Dragan Jovašević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Univerzitet u Nišu.

PERIODIKA

KRIVIČNO DELO UBISTVA POLICAJCA

Prikaz knjige: Nebojša Pantelić, Krivično delo ubistva policajca, Beograd, Inp Bard, 2008. godine, str. 192.

PERIODIKA

NADLEŽNOST EVROPSKE UNIJE U SPREČAVANJU I SUZBIJANJU KORUPCIJE

U proteklom periodu, Evropska unija, kao regionalna ekonomska, politička i bezbednosna organizacija je prošla kroz više faza svoga razvoja koje su predstavljale kvalitativni pomak u njenoj organizaciji, nadležnostima i delovanju stvarajući tako najmoćniju međudržavnu organizaciju u svetu. Kao jedno od važnih polja delovanja tzv. „treći stub“ Evropske unije se ogleda u njenoj aktivnosti na izgradnji i unapređenju „prostora slobode, bezbednosti i pravde“. U okviru ove oblasti, posebno je značajna aktivnost Evropske unije, njenih pojedinih organa ili specijalizovanih agencija, „grupa“ i samih država članica u preduzimanju preventivnih mera u cilju sprečavanja i suzbijanja posebno opasnih protivpravnih ponašanja pojedinaca i grupa koja su određena kao teška međunarodna krivična dela, među kojima se posebno ističe korupcija i organizovani kriminalitet. Upravo u ovom radu se razmatra mesto i uloga Evropske unije u sprečavanju i suzbijanju korupcije kao izuzetno opasnog oblika ugrožavanja i povrede ekonomskih, finansijskih i privrednih interesa Evropske unije u celini, odnosno njenih država članica.

PERIODIKA

ULOGA STANDARDA MEĐUNARODNE ZAJEDNICE U UREĐIVANJU I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Ekonomski i privredni razvoj poslednjih decenija kao i ubrzana industrijalizacija i tehničko tehnološki napredak uz primenu novih tehnologija i povezivanje svih zemalja u evropske i svetske ekonomske, privredne, saobraćajne i druge tokove zasnovanim, u prvom redu, na dostignućima tehnike i nauke doveo je do određenog stepena i nivoa zagađenosti osnovnih prirodnih resursa živog sveta. To je nametnulo potrebu da sva ova zbivanja i promene moraju biti obuhvaćene i sadržajem određenog sistema pravnih normi kao dela ukupnog društvenog sistema. Taj bi sistem pravnih normi utvrdio uslove, način, postupke i kriterijume za korišćenje novih tehno­logija bez čega nema privrednog i društvenog razvoja svake pojedine zemlje, kao i napretka celog čovečanstva, ali koji bi doveo do smanjenja ili ograničenja oblika i vidova zagađenja ili ugrožavanja životne sredine u celini ili pojedinih njenih segmenata, odnosno koji bi doveo do ‘’održivog razvoja’’. Upravo zbog velikog značaja uređivanja, unapređenja i zaštite životne sredine u celosti ili pojedinih njenih segmenata: vode, vazduha, zemljišta, flore i faune i međunarodna zajednica je putem više univerzalnih (pod okriljem OUN) ili regionalnih (Savet Evrope i Evropska unija) pravnih akata postavila pravne standarde u ovoj oblasti koje su pojedine zemlje, pa tako i naša zemlja, dužne da inplementiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo kao jedan od atri­buta pravne države. To je osnova za određenje Srbije kao države u kojoj se čvrsto štiti princip održivog razvoja. Upravo o ovim pravnim standardima koje je i naša država inplementirala tokom 2005. godine donošenjem novog ‘’ekološkog’’zakonodavstva.

PERIODIKA

SISTEM UREĐENJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI

Ekonomski i privredni razvoj poslednjih decenija kao i ubrzana industrijalizacija i tehničko tehnološki napredak uz primenu novih tehnologija i povezivanje svih zemalja u evropske i svetske ekonomske, privredne, saobraćajne i druge tokove zasnovanim, u prvom redu, na dostignućima tehnike i nauke doveo je do određenog stepena i nivoa zagađenosti osnovnih prirodnih resursa živog sveta. To je nametnulo potrebu da sva ova zbivanja i promene moraju biti obuhvaćene i sadržajem određenog sistema pravnih normi kao dela ukupnog društvenog sistema. Taj bi sistem pravnih normi utvrdio uslove, način, postup­ke i kriterijume za korišćenje novih tehnologija bez čega nema privrednog i društvenog razvoja svake pojedine zemlje, kao i napretka celog čovečanstva, ali koji bi doveo do smanjenja ili ograničenja oblika i vi­dova zagađenja ili ugrožavanja životne sredine u celini ili pojedinih njenih segmenata, odnosno koji bi doveo do “održivog razvoja’’. Upravo zbog velikog značaja uređivanja, unapređenja i zaštite životne sredine u celosti ili pojedinih njenih segmenata: vode, vazduha, zemljišta, flore i faune i međunarodna zajednica je putem više univerzalnih (pod okriljem OUN) ili regionalnih (Savet Evrope i Evropska unija) pravnih akata postavila pravne standarde u ovoj oblasti koje su pojedine zemlje, pa tako i naša zemlja, dužne da inplementiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo kao jedan od atributa pravne države. To je osnova za određenje Srbije kao države u kojoj se čvrsto štiti princip održivog razvoja. Upravo o ovim pravnim standardima koje je i naša država inplementirala tokom 2005. godine donošenjem novog ''ekološkog'' zakonodavstva.

PERIODIKA

PORESKA UTAJA KAO OBLIK UGROŽAVANJA FUNKCIJA SOCIJALNE DRŽAVE

U cilju efikasnog, blagovremenog i kvalitetnog ostvarivanja svojih zadataka i funkcija, sve države danas uspostavljaju poreski sistem koji treba da obezbedi potrebna sredstva za funkcionisanje države uopšte. Izbegavanje plaćanja utvrđenih poreza i drugih javnih dažbina od strane poreskih obveznika, direktno dovodi u pitanje ostvarivanje brojnih državnih funkcija. Stoga sve savremene države predviđaju veoma razuđen sistem različitih delikata: krivičnih dela, privrednih prestupa i prekršaja za koja su predviđene različite vrste sankcija za fizič­ka ili pravna lica odnosno preduzetnike koji se nađu u ulozi učinilaca ovih delikata. Na ovaj se način, s jedne strane, teži zakonitom i efikasnom utvrđivanju kaznene odgovornosti učinilaca poreskih delikata od strane nadležnih državnih organa i, s druge strane, ovaj sistem treba preventivno da deluje u pravcu podizanja opšte poreske discipline u društvu. Predmet ovoga rada zapravo predstavlja teorijska i praktična analiza pojma, karakteristika i oblika ispoljavanja poreske utaje kao osnovnog fiskalnog, poreskog krivičnog dela i jednog od najznačajnijih oblika poreske evazije. U obradi ovako određenog predmeta istraživanja autori su koristili pravno dogmatski i teorijskopraktični metodi, od­nosno metodi analize sadržaja i metod deskripcije.

PERIODIKA

SISTEM MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA

Posle dugog istorijskog razvoja, konačno je u drugoj polovini 20. veka inaugurisana nova, najmlađa grana kaznenog prava - međunarodno krivično pravo, koje se po svojoj pravnoj prirodi i karakteristikama nalazi između nacionalnog krivičnog prava i međunarodnog javnog prava zadržavajući svoju osebujnost i samostalnost. Osnovni i najznačajniji pojam i institut ove grane prava svakako predstavlja međunarodno kri­vično delo. O pojmu i sadržini međunarodnog krivič­nog dela u pravnoj teoriji postoji više različitih gledišta, ali se ipak može zaključiti da se pod ovim pojmom podrazumeva društveno opasno, protivpravno delo vinog čoveka koje je propisano kao krivično delo i za čijeg je učinioca propisana određena kazna. Iz ovako određenog pojma međunarodnog krivičnog dela proizilaze njegovi osnovni elementi, a to su: 1) de­lo čoveka (koje obuhvata radnju punoletnog lica koja se može javiti u tri oblika kao: činjenje, nečinjenje i propuštanje dužnog nadzora), posledicu i uzročni odnos), 2) društvena opasnost, 3) protivpravnost, 4) određenost dela u propisima i 5) vinost učinio­ca. Postoji dve vrste međunarodnih krivičnih dela - u užem smislu (pravo ili čisto) i u širem smislu (nepravo ili mešovito). Najznačajnija su svakako međunarodna krivična dela u užem smislu koja su upravljena na povredu ili ugrožavanje univerzalnih, opštecivilizacijskih vrednosti međunarodnog prava i čovečnosti što zapravo i predstavlja objekt zaštite ovih krivičnih dela. No, pored međunarodnog krivičnog dela pravna teorija poznaje i krivično de­lo s elementom inostranosti (to je svako krivično delo čiji je bilo koji elemenat povezan sa inostranstvom) pri čemu se ova dva pojma u velikoj meri podudaraju, ali se ipak i značajno razlikuju. radu autor razmatra pojam i osnovne elemente međunarodnih krivičnih dela.

 

PERIODIKA

ODGOVORNOST ZA KRŠENJE IZBORNIH PRAVA

U sistemu zaštite društvenih dobara i vrednosti u svakom društvu, pa tako i našem, po svom značaju se ističu izborna prava (aktivno i pasivno pravo), odnosno sloboda kandidovanja na izborima i zakonito sprovođenje izbora i objavljivanje njihovihrezultata. Naime, svaka demokratska država i vladavina pra­va svoje pravo lice pokazuju brojem i obimom izbornih prava, te načinom njihovog uređenja i pravne zašti­te što sa druge strane ukazuje i na stepen demokra­tičnosti samoga društva. Stoga je razumljivo što novi Krivični zakonik Republike Srbije iz 2005. go­dine u glavi petnaestoj, u grupi krivičnih dela pro­tiv izbornih prava predviđa krivičnu odgovornost i kažnjavanje za različite oblike i vidove povrede ili ugrožavanja ovih izbornih prava građana pokušavajući da izbornom sistemu i izborima na svim nivoima na ovaj način pruži pojačanu pravnu zaštitu Upravo ovaj rad sa teorijskog i praktičnog aspekta razmatra pojam, karakteristike i oblike ispoljavanja krivičnih dela kojima se narušavaju izborna prava i mehanizme njihove zaštite u Republici Srbiji.

PERIODIKA

PRAVNO-POLITIČKE DILEME U DEFINISANJU GENOCIDA

Međunarodno krivično pravo kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih dela (među kojima se izdvaja zločin genocida). To su dela kojima se krše ratni zakoni i običaji rata (međunarodno humanitarno pravo) i kojima se povređuje ili ugrožava mir među narodima i bezbednost čovečanstva. Za ova krivična dela su u međunarodnom, ali i u nacionalnom krivičnom pravu propisane najteže vrste i mere kazni koje uopšte poznaje krivično zakonodavstvo danas. Za učinioce krivičnih dela genocida u određenim slučajevima je primarna nadležnost međunarodnih sudskih (nadnacionalnih) organa kao što je Međunarodni sud u Hagu. U ovom radu se analiziraju pojam i karakteristike genocida kao međunarodnog krivičnog dela.

 

PERIODIKA

KRIVIČNO PRAVO I NACIONALNA BEZBEDNOST

Od najstarijih vremena do danas sva krivična zakonodavstva, pa tako i zakonodavstvo Republike Srbije, među najznačajnije društvene vrednosti i dobra kojima pruža zaštitu ubraja i zaštitu nacionalne bezbednosti. To je i logično jer bez opstanka i napretka države i njene sveobuhvatne zaštite od svih oblika povrede i ugrožavanja pojedinaca i grupa, iz zemlje i inostranstva, nema ni modernog demokratskog društvenog uređenja, niti ostvarivanja osnovnih prava i sloboda njenih građana. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije predviđeno je više različitih krivičnih dela koja su upravljena na povredu, potkopavanje, narušavanje ili ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kako zakon određuje pojam i elemente nacionalne bezbednosti. U ovom radu autor je analizirao ulogu, mesto i značaj krivičnog prava koje kroz sistem krivične odgovornosti učiničaca pojedinih krivičnih dela obezbedi kvalitetnu, efikasnu i neophodnu zaštitu najznačajnijih društvenih vrednosti koje čine sastavni deo, segment nacionalne bezbednosti.

PERIODIKA

SRBIJA I HAŠKI TRIBUNAL - između prava i politike

Poslednje dve decenije nad Srbijom se nadvio bauk međunacionalnih ratnih zbivanja koja teško opterećuju i njenu budućnost. Naime, iako je pre dve godine potpisan Sporazum o sta­bilizacii i pridruživanju kao neophodan korak ka evropskim integracijama naše zemlje, još uvek se kao osnovna prepreka na tom putu nalaze problemi u njenim odnosima sa Haškim tribuna­lom u vidu ‘’nedovoljne saradnje’’. Stoga u ovom radu pokušavamo da osvetlimo ustanovu Haškog tribunala kao ad hoc organa Saveta bezbednosti OUN, njegovu nadležnost i postupanje u procesuiranju najtežih zločina današnjice: genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina na bazi domaćih i inostranih izvora.

PERIODIKA

SUZBIJANJE ORGANIZOVANOG KRIMINALA U FUNKCIJI EVROPSKIH INTEGRACIJA SRBIJE

Organizovani kriminal raznih oblika i vidova ispoljavanja opasno ugrožava nacionalnu bezbednost svih savremenih država, ali istovremeno predstavlja i međunarodni problem. Stoga je na nivou međunarodne zajednice (u okviru univerzalnih i regionalnih organizacija) usvojeno više međunarodnih dokumenata koji uspostavljaju sistem međunarodnih standarda u cilju efikasnog, kvalitetnog i zakonitog suprotstavljanja organizovanom kri­minalitetu koje pojedine države treba da inplementiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo. I Republika Srbija na putu evropskih integracija poslednjih godina ulaže znatne napore, posebno na normativnom planu, kako bi uspostavila efikasan mehanizam za sprečavanje i suzbijanje organizovanog kriminala o čijim osnovnim karakteristikama govori ovaj rad.

 

PERIODIKA

POLITIČKO-PRAVNE DILEME O ZLOČINU AGRESIJE

Međunarodno krivično pravo kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih dela (među kojima se izdvaja zločin agresije). To su dela kojima se krše ratni zakoni i običaji rata (međunarodno humanitarno pravo) i kojima se povređuje ili ugrožava mir među narodima i bezbednost čovečanstva. Za ova krivična dela su u međunarodnom, ali i u nacionalnom krivičnom pravu propisane najteže vrste i mere kazni koje uopšte poznaje krivično zakonodavstvo danas. Za učinioce krivičnog dela agresije u određenim slučajevima je primarna naležnost međunarodnih sudskih (nadnacionalnih) organa kao što je Međunarodni sud u Hagu. U ovom radu se analiziraju pojam i karakteristike zločina agresije u političkom i pravnom smislu kao međunarodnog krivičnog dela.

PERIODIKA

ODGOVORNOST ZA MEĐUNARODNE ZLOČINE U SVETLU PRAKSE HAŠKOG TRIBUNALA

Međunarodno krivično pravo kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih dela. To su dela kojima se krše ratni zakoni i običaji rata (međunarodno humanitarno pravo) i kojima se povređuje ili ugrožava mir među narodima i bezbednost čovečanstva. Za ova krivična dela su u međunarodnom, ali i u nacionalnom krivičnom pravu propisane najteže vrste i mere kazni koje uopšte poznaje krivično zakonodavstvo danas. Za učinioce ovih krivičnih dela u određenim slučajevima je primarna nadležnost međunarodnih sudskih (nadnacionalnih) organa kao što je Haški tribunal. U ovom radu se analiziraju pojam i karakteristike međunarodnih krivičnih dela predviđenih u Statutu Haškog tribunala.

ç