktera ka riziku, sugeriše da je lakše mobilisati snage za "status kvo". Naime, veliki broj studija ukazuje da je upravo ekonomija bila jedan od integrativnih činilaca, odnosno da secesionistički pokreti, usled anticipiranih visokih troškova za njihove rezidente, nisu uspevali u industrijalizovanim i demokratskim zemljama, u kojima postoje razrađeni mehanizmi mirnog rešavanja konfliktnih interesa. Velike zemlje uživaju ekonomske prednosti zbog toga što politički determinisane granice određuju veličinu tržišta. Ako postoji slobodna trgovina i globalno tržište, čak i relativno male kulturalne, lingvističke i etničke grupe mogu imati koristi od kreiranja sopstvenih pravnih i političkih jurisdikcija. U svakom slučaju, istorija stvaranja i secesija nacija-država je pod uticajem trgovinskog režima.

PERIODIKA

UTICAJ EKONOMSKE KRIZE NA REBALANSIRANJE GLOBALNE MOĆI (Svet u drugoj deceniji 21. veka)

Na početku 21. veka svet prolazi kroz turbulentne geopolitičke promene. Finansijska, a potom i ekonomska, kriza krajem 2000-ih dramatično potkopova postojeće globalne obrasce moći. Svet ulazi u neku vrstu multipolarnog međunarodnog sistema. Na delu je difuzija globalne moći, njena preraspodela na kapilarni način. SAD još uvek ima ubedljivo najveću privredu, obim vojne moći u poređenju sa onom kod potencijalnih protivnika je neuporedivo veći, stepen političkog uticaja u međunarodnom sistemu je bez presedana. Međutim, kineski vojni izdaci će sredinom sledeće decenije prestići američke, ekonomska moć te zemlje će još ranije prevazići američku, politički uticaj SAD će ostati snažan, ali ni izbliza kao danas. Budući da je, borem formalno, inaugurisana viševektorska politika naše zemlje, tzv. oslanjanje na četiri stuba svetske moći, promene na globalnoj ravni su od povećanog značaja za kreatore domaće politike.

PERIODIKA

GLOBALNI POLOŽAJ EU - POLITIČKI I EKONOMSKI ASPEKTI

Finansijska kriza je Evropu pogurala ka introspek­ciji, ka reviziji sopstvenog ekonomskog poretka i odnosa i posledičio smanjila volju za promišljanjem svog spoljno-političkog položaja. Uključivanje u svetske privredne tokove radne snage većeg broja zemalja, pre svih Kine, Indije, Brazi­la, resurgencija Rusije u finansijskom i vojnom smislu, njihov sveukupni političko-ekonomski rast nužno je doveo do relativnog opadanja moći tradicionalnih zapadnih sila. U ovom radu je izneta kvantitativna analiza aktuelnih ekonomskih trendova koji govore u prilog tezi o relativnom ekonomskom padu, kao i presek spoljno-političkog položaja EU. Rad takođe pokazuje da dosadašnji model uticaja pu­tem projekcije normativne moći ne daje željene rezultate niti pruža mogućnosti razvoja usled specifične geneze i razvoja post-kolonijalnog i post-imperijalnog sveta.

PERIODIKA

KADA ĆE KINESKA EKONOMIJA PRESTIĆI AMERIČKU?

Prvi put u modernoj istoriji jedna nezapadna država, Kina, postala je prva industrijska sila sveta i najveći globalni izvoznik. Srednjoročno posmatrano, globalni fi­nansijski sistem se kreće ka multi-valutnom sistemu, gde će dolar postati samo jedna od nekoliko valuta koje će deliti međunarodnu ulogu. Referentne projekcije pokazuju da će ekonomija Kine prestići američku već početnom 20-ih godina ovog veka, i Velika recesija 2007-08. samo je ubrzala ove procese. Međutim, SAD će izvesno još decenijama zadržati tehnološki superiornu privredu, obim vojne moći u poređenju sa onom kod potencijalnih protivnika će ostati neuporedivo veći, dok je stepen političkog uticaja u međunarodnim odnosima bez presedana.

PERIODIKA

POZICIJA RUSIJE U GLOBALNOJ EKONOMIJI

Nakon snažnog rasta u periodu 1998-2008 i recesije tokom 2009. ruska ekonomija je postigla umeren rast u periodu 2010-2012. Potom je detektovan spor rast (1,3%) u 2013, dok su projekcije za 2014. povećanje BDP od samo 0,2%. Trenutno se ruska privreda suočava s mogućnošću sankcija i stagnacije što bi moglo potrajati i duže od tri godine. Rublja je izgubila 1/4 svoje vrednosti od sredine 2014, zaključno sa krajem te godine. U baznom scenario ruske centralne banke očekuje se praktično nulti rast u 2015. i 2016, sa veoma skromnim oporavkom od 1,6% u 2017. Čak i pre eskalacije krize u Ukrajini, privreda Rusije je relativio loše funkcionisala, ukazujući kako model rasta zasnovan na iz­vozu energenata dobrim delom nije efektivan. U skladu sa MMF, mereno po kupovnoj moći, Rusija 2014 ima BDP od 2,6 hiljada milijardi dolara (oko 18,4 hiljada dolara per capita), te je njen udeo u svetskoj proizvodnji 3,4%, što je blag pad u odnosu na prethodne godine, a projekcije ukazuju da će se taj trend nastaviti. Po tržišnim kursevima Rusija čini 2,8% svetskog BDP.

 

PERIODIKA

UTICAJ SANKCIJA I PADA CENA NAFTE NA RUSKU PRIVREDU

Nakon održavanja minimalnog rasta u 2014, privreda Rusije će zabeležiti duboku recesiju 2015, nakon čega sledi stabilizacija 2016, sa verovatnim jenjavanjem geopolitičkih tenzija. Trend pada privrednog rasta u Rusiji pogoršava se usled kombinovanog efekta kolapsa cene nafte i ekonomskih sankcija, koje su dovele do drastične depresijacije rublje, snažnih finansijskih pritisaka na bankarski sektor i kompanije i pogoršanih ekonomskih očekivanja. Usporavanje rasta je posledica oštrog pada investicija i usporavanja privatne potrošnje, te snažnog ubrzanja odliva kapitala, povećanih troškova kreditiranja i rasta inflacije. Izvesno je da će ruska privreda morati da pretrpi težak period adaptacije pre nego što dođe na novu (nižu) ravnotežnu tačku. Međunarodne devizne rezerve Rusije pale su za 24,4% u 2014, na 385 milijardi dolara 1. januara 2015. Dodatno, devizne rezerve smanjene su za 16 milijardi dolara od početka godine, zaključno sa krajem oktobra 2015. Inflacija je u prvih deset meseci 2015. iznosila visokih 11,2%. Konačno stabilizovana rublja je izgubila skoro petinu svoje vrednosti prema evru u poslednjih 12 meseci, zaključno sa novembrom 2015, dok je pad u odnosu na dolar bio još snažniji. Neto odliv kapitala iz zemllje odstrane kompanija i banaka dostigao je 151,5 milijardi dolara u 2014, dok se predviđa da će on ostati visok i tokom 2015 (70 milijardi dolara). Zapadne sankcije i njihov uticaj na finansiranje korporacija predstavljaju veću pretnju proizvodnji nafte Rusije nego sama niska cena nafte, zaključak je martovskog (2015) izveštaja Ficha, svetske rejting agencije. Ruske naftne kompanije mogu izdržati i cenu od 55 dolara za barel nekoliko godina, ali ako se pristup finansiranju ne popravi i ograničenja izvoza ostanu, proizvođači neće moći da preduzmu investicije koje su potrebne za održavanje proizvodnje srednjoročno. Ovo je posebno važno jer oko polovine budžeta Rusije čine prihodi vezani sa energente. Inače, poslednjih meseci Rusija je smanjivala izvoz sirove nafte i umesto toga dobar deo produkcije slala domaćim rafinerijama, što donosi više stope prinosa nego prodaja sirove nafte na svetskom tržištu po tekućim niskim cenama.

ç