Dragutin Avramović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

PERIODIKA

UNIVERZALIZACIJA I/ILI IDEOLOGIZACIJA LJUDSKIH PRAVA?

U ovom radu autori analiziraju preobražaje ljudskih prava u savremenom društvu, koji predstavljaju posledicu isprepletanosti prava i morala. Ljudska prava, koja su izrasla iz plemenite ideje prirodnih prava, danas sve više postaju sredstvo vođenja svetske politike, sa skrivenim totalitarnim tendencijama. Pod izgovorom univerzalizacije ljudskih prava i širenja koncepta „dobre vladavine“ vodi se najveći broj ratova današnjice. Ideološki karakter ljudskih prava, koji se ogleda u jednosmernom razumevanju i širenju ideje „dobrog“ života, je potpuno primetan, a ponekad i ogoljen. Nakon analize i kritike neselektivnog preuzimanja i vrednosnog punjenja pojma ljudskih prava u Ustavu Republike Srbije, autori zastupaju stanovište moralnog (vrednosnog) relativizma u odnosu na ljudska pra­va, koje bi najbolje odgovaralo savremenim pluralističkim društvima.

PERIODIKA

„OMEKŠAVANJEM PRAVA“ KA MEĐUNARODNOJ VLADAVINI PRAVA?

S obzirom na elastičnost koncepta vladavine prava kao fe­nomena sa „otvorenim krajem“, pored problema koji se javljaju pri njenoj primeni u unutrašnjem pravu, autor analizira konsekvence njenog izmeštanja iz nacionalnog u međunarodni kontekst. Kako je vladavina prava, isto kao i pravna država, pojam s dvogubom prirodom formalno, ali i materijalno načelo, u savremenu angloameričku terminologiju prodiru dva nova termina. Pojam thick (debeo, pun) rule of law podrazumeva moralne i vrednosne elemente, tako da se vladavina prava doživljava kao sama srž pravednog društva, vezujući se za ideju slobode i demokratije, dakle, ima supstancijalni karakter. Drugi pojam, određen pridevom thin (ta­nak, mršav) rule of law, je više okrenut formalnim i instrumentalnim aspektima vladavine prava. Ta podela predstavlja osnovu za teorijsko uobličenje i opravdanje ideje međunarodne vladavi­ne prava kao pojma i sistema fleksibilnijeg od prosto shvaćenog principa na kome počiva unutrašnje pravo. Mada se pojam međunarodne vladavine prava danas uzima kao datost, čiji se sadržaj podrazumeva, autor ukazuje na spor oko toga da li on uopšte postoji u međunarodnom pravu, imajući u vidu njegove osobenosti, a naročito specifičnosti u pogledu izvora prava, nepostojanje klasičnih mehanizama sankcionisanja, ukupnu „infrastrukturu“ globalnog prava, odnosno staru dilemu da li je međunarodno pra­vo uopšte „pravo“, tj. uverenje da ono nema sve atribute prava, a pre svega punu pravnu obaveznost. Autor naglašava da širenje „mekog prava“ (soft law), koje se sve češće koristi u međunarodnom pravu, postaje veliki izazov za vladavinu prava, a naročito za načelo zakonitosti kao njen suštinski element. Iako se „meko pravo“ sastoji od pravnih normi koje nemaju formalno obavezujući karakter, ono vrši snažan uticaj na politiku i unutrašnje zakonodavstvo pojedinih država, uz latentno nastojanje da se transformiše u „tvrdo pravo“ (hard law). Na taj način „meko pravo“ ostavlja veliki prostor za diskreciono postupanje i političke uticaje, a istovremeno nastoji da zadobije i formalno obavezujući karakter, dolazeći u neizbežan sukob sa načelom legaliteta.

PERIODIKA

NAROD KAO NOSILAC I VRŠILAC SUVERENOSTI - REANIMACIJA NEPOSREDNE DEMOKRATIJE

Autori u radu razmatraju mogućnost ponovnog oživljavanja neposredne demokratije u savremenim uslovima. Polazeći od ideje da se vršenje suverene vlasti ne sme suviše udaljiti od naroda kao stvarnog nosioca suverenosti, autori se zalažu za širu upotrebu institucija neposredne demokratije, što bi mo­glo predstavljati samo prvi korak ka revitalizaciji neposredne antičke demokratije atinskog tipa, ali u drugačijim okolnostima. Uz ubrzani tehnološki razvoj i napredovanje informacionih tehnologija, tehnička ograničenja ne predstavljaju više veliku prepreku uspostavljanju onoga što se može nazvati „elektronska agora“. Elektronske narodne iniciative i elektronski referendumi bi mogli postati brz, efikasan i jeftin način postizanja društvenog konsensusa oko najvažnijih pravnih i politički pitanja. Autori stoje na stanovištu da bi jedan oblik Rusoovog dru­štvenog ugovora danas možda mogao zaživeti u sajber prostoru, u nekoj vrsti sajber eklezije.

PERIODIKA

USTAV REPUBLIKE SRBIJE IZ 2006. GODINE I NAČELO PRAVNE DRŽAVE – MIT ILI ISTINA?

Mada se pojmovi pravne države i vladavine prava danas uglavnom smatraju sinonimima, u radu se ukazuje i na neke njihove suštinske razlike, imajući u vidu vrednosno opterećenje pojma i koncepta vladavine prava. Nakon komparativne analize velikog broja evropskih ustava u kojima je konstitucionalizovano načelo pravne države (vladavine prava), ustanovljeno je da najveći broj evropskih zemalja usvaja koncept pravne države, dok su u manjini države (bivše jugoslovenske republike, osim Slovenije) koje polaze od vladavine prava kao osnova državnog ustrojstva. Taj terminološki manir na prostorima nekadašnje Jugoslavije verovatno predstavlja danak olakom ili politički željenom preuzimanju ovog pravnog instituta iz uglednih evropskih ustava, kao i posledicu nedovoljno opreznih pravnih transplanata. Naime, u zvaničnim prevodima evropskih ustava na engleski jezik skoro bez izuzetka se termin pravna država prevodi pojmom vladavina prava – rule of law. Autor analizira oko 20 ustava evropskih država i dolazi do zaključka da se u velikoj većini njih, na izvornim jezicima tih zemalja, u njihovim ustavima koristi termin koji i lingvistički odgovara pojmu pravna država, a ne pojmu vladavina prava. To nije slučaj sa Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine. U radu autor kritikuje rešenje i način na koji je u Srbiji 2006. godine konstitucionalizovano načelo vladavine prava. Pored nepotrebno čestog pozivanja na vladavinu prava, uz bespotrebno opterećivanje normativnog teksta nabrajanjem i objašnjavanjem principa vladavine prava, naš ustavotvorac se nekritički priklanja rasprostranjenoj, u osnovi univerzalističkoj (liberalnoj) verziji vladavine prava, koja je bar mogla delimično da se prilagodi društvenim specifičnostima Republike Srbije. Na kraju, autor se zalaže za ustavno prihvatanje načela pravne države koje je mnogo bliže ustavnom identitetu Republike Srbije, odnosno pravnoj tradiciji na kojoj on počiva.

ç