Dušan Proroković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

POGLED NA SRBIJU IZ OKVIRA EVROATLANTIZMA KAO GEOPOLITIČKOG KONCEPTA: ZAŠTO SRPSKI INTERESI NISU PODUDARNI SA AMERIČKIM CILJEVIMA?

Evroatlantizam kao geopolitički kocept predstavlja okrilje za sprovođenje dugoročno postavljenih ciljeva atlantizma u kontinentalnoj Evropi. U tom kontekstu se prepoznaju dva najvažnija cilja: prvi je dalja geopolitička izolacija Rusije, a drugi sprečavanje bilo kakvog strateškog partnerstva Rusije i Nemačke. Ovo je za Srbiju nepovoljno, s obzirom na težnje da se sa Rusijom održe najbolji mogući odnosi i proklamovani cilj o članstvu u EU. Rad se sastoji iz četiri dela. U prvom delu se objašnjava istorijski razvoj teorije atlantizma. Drugi deo je posvećen analizi pokušaja definisanja novog sadržaja evroatlantizma tokom poslednjih dvadeset godina. Odnos evroatlantizma prema Srbiji, uz osvrt na Inicijativu tri mora predstavljen je u trećem delu. Poslednji deo su zaključna razmatranja.

PERIODIKA

ZAŠTO JE EU (GEO)POLITIČKI NESAMOSTALNA?

Ovaj rad se bavi trenutnim položajem EU u odnosu na SAD i NATO. Doprinos SAD i NATO formiranju EU je veliki. Istovremeno, uticaj SAD i složeni odnosi sa NA­TO su i prepreka čvršćoj političkoj integraciji evropskih država. U tom smislu, struktura ovog rada je podeljena na tri dela. U prvom delu se opisuje razvoj evropske ekonomske integracije. U drugom delu se analiziraju odnosi EU-NATO i uloga SAD tokom stvaranja EU. Dok se u trećem delu razmatra pitanje: zašto je EU dugoročno pozicionirana kao provodnik atlantističkih interesa.

PERIODIKA

STRATEŠKI KORIDORI I CEVOVODI I NJIHOV UTICAJ NA GEOEKONOMSKI POLOŽAJ BALKANSKIH DRŽAVA

Rad se bavi ocenom tekućeg geoekonomskog položaja balkanskih država i mogućnošću njegovog poboljšanja. Ta mogućnost je povezana ca realizacijom najavljenih strateških projekata od kontinentalnog značaja. U tom smislu, struktura ovog rada je podeljena na tri dela. U prvom de­lu se analizira geoekonomski položaj zemalja Balkana. U drugom značaj panevropskih saobraćajnih koridora koji presecaju Balkan. Dok se u trećem delu razmatra pitanje isplativosti i mogućnosti izgradnje cevovoda strateškog karaktera.

PERIODIKA

HIBRIDNI RATOVI: INDIREKTAN PRILAGODLJIVI PRISTUP SMENI REŽIMA

Prikaz knjige: Andrew Korybko, Hybrid Wars: The Indirect Adaptive Approach to Regime Change, Peopleʼs Friendship University of Russia, Moscow, 2015, 132 str.

PERIODIKA

ARKTIČKO PITANJE I UTICAJ NA BEZBEDNOST EVROPE

Arktičko pitanje postaje jedno od najvažnijih u međunarodnim odnosima. Kada je u pitanju međunarodna bezbednost, ovaj region se pominje zbog tri stvari: 1) geostrategijskog značaja, 2) uticaja klimatskih promena na topljenje ledenog pokrivača i zaštitu biodiverziteta, 3) i eksploatacije fosilnih goriva. Svedoci smo procesa militarizacije Arktika, a od odnosa snaga ključnih geopolitičkih igrača, njihovih ciljeva i međusobnih veza, zavisi i brzina klimatskih promena, energetska bezbednost i ekonomska budućnost evropskih država. Nepovoljno po evropske države je što EU kao važan činilac evropske bezbednosti nije direktno uključena u političke procese donošenja ključnih odluka o budućnosti Arktika, a istovremeno nije vojno sposobna da se nametne kao činilac u tom procesu.

PERIODIKA

ULOGA NATO U OSIGURAVANJU „DRŽAVNOSTI KOSOVA“ I POSLEDICE PO BEZBEDNOST SRBIJE

Nizom odluka usvojenih od 1999. godine NATO je i u institucionalnom i u političkom smislu učvršćivao svoju poziciju na Kosovu i Metohiji. Od jednostrano proglašene nezavisnosti kosovsko-metohijskih Albanaca, NATO je postao garant „državnosti Kosova“. To nepovoljno utiče na ukupni položaj Republike Srbije i ugrožava njenu bezbednost. Bez obzira što se odnosi Srbije i NATO razvijaju, zbog pozicioniranja NATO na Kosovu i Metohiji ostali su neiskreni i u dobroj meri nepredvidivi. Rad se sastoji iz pet delova. U prvom je objašnjeno institucionalno instaliranje NATO posle 1999. godine. Drugi deo je posvećen analizi Ahtisarijevog plana i novoj ulozi koja je dodeljena NATO, a treći opisivanju kako je NATO tu novu ulogu vršio. U četvrtom delu se razmatra odnos Srbije i NATO u kontekstu uloge koju severnoatlantski vojni savez ima u obezbeđivanju „državnosti Kosova“. Peti deo su zaključna razmatranja.

PERIODIKA

GEOPOLITIČKI POLOŽAJ (BJR) MAKEDONIJE

Geostrategijski, Makedonija je najvažnija zemlja Balkana. Prohodna je po vertikali i horizontali i predstavlja komunikacijsko središte regiona. Ipak, ona nema startegijsku dubinu pa je ranjiva. Politički sistem je nestabilan, a međuetnički odnosi loši, što je nepovoljno po geopolitički položaj. Uz to, Makedonija ima krupne sporove sa sve četiri susedne zemlje. Način za popravljanje pozicije se traži u vezivanju za SAD, kojima je Bal­kan važan u sprečavanju širenja zone uticaja Rusije i Nemačke na istočni Mediteran.

PERIODIKA

GEOPOLITIČKA DIMENZIJA MAKROREGIONALNIH STRATEGIJA EU

Proces regionalizacije sprovođen od strane EU imao je tri različite faze. U prvoj fazi je podsticana prekogranična saradnja u Evropi i stvaranje regionalnih samo­uprava u državama članicama. U drugoj fazi su formirani „evroregioni“ i definisani programi njihovog razvoja u okviru Kohezione politike EU. U trećoj fazi se pojavljuju makroregionalne strategije EU: Baltička, Dunavska, Jadransko-jonska i Alpska. U određenoj meri, ove makroregi­onalne strategije se pojavljuju kao sredstva geopolitičkog zaokruživanja centralnoistočnoevropskog prostora i njegovog čvršćeg vezivanja za srednjoevropsku maticu.

PERIODIKA

The end of History, Culture of Megalopolis and Geopolitics of Polis

“The End of History” that Fukuyama predicted did not mean only the final triumph of liberal democracy, but also the final triumph of the Western civilization. Western values ​​are transferred through the Culture of Megalopolis. This Culture aims to be globally accepted, universal and therefore able to assimilate all Poleis that exist in the world. However, it has been shown that traditional societies do not accept the Culture of Megalopolis because of the perception that it would lead to gradual political, economic and cultural peripherization. This is how the Culture of Polis, as an element of geopolitical positioning of regional powers is formed.

PERIODIKA

ZNAČAJ PODRINЈA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE

U kontekstu nacionalne bezbednosti danas je neophodno sagledavati sve izazove, rizike i pretnje koji ugrožavaju bezbednost države i naroda, a ne samo vojne kako se to nekada činilo. Region Podrinja je strateški važan za Srbiju i Srpsku i u njemu se javljaju tri izazova po nacionalnu bezbednost oba subjekta: političkog, ekonomskog i demografskog karaktera. Rad je podeljen u četiri celine. U prvoj se govori o pojmu nacionalne bezbednosti i uopšte o savremenim pristupima koji se tiču istraživanja pojava i procesa važnih za bezbednost. U drugom su date osnovne karakteristike regiona Podrinja, dok su u trećem predstavljeni izabrani ekonomski, demografski i politički pokazatelji. Četvrti deo je zaključak, u kom će biti izneta konstatacija da je u cilju osiguravanja nacionalne bezbednosti neophodno preduzeti odgovarajuće mere, dok je to još moguće.

PERIODIKA

GEOEKONOMSKI ASPEKTI KINESKE KONCEPCIJE OBOR I POZICIJA SRBIJE, CRNE GORE I BIH

Kineski predsednik je 2013. godine promovisao novu geoekonomsku koncepciju pod nazivom „Jedan pojas-jedan put“ (OBOR). Ona podrazumeva korišćenje četiri saobraćajna koridora (tri kontinentalna i jedan pomorski) preko kojih bi Kina bila povezana sa ostalim državama Evroazije. Krajnji cilj je da se obezbedi kontinualno povećavanje obima trgovinske razmene u prostoru Evroazije. Jedan od tri kontinentalna koridora se proteže preko Balkana zbog čega je neophodno analizirati aktivnosti NR Kine u kontekstu sprovođenja koncepcije OBOR. U ovom radu su analizirane kineske inicijative u tri balkanske države: Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Rad se sastoji iz četiri dela. U prvom delu se ukratko opisuje pojam geoekonomije i objašnjavaju geoekonomske koncepcije. U drugom delu se analizira kineska geoekonomska koncepcija OBOR. U trećem delu su predstavljene kineske aktivnosti vezane za tri posmatrane države, kao i bilateralni i multilateralni sporazumi koji su potpisivani. Četvrti deo je zaključak u kojem se navodi kako je Kina čvrsto opredeljena da realizuje postavljene ciljeve, a to je u ovom trenutku pre svega vidljivo kroz njeno učešće u projektima vezanim za razvoj infrastrukture i izgradnju novih energetskih kapaciteta.

ç