Dragoslav Kočović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

SOCIJALNO-EKONOMSKE PRILIKE U SRBIJI OD XVI VEKA DO 1918. GODINE

Rad je posvećen analizi socijalnih, ekonomskih i političkih prilikama srpskog naroda u periodu osmanske vladavine nad Srbima i borbi srpskoga naroda za nacionalno i socijalno oslobađanje od vekovnog ropstva. Osmansko carstvo, u osvojenim srpskim zemljama, nametnulo je dekadentan privredni, politički i kulturni poredak. Time su do tada sva dostignuća bila potrta, i od toga vremena ovaj deo Evrope zaostaje u razvoju u odnosu na Zapadnu Evropu. U istom periodu na ostalom delu slobodne Evrope, na osnovama prosvetiteljstva, uspešno se razvijaju sve sfere društvenog života. U slobodnom zapadno-evropskom ambijentu razvijana je duhovnost, a naučna otkrića su vrlo brzo imala primenu u praksi što je ovom delu Evrope obezbedilo napredak u svakom pogledu. Za to vreme, na prostorima naših zemalja vođena je pre svega, borba za nacionalno i socijalno oslobađanje od vekovnog ropstva. Na Zapadu Evrope razvijano je industrijsko društvo koje je obezbeđivalo napredak i razvoj, a ovaj deo Jugoistočne Evrope zaostajao i imao karakter nerazvijene evropske periferije. Od toga perioda srpska društvena zajednica u post-otomanskom razdoblju ima specifičan razvoj i zavisnu poziciju u međunarodnoj podeli rada koja se oseća do danas.

PERIODIKA

UTICAJ RELIGIJE NA SOCIJALNU POLITIKU U EVROPSKOJ UNIJI

Na Evropskom prostoru u poratnom periodu (od polovine XX veka) odvijaju se dinamične i veoma sadržajne promene u svim sferama društvenog života. Naime, vođene su rasprave da li hrišćanstvo kao dominantna religija u Evropi treba da bude i zvanična religija Unije ili ne? Mišljenja su bila podeljena, ali je prevladao stav da je religijsko uverenje lična stvar svakog pojedinca, te po tom osnovu pravo i sloboda svakoga da promeni svoje religijsko uverenje. Sigurno da su kreatori evropskog modela udruživanja država imali u vidu značaj religijske tolerancije i slobodnog izbora verujućih kao bitnog faktora mirnog i stabilnog razvoja na prostoru Evropske Unije.

PERIODIKA

POLITIČKE, EKONOMSKE I SOCIJALNE POSLEDICE OKUPACIJE JUŽNE SRPSKE POKRAJINE KOSOVA I METOHIJE

U ovom radu nastojimo da predočimo političke, ekonomske i socijalne posledice okupacije južne srpske pokrajine Koso­va i Metohije. Namera je da kroz vreme i prostor, oslanjajući se na istorijski i antropo-sociološki metod podastremo, isključivo snagom argumenata, da je Kosmet od iskona srpska zemlja, da su Srbi na tom prostoru autohtoni narod, a da su Albanci samo došljaci kojima je srpska država obezbedila utočište i spas od fizičke propasti. Kao i to da su Srbija i srpski narod nastojali da na osnovama međuetničke i međureligijske ravnopravnosti integrišu albansku manjinu u ukupan društveni razvoj Srbije, poštujući pri tome sve norme međunarodnog i domaćeg prava koje regulišu pitanja nacionalnih manjina. Preovlađuje ocena da nijedna nacionalna manjina nije uživala toliko prava koliko je Albancima garantovano Ustavom Srbije. U periodu rušenja Druge Jugoslavije smatrali su da je to prilika da terorom otmu Kosovo i Metohiju. Uz pomoć Natoa i EU, Albanci su uzurpirali 15 procenata teritorije Srbije i znatan deo privrednih kapaciteta i objekata društvene delatnosti i usluga, pa čak i privatnu imovinu, svetinju civilizovanog sveta. Uzurpaciju nastoje da uz pomoć SAD-a i Evropske Unije pretvore u nezavisnu i samostalnu državu, opravdavajući to navodno voljom većine. Analizom kretanja stanovništva pokazujemo da albansko stanovništvo nikada nije bilo ni autohtono ni većinsko. Država Srbija, njena materijalna i duhovna osnova vekovima negovana i razvijana u ovom delu Srbije jasno potvrđuju da je Kosmet pravno i običajno nesporno srpska zemlja.

ç