Dubravka Valić Nedeljković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

PERIODIKA

DISKURSNE STRATEGIJE IZVEŠTAVANjA O IZBORU ČLANOVA ZA NACIONALNE SAVETE MANJINA U SRBIJI: IZBORNI CIKLUSI 2014. I 2018.

Predmet ovog istraživanja je kvalitet izveštavanja o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, kako u medijima na manjinskim jezicima, tako i u medijima na srpskom jeziku. Novosadska novinarska škola je u okviru opsežnih monitoringa pratila medijsko izveštavanje o ovoj temi u prethodna dva izborna ciklusa (2014. i 2018), što otvara prostor da se na jednom mestu sagledaju i dekonstruišu uočeni trendovi, pristupi i diskursne strategije. Istraživanje je sprovedeno na osnovu kritičke analize tekstova i priloga objavljenih uoči izbora 2014. i 2018. godine, kao i na osnovu dubinskih intervjua sa šestoro medijskih profesionalaca iz manjinskih zajednica. Rezultati istraživanja pokazuju da se izveštavanje o izborima za nacionalne savete odlikuje pasivnošću, neinformativnošću, birokratizacijom i pojednostavljivanjem, a kako bi se preduslovi za izveštavanje o ovoj temi poboljšali do narednih izbora, 2022. godine, potrebno je podići nivo proaktivnosti, edukovati novinare i obezbediti mehanizme kojima bi bili sprečeni politički uticaji i uticaji nacionalnih saveta na izveštavanje medija o predizbornoj kampanji.

PERIODIKA

PREDSEDNIČKI IZBORNI CIKLUS U MEDIJSKOM TUMAČENJU, SRBIJA 2017

Predmet ovog istraživanja je diskurs centralnih informativno-političkih emisija Radio-televizije Srbije (Dnevnik 2), RTV Pink (Nacionalni dnevnik) i TV N1 (Dnevnik) o kampanji za predsedničke izbore 2017. godine. Cilj rada je dekonstrukcija izveštavanja ovih medija o aktivnostima 11 predsedničkih kandidata, sa fokusom na (ne)tolerantnost, (ne)balansiranost, odnosno (ne)ravnopravan medijski tretman kandidata. Istraživanje pokazuje kako je kandidat vladajućih stranaka koristio poziciju premijera za kreiranje niza pseudodogađaja u službi samopromocije, pri čemu posmatrani mediji nisu imali dovoljnu distancu prema takvoj vrsti prikrivenog marketinga. Neravnopravne predispozicije uticale su i na konačnu distribuciju vremena unutar centralnih informativnih emisija, te je kandidat vladajućih stranaka imao višestruko više medijskog prostora od bilo kog opozicionog kandidata. Osim tzv. „kampanje van kampanje“, karakteristične po tempiranju ceremonijalnih događaja i važnih diplomatskih poseta u skladu sa potrebama vlasti, a u službi njene samopromocije, kampanju je odlikovao i izrazito negativan ton, utrkivanje kandidata u prikupljanju podrške javnih ličnosti, kao i određivanje prema događajima čije su se godišnjice poklopile sa periodom kampanje: ubistvo Zorana Đinđića, smrt Slobodana Miloševića, tzv. „martovski pogrom“ na Kosovu, kao i godišnjica početka bombardovanja.

ç