Emina V. Borjanić Bolić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka

PERIODIKA

MODEL ZAŠTITE DECE ZASNOVAN NA ZNANЈIMA O TRAUMI

Praksa u sistemu socijalne zaštite dece i mladih bude zasnovana na znanjima o trau mi. Istraživači su u zadnje dve decenije došli do saznanja da je rasprostranjenost onih koji su doživeli traumatizaciju u detinjstvu veća nego što se prvobitno mislilo. Trauma koja je doživljena u najranijoj dobi, može ostaviti posledice na celokupan život pojedinca i to kroz ceo životni vek, u vidu zdravstvenih i socijalnih problema. Statistički podaci u SAD-u, u ustanovama mentalnog zdravlja pokazuju da ne tretirana trauma nastala u detinjstvu ima veliku verovatnoću da u odraslom dobu rezultira nekim od oblika bolesti zavisnosti, mentalnim problemima kao što su depresija, anksioznost ili fizičkim problemima kao što su problemi sa spavanjem, problemi sa kontrolom impulsa i sl. Pored toga utvrđena je rana traumatizacija i kod odraslih sa poremećenom seksualnošću, kao i kod seksualnih prestupnika. Iz ovih razloga profesionalci u sistemu socijalne zaštite treba da poznaju principe zaštite zasnovana na znanjima o traumi. Mnoga deca i mladi traumatizovani su od drugih ljudi, namerno, kontinuirano, kroz duži vremenski period. Socijalni radnici koji razumeju traumu, senzitivni su na teškoće korisnika i adekvatno prepoznaju njihove reakcije.

PERIODIKA

VIKARIJSKA TRAUMATIZACIJA I PROFESIONALCI U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE DECE I MLADIH

U ovom radu analiziraćemo dobijene rezultate istraživanja kako bismo izveli zaključke o tome da li postoje razlike u prisustvu pokazatelja vikarijske traume kod zaposlenih u različitim institucijama sistema socijalne zaštite u Beogradu, i da li ta različitost ima neke veze sa vremenom provedenim u neposrednom radu sa korisnicima usluga. Vikarijska traumatizacija predstavlja jedan od profesionalnih rizika kod profesionalaca u socijalnoj zaštiti dece i mladih. Deca i mladi sa kojima ovi profesionalci rade često su traumatizovani usled svedočenja nasilju u porodici, zanemarivanja i zlostavljanja od strane najbližih, a traume koje nastaju delovanjem ljudi teško se prevazilaze. Ovaj rad je nastao na osnovu istraživanja koje je sprovedeno u okviru doktorske disertacije autorke. Istraživanje je sprovedeno u Beogradu u Gradskom centru za socijalni rad (GCSR), Centru za porodični smeštaj i usvojenje (CPSU), Centru za zaštitu odojčadi dece i omladine (CZODO) i Prihvatilištu za decu sa prihvatnom stanicom. Rezultati istraživanja pokazali su prisustvo vikarijske traume u značajnoj meri kod profesionalaca, posebno kod zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad, dok vreme provedeno u direktnom radu sa korisnicima usluga nije pokazalo važnost u doprinosu nastanka vikarijske traume. Vikarijska trauma je koncept za koji se dugo smatralo da nema veze sa profesionalcima u sistemu socijalne zaštite, a ovim radom želimo da ukažemo na potrebu da se proučavanju i istraživanju vikarijske traumatizacije mora pristupiti na drugačiji način nego do sada.

ç