Dušan Dostanić

Iskustvo

Naučni saradnik

Institut za političke studije

2011-

Saradnik u nastavi na metodološkoj grupi predmeta

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

2009-2011

Edukacija

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Doktorant

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Master studije

2010

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Diplomske studije

2006

Dušan Dostanić je istraživač saradnik u Institutu za političke studije, sekretar naulnog časopisa Politička revija. Objavio je više radova iz oblasti političke teorije, istorije ideja i ideologija. Stručno se usavršavao na Slobodnom univerzitetu u Berlinu (Freie Universität Berlin, 2008). Kao strani istraživač boravio je na Univerzitetu u Pasauu (Universität Passau) u Nemačkoj (2015). Član je Nemačkog društva za istraživanje političkog mišljenja (Deutsche Gesellschaft zur Erforschung des Politischen Denkens).

PERIODIKA

ŠARL MORAS: BUDUĆNOST INTELIGENCIJE / ZA FRANCUSKO BUĐENjE

Prikaz knjige: Charles Maurras, The Future of the Intelligentsia & For a French Awakening, translated by Alexander Jacob, Arktos Media, London, 2016, 111. str.

PERIODIKA

Demon in Democracy: Totalitarian Temptations in Free Societies

Ryszard Legutko, Demon in Democracy: Totalitarian Temptations in Free Societies, Encounter Books, 2016, 182. стр.

PERIODIKA

IDEOLOGIJA VARVARSTVA

Prikaz knjige: Nenada Ž. Petrovića, Ideologija varvarstva: fašističke i nacionalsocijalističke ideje kod intelektualaca u Beogradu (1929-1941), Zadruga Res publica, MostArt, Beograd, Zemun, 2015, 147 str.

PERIODIKA

UPUTSTVO ZA KONZERVATIVCE

Prošlogodišnji izbori u Nemačkoj doneli su krupne promene na političkoj sceni ove zemlje. Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koja do sada nije bila zastupljena u Bundestagu, osvojila je 12.6% glasova i time postala treća po snazi partija u parlamentu, čime je značajno ugrožena dominacija sestrinskih stranaka CDU i CSU na desnoj strani političkog spektra. Nedugo pre oktobarskih izbora u nemačkim knjižarama pojavila se knjiga jedanog od vodećih ljudi AfD-a, Aleksandera Gaulanda, pod naslovom Uputstvo za konzervativce (Alexander Gauland, Anleitung zum Konservativesein: Zur Geschichte eines Wortes, Landt Verlag, Berlin, 2017, 138 str.), u kojoj je izložio svoje političke stavove. Imajući u vidu uzbuđenje koje je izazvao očekivani ulazak AfD-a u parlament, te različite reakcije koje su se mogle opaziti i u srpskoj javnosti, za očekivati bi bilo da su razni novinari, stručnjaci i analitičari barem prelistali Gaulandovu knjigu. Međutim, to se nije dogodilo, pa su kritičari ove stranke, kao i neki od onih koji su joj naklonjeni, o Alternativi pisali i govorili na osnovu ličnih impresija, želja ili strahova, odnosno nekritički preuzimajući tuđe ocene.

PERIODIKA

IDENTITET I GEOPOLITIČKA STVARNOST SRBA

Prikaz knjige: Momčilo Subotić, Identitet i geopolitička stvarnost Srba, Institut za političke studije, Beograd, 2012, 312. str.

PERIODIKA

ZNAČAJ PROUČAVANJA KULTURE ZA MODERNU POLITIČKU MISAO

U ovom radu se ukazuje na značaj proučavanja kulture za modernu političku misao. U prvom delu rada određuje se pojam kulture kao i njene osnovne karakteristike. Pritom se vodi računa da se kulturя ne shvati previše statično, homogeno i monolitno. U istom delu se upućuje na sve veću važnost ovako definisane kulture u političkom polju. U drugom delu rada pažnja se posvećuje razmatranju pojma političke kulture. Ukazuje se na karakteristike političke kulture i njenu ulogu u politici. Takođe se razmatraju i njene dve komponente tradicija i socijalizacija.

 

PERIODIKA

RAZLIČITA SHVATANJA SRPSKE POLITIČKE KULTURE

Predmet ovog rada su različita shvatanja srpske po­litičke kulture. Ukazuje se na postojanje tri razli­čita pristupa proučavanju srpskog političkog obrasca. Prvi deo rada bavi se shvatanjima koja srpsku političku kulturu tumače kao u osnovi valjanu, demokratsku, konstitucionalističku i slobodarsku. U drugom delu rada obrađuje se suprotno razumevanje srpske političke tradicije. Ovde se prikazuju mišljenja koja srpsku političku kulturu interpretiraju kao nacionalističku, militarističku, ekspanzionističku, autoritarnu i opterećenu političkim nasiljem. U trećem delu rada autor se bavi shvatanjem koje postavlja duhovnost i posebnu, božansku misiju u centar srpske političke tradicije. Autor zaključuje da različita shvatanja srpske tradicije postavljaju različite zahteve pred srpsku političku sadašnjost.

 

PERIODIKA

MODERNA DRŽAVA PRED IZAZOVIMA KOMUNITARIZMA

Predmet ovog rada je komunitaristički izazov mo­dernoj državi. Autor ukazuje na razliku između liberalnog i komunitaristočkog shvatanja države. U prvom delu rada navode se osnovna pitanja sa kojima se suočava teorija države na kraju HH i početku XXI ve­ka. Drugi deo rada bavi se liberalnim konceptom neutralne države. U trećem delu rada prvo se razmatra šira komunitaristička pozicija. Nakon toga prelazi se na centralne tačke sporenja između liberala i komunitaraca. Time se ukazuje i na njihove različite pozicije kada je u pitanju država. Autor u radu vo­di računa o različitim oblicima komunitarističke misli i njihovim međusobnim razmimoilaženjima.

 

PERIODIKA

EVROPA I EU: POGLED POLITIČARA I POGLED EKONOMISTE

Prikaz knjige: Vaclav Klaus, Evropa i EU: Pogled političara i pogled ekonomiste, Službeni glasnik, Beograd, 2010, 250. str.

PERIODIKA

ARMIN MOLER: POLITIČKA BIOGRAFIJA

Prikaz knjige: Karlheinz Weissmann, Armin Mohler - Eine poli­tische Biographie, Edition Antaios, Schnellroda, 2011, 312. str.

 

PERIODIKA

ARHEOFUTURIZAM (ARCHEOFUTURISM)

Prikaz knjige: Gijom Faj, Arheofuturizam - evropski pogled na postapokaliptično doba, preveo Petar Metikoš, Centar za izučavanje tradicije Ukronija, Beograd, 2012, 221 str.

PERIODIKA

NAUKA, POLITIKA I GNOZA

Prikaz knjige: Erik Fegelin, Nauka, politika i gnoza, preveo Danilo N. Basta, Dosije, Beograd, 2012, 51. str.

PERIODIKA

OSVALD ŠPENGLER: POLITIČKA BIOGRAFIJA

Prikaz knjige: Sebastian Maaß, Oswald Spengler - Eine politische Biographie, Duncker & Humblot, Berlin, 2013, 113 str.

 

PERIODIKA

EDGAR J. JUNG: POLITIČKA BIOGRAFIJA JEDNOG KONZERVATIVNOG REVOLUCIONARA

Prikaz knjige: Karlheinz Weißmann, Edgar J. Jung – Zur politischen Biographie eines konservativen Revolutionärs, Förderstiftung Konservative Bildung und Forschung, Berlin, 2015, 150. str.

PERIODIKA

IMPERIJE - LOGIKA VLADAVINE SVETOM - OD STAROG RIMA DO SJEDINJENIH DRŽAVA

Prikaz knjige: Herfrid Minkler, Imperije - logika vladavine svetom - od starog Rima do Sjedinjenih Država, Službeni glasnik, Albatros plus, Beograd, 2009, 260. str.

PERIODIKA

LUKSUZ I KAPITALIZAM

Prikaz knjige: Verner Zombart, Luksuz i kapitalizam, Mediterran Publishing, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2011, 208. str.

PERIODIKA

HERDEROVO SHVATANJE NACIJE

U ovom radu autor se bavi shvatanjem nacije kod nemačkog filozofa Johana Gotfrida Herdera. U radu se ukazuje na Herderovo shvatanje jezika kao glavne karakteristike nacije. Pored toga, posebna pažnja posvećena je Herderovom pojmu „narodnog duha“. Prema Herderu, sve karakteristične crte jednog naroda u suštinu su delo i manifestacija posebnog „narodnog duha“. U trećem delu rada autor se bavi pogledom nemačkog filozofa na pitanje odnosa između različitih kultura. Time se ukazuje na osnovne cr­te Herderovog kulturnog nacionalizma kao i njegovo odnos prema prosvetiteljskom kosmopolitizmu. Cilj rada je da se ukaže na korene i začetak savremenih razmatranja o naciji, nacionalizmu i nacionalnom identitetu.

PERIODIKA

PRAVNA DRŽAVA ILI DIKTATURA?

Prikaz knjige: Herman Heler, Pravna država ili diktatura?, preveo Danilo N. Basta, Dosije, Beograd, 2011, 39. str.

PERIODIKA

ODREĐENJE EKSTREMIZMA - PROBLEMI I NEDOUMICE

U ovom radu autor se bavi manjkavostima dominantne definicije ekstremizma. U tom smislu ukazuje se na terminološku zbrku i izjednačavanje ekstremizma sa drugim pojmovima. Autor pokušava da ukaže da ova široko prihvaćena definicija ekstre­mizma nedovoljno vodi računa o istorijskom kontekstu u kome se ekstremizam javlja, kao i da ostavlja brojne nepokrivene „sive zone“. Time se ostavlja prostor za ideološki pristrasne klasifikacije. Takođe dominantno shvatanje ekstremizma cilja na održanje statusa quo. U tom smislu autor ukazuje da je ekstremizam shvaćen na taj način pre svega „borbeni pojam“ odnosno stigmatizirajuća reč.

PERIODIKA

KAKO BITI KONZERVATIVAC

Prikaz knjige: Roger Scruton, How to be a Conservative, Bloomsbury Continuum, London, 2014, 256 str.

PERIODIKA

Against the Crisis of Time: Portraits of Conservative Thinkers

Book review: Daniel Führing (Hg.), Gegen die Krise der Zeit: Konservative Denker im Portrait, Ares Verlag, Graz, 2013, 280 p.

PERIODIKA

KROČEOVA KRITIKA ROMANTIZMA

Romantizam predstavlja jedan od najuticajnijih, ali istovremeno i najviše kritikovanih intelektualnih pokreta u evropskoj istoriji. U ovom radu autor se bavi Kročeovom kritikom romantizma. U prvom delu razmatra se Kročeov odnos prema romantizmu, imajući u vidu njegovo razlikovanje između teorijske i praktične romantike. U drugom delu autor analizira slabosti i ograničenosti Kročeove kritike romantizma.

PERIODIKA

KANTOV PROJEKAT VEČNOG MIRA – 220 GODINA POSLE

U ovom radu autor se bavi Kantovim projektom večnog mira. Reč je o spisu koji predstavlja jedan od najpoznatijih radova o miru i koji je uticao na pacifističke i pokrete za ujedinjenje Evrope tokom XIX veka, kao i na organizaciju Društva naroda i Ujedinjenih nacija. Rad je podeljen na tri dela. U prvom delu se Kantov spis smešta u duhovno-povesni kontekst u kome je nastao, da bi se u drugom delu analizirao sadržaj Kantovog dela. Treći deo postavlja pitanje plauzabilnosti kantovske argumentacije u današnje vreme.

PERIODIKA

KARL ŠMIT DANAŠNJICE

Prikaz knjige: Alana de Benoa, Karl Šmit današnjice: „pravedan rat“ terorizam, vanredno stanje, „Nomos Zemlje“, preveo Filip Rodić, Mir Publishing,Beograd, 2013, 116. str.

PERIODIKA

SRPSKI KONZERVATIVCI 1878 – 1914.

Prikaz knjige: Boško Mijatović (prir.), Srpski konzervativci 1878 – 1914. Catena mundi, Beograd, 2017, 261 str.

PERIODIKA

POVODOM SMRTI ERNSTA NOLTEA (1923-2016)

U četvrtak 18. avgusta, u devedeset i trećoj godini života preminuo je filozof i istoričar profesor emeritus dr Ernst Nolte. Sve do smrti profesor Nolte je bio aktivno posvećen svome radu. Kada sam ga oktobra meseca prošle godine posetio u njegovom domu u Berlinu, vrata mi je otvorio stariji gospodin koji se kretao pomoću štapa, ali čovek vedrog duha raspoložen za razgovor. Nije propustio da pomene kako je sedamdesetih godina automobilom putovao kroz Srbiju i kako se seća posete Kosovskoj Mitrovici. Bio je ljubazan i prijateljski raspoložen iako formalan u ophođenju, pažljiv u izboru reči, obazriv i u izvesnom smislu suzdržan. Nije želeo da napada svoje poznate neprijatelje, niti da se spušta na nivo prizemnih optužbi i ličnih kvalifikacija, nego se džentlmenski zadržao na konstataciji da se sa njima ne slaže. Malo je naučnika koji bi i posle svega knjige svojih neprijatelja ipak ocenili kao značajne. Govorio je tiho, bez gorčine i želje za nadmudrivanjem, hvalisanjem i ogovaranjem. Zadovoljavao se time da njegovi argumenti govore sami za sebe. Sve je to ukazivalo na jednog samodisciplinovanog i vrednog čoveka, koji se nakon našeg razgovora vratio u svoju radnu sobu kako bi nastavio sa poslom.

ç